STUDENTI 2007.
autor: Olivera Stojadinović

Ovogodišnja produkcija fontova u okviru predmeta Pismo, na četvrtoj i petoj godini studija na odseku Primenjena grafika Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, zaslužila je da bude prikazana u rubrici Katalog (umesto u Kaleidoskopu, gde inače predstavljamo studentske radove).

Novost u odnosu na prošlu godinu je prelazak sa zastarelog Fontographer-a na savremeniji softver za crtanje i generisanje fontova – FontLab, koji pruža i veće tehničke pogodnosti, a što je najvažnije – mogućnost smeštanja fontova u unikod raspored. Iako ovaj program postoji već nekoliko godina, pa je u međuvremenu i usavršavan (trenutno je aktuelna verzija 5), pravi povod da počnemo da ga koristimo bila je ekspanzija aplikacija koje su u stanju da koriste unikod fontove (paketi Adobe CS, Microsoft Office, Macromedia, Corel i drugi), tako da je ovaj alat za njihovu izradu postao neophodan.

Dok su studenti pete godine obučeni na Fontographer-u morali iznova da uče postupak sa novim programom, za studente četvrte godine to je bio početni standard, pa su se u njega bez teškoća uklopili. Ako još uzmemo u obzir da su ranije studenti mogli da rade samo ćirilicu ili samo latinicu (s obzirom da su ti fontovi bili razdvojeni), a od ove godine obavezno popunjavaju obe kodne strane u okviru istog fonta, uspeh je još vredniji pažnje. Ovoga puta potvrđena je teza da, ukoliko se više traži, više se i dobija.

Prikazana pisma odlikuju se kako likovnim kvalitetima i originalnošću, tako i visokim tehničkim dometima koji omogućuju da fontovi budu, uz minimalne korekcije i dopune, spremni za korišćenje. Paralelno postojanje ćirilice i latinice u istom fontu ne samo da je jedina opcija koja u potpunosti zadovoljava naše tipografske potrebe, nego čini nepotrebnim rasprave o prednostima i manama jednog ili drugog pisma, kao i o tome koje od njih je teže napraviti.

Preovlađuju pisma koja su predviđena za veće veličine sloga (displej), dok je manje onih koja mogu da se koriste za slaganje teksta. U knjižna pisma može se eventualno svrstati semiserifni Subtract Bratislava Milenkovića. Odlično se ponašaju u slogu Grancla Marice Bucek, Iva Ive Ćirić i Sveden Jelene Drobac. Sva tri pisma su linearna – karakteriše ih ujednačena debljina poteza sa manje ili više istaknutim završecima. U većoj meri geometrizovani su Durisha Radomana Durkovića, Milica Milice Pantelić i Momcilovi Momci Verice Sokanović, koji su dobijeni modularnim postupkom – slaganjem slovnih oblika od nekoliko jednostavnih elemenata. Sa druge strane, Bogdanov Lidije Bogdanov, Patkica Marije Jovanović i Sibi Miloša Sibinovića interpretiraju rukom pisane, odnosno crtane skice. Dva kapitalna pisma, Interval Ive Ćirić i Zakon Lazara Bodrože zasnivaju se na srodnim idejama, ali se krajnji rezultati u potpunosti razlikuju. Na kraju, dva neobična pisma: ljupki Tovin font Jovane Tokić koji geometrizaciju oblika kombinuje sa rukopisnim principom međusobnog spajanja slova i ekstremni Kub Bratislava Milenkovića kod koga je primaran grafički efekat uklapanja površina, dok slovni oblici vešto balansiraju na ivici raspoznatljivosti.

Treba reći da je bilo još kvalitetnih fontova i da su samo nijanse odlučivale o tome koji od njih će da uđe u uži izbor. Ova izuzetna generacija studenata pokazala je da ima znanja i sposobnosti da na profesionalan način doprinese popunjavanju našeg, za sada skromnog, fonda tipografskih pisama.

Bogdanov, Lidija Bogdanov
Durisha, Radoman Durković
Grancla, Marica Bucek
Iva, Iva Ćirić
Interval, Iva Ćirić
Kub, Bratislav Milenković
Milica, Milica Pantelić
Momcilovi Momci, Verica Sokanović
Patkica, Marija Jovanović
Sibi, Miloš Sibinović
Subtract, Bratislav Milenković
Sveden, Jelena Drobac
Tovin font, Jovana Tokić
Zakon, Lazar Bodroža