RADIONICA ĆIRILICE U SPLITU
Akademija umjetnosti u Splitu
1 – 5. marta 2016.
autorke: Anja Jovanović i Irena Muhar
Početkom marta, kao studentkinje četvrte godine Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda, na poziv Nikole Đureka, profesora Umjetničke akademije u Splitu, dobile smo priliku da otputujemo u Split gde smo učestvovale u radionici ćirilice. Cilj radionice je bio da mladi dizajneri koji se bave oblikovanjem pisma sa prostora bivše Jugoslavije nauče kako tačno treba da izgleda ćirilica i kako da se na ispravan način naprave slova ćirilice u fontu u kome već postoje slova latinice. Od ostalih učesnika radionice smo se razlikovale jer je ćirilica naše pismo koje dobro poznajemo, a slova karakteristična za srpski jezik već smo imale u našim skicama za fontove koje smo započele u prvom semestru.
Prvi dan je počeo prezentacijom moderatora Ilje Rudermana o njegovom radu u polju tipografije i kreiranja fontova. Ono što je interesantno jeste da se Ilja bavi kreiranjem ćirilice za već postojeće, latinične fontove, kao i to da je učestvovao u mnogim velikim projektima u Rusiji. Tog dana smo se bavili i posmatranjem samog izgleda ćiriličnih slova i eksperimentisanjem sa različitim alatima.
Naredni dani bili su rezervisani za izradu ćiriličnog fonta od već postojećeg latiničnog koji smo pripremili pre radionice, pa smo radili verzale, kurente i potom sređivali rezultate. Nažalost, nismo imali dovoljno vremena da se bavimo razmacima, kerningom kao ni nekim kompleksnijim funkcijama u kreiranju fontova ali smo zato dobili vrlo detaljnu analizu forme slova.
Pošto je Ilja iz Rusije, on se prvenstveno fokusirao na rusku ćirilicu koja je u nekim delovima drugačija od naše – zato smo kasnije pričali o srpskim i bugarskim alternativama. Što se tiče bugarske ćirilice, sama forma slova teži da bude što sličnija latinici. Na primer, slova L i D imaju trouglasto telo u osnovi, suštinski koristeći formu slova A, za razliku od srpske u kojoj je osnova oblik slova P. Još nešto što nam je bilo interesantno jeste da oni retko koriste iste oblike za slovo K u ćiriličnoj i latiničnoj verziji – najčešće se izgled tog slova razlikuje.
Pored praktičnog dela, tokom radionice imali smo i teorijska predavanja. Jedno predavanje bilo je o istoriji ćirilice, kako je nastala, gde i kada su se pojavili prva štampana dela. Najveći osvrt je bio na reforme Petra Velikog i njegov uticaj koji je doprineo tome da ćirilica ima današnji oblik. Petar Veliki je putovao po Evropi i bio je očaran štamparstvom pa je zbog toga naredio da se naprave prva izlivena slova za ćirilicu. Uz to je promenio i samo pismo – uložio je veliki trud u izgled i odabir slova, a postoje i dokumenti koji pokazuju kako on uvodi slova po uzoru na knjižnu latinicu, pa je čak neka slova ćirilice sasvim izbacio iz upotrebe.
Druga prezentacija je bila Terrible Cyrillic gde smo razmatrali sistemske fontove u kojima su loše urađene ćirilice. U ovom segmentu smo pregledali mnoge fontove koje koristimo svakodnevno – Myriad, Times, Times New Roman, Baskerville, Arial, Helvetica i mnoge druge. Kroz detaljnu analizu pokušavali smo da uočimo loše urađene oblike i detalje kod pojedinačnih slova i na kraju zaključili da od sistemskih fontova, Georgia ima najbolje usaglašeno ćirilično i latinično pismo. Na primer, jedan od fontova koji se često koristi kod nas je Times koji ima prilično lošu ćirilicu – slovo D nije dovoljno široko, slova K i Ž nisu stilski komplementarna, nagib levog poteza slova L je previše oštar i drugo.
Poslednjeg dana imali smo zajedničku prezentaciju gde smo predstavili rad sa radionice studentima i profesorima Akademije. Za nešto manje od 4 dana, cela grupa je uspela da kreira ćirilični font i celo iskustvo je bilo vrlo interesantno za njihove studente kao i za nas a rezultati radionice su bili sjajni. Naučile smo mnogo o načinu razmišljanja pri kreiranju fonta i sigurno će nam znanja sa ove radionice pomoći u daljem radu u oblasti tipografije.
Još o radionici:
https://www.behance.net
Korisni resursi:
http://www.typonine.com/
http://dailytype.com/
http://typejournal.ru/en/
