ДВЕ РАДИОНИЦЕ

Скопље
31. мај – 1. јун 2014.

Софија
22. јун 2014.

аутор: Тамара Пешић

Понекад вас обичан клик може одвести тамо где се нисте надали. Случајности се дешавају, а ја сам захваљујући клику Join ка групи Creative Exchange, добила позив и прилику да одржим hand lettering радионицу (радионицу цртања слова) у Скопљу.

Када размишљате о томе да треба да водите радионицу, и да је неко дошао вас да чује и још нешто да научи, онда морате добро размислити шта заправо желите да кажете и пренесете, било да је тај неко старији и искуснији од вас, или да тек почиње своју каријеру. 

Пробала сам да се сетим свих предавања на којима сам била и шта је то заправо што је на мене остављало највећи утисак. То није било нешто што је представљало новину за мене, већ управо супротно. Оно што сам и сама знала, али што је у том тренутку била само потврда да поступам исправно и да нисам усамљена у томе. Сви делимо сличне потешкоће и околности, али свако поједино искуство je непоновљиво и испричано увек на нови начин. Попут фонтова, иако их има на хиљаде, сваки комплет слова ће увек бити јединствен и никада неће постојати два потпуно иста.

План је био да радионица траје два дана, по четири сата дневно. За саму тему ме је инспирисао пројекат који сам радила за компанију Аура, дизајн амбалажe маскара. Идеја пројекта је била повезати облике слова са карактеристикама самих маскара али у исто време узети у обзир и њихове називе и темперамент који носе, условно речено. 

Учесници на радионици су добили већ спремљене задатке који су се састојали од карактеристика слова којих би требало да се држе као и осећање које би доминиралоу атмосфери целокупне композиције и приступа. Те комбинације су биле танко/брзина, извијено/нежност, обло/пожуда, декоративно/лето, дебело/љубав, оштро/страст итд. Било је занимљиво видети како се сналазе људи који су већ имали искуства са типографијом, а како они који су се бавили неким другим пословима, али су ипак повезани са доменом уметности и дизајна. Такође, желела сам видети да ли ће се служити субјективним или објективним приступом када је реч о визуелизацији осећања. Да ли ће се ослонити на сопствени осећај или ће се ослањати на уобичајене представе.

Тада сам се нашла пред потпуно новим изазовом, како да коментаришем туђе скице искључивши сопствени приступ. Оставити по страни како бих ја то урадила и да је заправо најважније како да то најбоље уради неко други. Не раде сви исто, нити би требало, а током разговора треба остати довољно објективан и проценити да ли је неко решење заиста лоше, или га треба пустити да се развије и видети резултат јер је управо тај начин некоме својствен. Понекад је мала разлика између лошег дизајна и лошег почетка нечег заиста доброг.

Оно што ме је посебно зачудило и што ће некоме можда звучати и смешно је чињеница да је свима било лакше да раде скице на компјутеру. Од када се бавим цртањем слова, никада нисам радила без оловке и папира. Међутим, приметила сам огроман напредак код многих одмах по преласку на рачунар и векторе. С једне стране ми је било драго јер су се онда и помаци много брже уочавали, али с друге стране било ми је жао јер сам знала да су вежбе и скице које се ураде у оловци злата вредне у сваком смислу.

О самим утисцима са радионице сам имала прилике да говорим и дан после, на презентацији у оквиру Behance Reviews. Утисци су у сваком случају били јако позитивни, а радове можете видети у галерији, као и фотографије са саме радионице.

https://www.facebook.com/creativexchng?fref=ts

http://www.creativexchng.com/