ФОНТ, ФАМИЛИЈА, ПИСМО
приредила: Оливера Стојадиновић
новембар 2006.

Типографија је графичка дисциплина настала са појавом покретног слога. Фонт је основна категорија када се говори о типографском писму.

На рачунару фонт је дефинисан једним записом (file) када се ради о TrueType, односно OpenType формату (екстензије .ttf и .otf), док су фонтови PostScript формата дефинисани помоћу два записа истог назива, а различитих формата (.pfb и .pfm). Дакле, рачунарски фонт се састоји из векторских дефиниција низа цртежа слова, бројева, интерпункције и осталих типографских знакова, заједно са ширинама и керном (метрика) који одређују њихов међусобни положај приликом слагања. Што се тиче различитих величина, оне се добијају пропорционалним смањивањем или повећавањем датих геометријских облика.

У доба настанка типографије, Гутенберг је развио поступак израде металних слова за ручно слагање, који се није битно променио све до појаве машинске технологије. Поступак је почињао резањем печата (пунца, punch) у тврдом металу, на коме је изрезиван огледалски лик слова у правој величини. Откивањем у мекшем металу добијан је откивак (strike) из кога је подешавањем ширине настајала матрица (matrix). Она је стављана у калуп прилагодљиве ширине. У калуп је уливана посебна легура, па је тако, после одстрањивања вишка метала добијано слово (type).

Из једног комплета печата могле су се више пута откивати матрице из којих се изливало онолико слова колико је било потребно. Комплет одливених слова истог стила и величине називан је фонтом. Он је подразумевао један облик и једну величину одређеног писма. Сама реч фонт означавала је резултат процеса ливења (found, fount, font). Слова су била смештена у сандуке — горњи за велика и доњи за мала слова.

Фамилија означава скуп фонтова који припадају једном писму (обликовани су на исти начин). Гарамонд је први креирао фамилију која се састојала од усправне антикве и курзива (roman, italic) у међусобно хармоничном односу. Пре њега ова писма су коришћена независно. Следећи Гарамондов узор, потоњи штампари су формирали фамилије писама које су се састојале из различитих величина истих облика писма. Пошто је свака величина резана посебно, долазило је до неминовних разлика у детаљима, па су неки резови сматрани успешнијим од других.

Данашња стандардна књижна фамилија састоји се усправног и курзивног писма (roman, italic) у две тежине (plain, bold), односно из 4 фонта. Проширене фамилије могу да садрже већи број тежина, затим малу капиталу са курентним цифрама, посебне фонтове са лигатурама, алтернативним знацима, орнаментима итд. Затим могу бити додати и насловни фонтови, предвиђени за слагање у већим величинама, као и иницијали. Неке фамилије састоје се из више комплета који међусобно могу да размењују слова и на тај начин варирају слог слично као при писању.

Сансерифне фамилије често садрже велики број тежина, од најсветлијих до екстремно тамних. Курзив је често обликован као искошени нормал (oblique). Фамилије се даље проширују варирањем ширине слова, па се формирају скупови проширених и сужених фонтова (extended, condensed), опет у више тежина. Велики број фонтова који произилазе из једног основног облика погодни су за примену у графичком дизајну.

Суперфамилије или системи састоје се из више фамилија истог стила које припадају различитим врстама. Тако један дизајн може да се изведе у серифном, сансерифном и рукописном облику или се, рецимо, основним серифној и сансерифној додају полусерифна и полу-сансерифна фамилија.

Писмо (face) представља систем знакова који омогућава чување људских мисли и њихово преношење кроз простор и време. Данас се писма деле на рукописна и типографска.

Типографско писмо (typeface), писмо које се користи се за слагање системом покретног слога, представља скуп знакова (слова, интерпункције и специјалних карактера) обликованих у истом стилу. Може да буде изведено само као један фонт, али и у облику разгранате фамилије фонтова. Назив писма означава одређени дизајн, па име фонта обавезно садржи назив писма, па потом даље одреднице којима се описују остале особине. Име писма и његови дигитални записи заштићени су ауторским правима.

Када се ради о реконструкцијама старих писама, њихов изглед зависи од узорка који је узет као основа (одређени рез или одштампани узорак), као и од интерпретације уметника који је ради. Такве реконструкције биле су системски извођене приликом преласка на машински слог, крајем 19. и почетком 20. века, а други пут приликом увођења дигиталне технологије у процес штампе. Тако нека чувена писма имају различите интерпретације, које се разликују по свом изгледу и карактеристикама, а свака осим имена основног дизајна носи и допуну (име аутора или фирме која је носилац реконструкције) која је разликује од других (различите верзије Гарамонда, Бодонија, Каслона).

Фонт и фамилије писма
(књижица у pdf формату)
приредио: Илија Кнежевић

Напомена: одштампајте обострано, прережите по средини и склопите књижицу.