PARIZ
autor: Sofija Milenković

Pažnja koja se posvećuje vizuelnom u Parizu ogleda se, između ostalog, u dizajnerskim rešenjima koja se opažaju na objektima najrazličitijih namena, vrsta i statusa u javnom prostoru. Sveobuhvatan dizajn i planiranje načina na koji će se oni vizuelno reprezentovati podrazumeva i kreiranje jedinstvenih identiteta i posebnih slovnih rešenja. Istovremeno, onima koji svojim istreniranim okom najpre registruju slova, a zatim i sve ostalo, podjednako podsticajno polje mogu predstavljati izložbe, na kojima se često mogu videti radovi umetnika koji su pismo i tipografiju tretirali kao sredstvo umetničkog izražavanja i upotrebljavali ih na nekonvencionalne načine.

U aprilu 2016. još uvek je mogla da se vidi velika retrospektiva Anselma Kifera (Anselm Kiefer) u Centru Pompidu, čija dela su interesantna i zbog primene pisma, budući je ovaj umetnik prepoznatljiv po rečima koje ispisuje na svojim slikama, kontekstualizujući ih na taj način. U istom muzeju početkom aprila otvorena je prva velika retrospektiva Paula Klea (Paul Klee) u Francuskoj nakon 1969. godine. Izložba je obuhvatila preko 250 dela, među kojima se nalaze i ona koja inkorporiraju slova, što je jedna od osobenosti ovog umetnika. Istovremeno, u Galeriji Tadeuš Ropak (Thaddaeus Ropac) u predgrađu Pantan, postavljena je izložba monumentalnih skulptura Tonija Krega (Tony Cragg), koji je poseban i po tome što upotrebom nekonvencionalnih materijala i oblika ispituje mogućnosti fakture svojih skulptura. O tome svedoči i nekoliko izloženih radova koji imaju prepoznatljive „kregovske“ biomorfne oblike, ali čija površina je na kreativan način tretirana umnoženim brojkama. Jedan od velikih umetničkih događaja bila je retrospektiva španskog umetnika Mikela Barsela (Miquel Barceló), koja je organizovana u Muzeju Pikaso i Nacionalnoj biblioteci Francuske. Prvi put od kada je ovaj muzej otvoren, pozvan je jedan savremeni umetnik da izloži dela, sa ciljem uspostavljanja svojevrsnog dijaloga sa Pikasovim radovima. S druge strane, Barselova postavka u Nacionalnoj biblioteci Francuske, u kojoj dominiraju grafike, posebno je interesantna zbog velike instalacije na prozorima biblioteke u vidu monumentalnog crteža rađenog u glini kojom je staklo premazano. U kontekstu pisma, interesantni su dnevnici u kojima je umetnik beležio svoje doživljaje, kao i tok rada, na putovanjima po Africi i drugim krajevima sveta.

Pariske ulice pružaju mogućnost da se oseti i doživi atmosfera grada i njegov ritam, dok usput mogu da se vide različiti primeri grafičkog oblikovanja vizuelnih identiteta. Kao zabavna podvrsta mogu se izdvojiti specijalizovane poslastičarnice poznatih francuskih kuvara, kao što su Žak Ženan (Jacques Genin), Kristof Adam (Christophe Adam) ili Kristof Mišalak (Christophe Michalak). Ne samo što njihove jestive kreacije odražavaju sofisticiranost i individualni pristup, već su i prostori i logotipi njihovih radnji osmišljeni na atraktivan način. Ovakve radnje samo su neki od brojnih primera prodavnica različitih namena, čiji natpisi se kreću od rafiniranih do onih neformalnijih, dok je često moguće videti primere ad hoc inventivnosti zaposlenih koji na duhovite načine kreiraju natpise u izlozima koji su najčešće rukom ispisani. Dok veliki broj ovakvih mesta pokazuje entuzijazam vlasnika da izgrade poseban identitet, ukazujući istovremeno na koje načine tipografija i pismo mogu da dožive svoju transformaciju i razvoj u javnom prostoru, primeri sa izložbi, naizgled antipodno, svedoče o njihovoj primeni i poimanju u radovima likovnih umetnika.