СТУДЕНТИ 2007.
аутор: Оливера Стојадиновић

Овогодишња продукција фонтова у оквиру предмета Писмо, на четвртој и петој години студија на одсеку Примењена графика Факултета примењених уметности у Београду, заслужила је да буде приказана у рубрици Каталог (уместо у Калеидоскопу, где иначе представљамо студентске радове).

Новост у односу на прошлу годину је прелазак са застарелог Fontographer-а на савременији софтвер за цртање и генерисање фонтова – FontLab, који пружа и веће техничке погодности, а што је најважније – могућност смештања фонтова у уникод распоред. Иако овај програм постоји већ неколико година, па је у међувремену и усавршаван (тренутно је актуелна верзија 5), прави повод да почнемо да га користимо била је експанзија апликација које су у стању да користе уникод фонтове (пакети Adobe CS, Microsoft Office, Macromedia, Corel и други), тако да је овај алат за њихову израду постао неопходан.

Док су студенти пете године обучени на Fontographer-у морали изнова да уче поступак са новим програмом, за студенте четврте године то је био почетни стандард, па су се у њега без тешкоћа уклопили. Ако још узмемо у обзир да су раније студенти могли да раде само ћирилицу или само латиницу (с обзиром да су ти фонтови били раздвојени), а од ове године обавезно попуњавају обе кодне стране у оквиру истог фонта, успех је још вреднији пажње. Овога пута потврђена је теза да, уколико се више тражи, више се и добија.

Приказана писма одликују се како ликовним квалитетима и оригиналношћу, тако и високим техничким дометима који омогућују да фонтови буду, уз минималне корекције и допуне, спремни за коришћење. Паралелно постојање ћирилице и латинице у истом фонту не само да је једина опција која у потпуности задовољава наше типографске потребе, него чини непотребним расправе о предностима и манама једног или другог писма, као и о томе које од њих је теже направити.

Преовлађују писма која су предвиђена за веће величине слога (дисплеј), док је мање оних која могу да се користе за слагање текста. У књижна писма може се евентуално сврстати семисерифни Субтракт Братислава Миленковића. Одлично се понашају у слогу Гранцла Марице Буцек, Ива Иве Ћирић и Сведен Јелене Дробац. Сва три писма су линеарна – карактерише их уједначена дебљина потеза са мање или више истакнутим завршецима. У већој мери геометризовани су Дуриша Радомана Дурковића, Милица Милице Пантелић и Момчилови Момци Верице Сокановић, који су добијени модуларним поступком – слагањем словних облика од неколико једноставних елемената. Са друге стране, Богданов Лидије Богданов, Паткица Марије Јовановић и Сиби Милоша Сибиновића интерпретирају руком писане, односно цртане скице. Два капитална писма, Интервал Иве Ћирић и Закон Лазара Бодроже заснивају се на сродним идејама, али се крајњи резултати у потпуности разликују. На крају, два необична писма: љупки Товин фонт Јоване Токић који геометризацију облика комбинује са рукописним принципом међусобног спајања слова и екстремни Куб Братислава Миленковића код кога је примаран графички ефекат уклапања површина, док словни облици вешто балансирају на ивици распознатљивости.

Треба рећи да је било још квалитетних фонтова и да су само нијансе одлучивале о томе који од њих ће да уђе у ужи избор. Ова изузетна генерација студената показала је да има знања и способности да на професионалан начин допринесе попуњавању нашег, за сада скромног, фонда типографских писама.

Богданов, Лидија Богданов
Гранцла, Марица Буцек
Дуриша, Радоман Дурковић
Закон, Лазар Бодрожа
Ива, Ива Ћирић
Интервал, Ива Ћирић
Куб, Братислав Миленковић
Милица, Милица Пантелић
Момчилови Момци, Верица Сокановић
Паткица, Марија Јовановић
Сиби, Милош Сибиновић
Субтракт, Братислав Миленковић
Сведен, Јелена Дробац
Товин фонт, Јована Токић