DVE RADIONICE
Sofija
22. jun 2014.
Skoplje
31. maj – 1. jun 2014.
autor: Tamara Pešić
Tri nedelje posle radionice u Skoplju, od 12-20. juna, u Sofiji se održavao Typefest, festival o tipografiji. Sem predavanja i izložbi, bile su održane i dve radionice. Predavanjima nažalost nisam mogla da prisustvujem jer su bila na bugarskom jeziku ali zato nisam nikako htela da propustim (Sketching) radionicu koju su držali Maria Doreuli (Maria Doreuli – Rusija), Troj Lenster (Troy Leinster – Australija) i Krista Radoeva (Krista Radoeva – Bugarska), bivši studenti Type and Media master studija u Hagu. Svako ko zna nešto malo više o tipografiji, upoznat je i sa ovim programom, i zna kolika je čast biti student na prestižnoj KABK akademiji.
Radionica se bavila prvim skicama od kojih krećemo prilikom dizajniranja fonta. Kako početi od onih najosnovnijih formi i kako se ideja za font vremenom razvija. Type Cooker je generator koji je projekat Erika fon Bloklanda (Eric van Blokland), profesora na KABK akademiji u Hagu. Daje specifične, nasumično odabrane parametre za skiciranje fontova, a možemo birati početnički ili ekspertski nivo, koji se razlikuju međusobno u težini zadatih datih detalja koje treba pratiti.
Sećam se dobro svojih prvih skica za font na trećoj godini fakulteta i opterećenosti da to mora biti nešto novo, drugačije i do sada neviđeno. Nisam shvatala lepotu i specifičnost knjižnih fontova i koliko oni pružaju slobodu u radu. Uvek sam pokušavala da već na prvoj skici kod prvog slova istražim sve detalje. Skice su bile jako male i jedna od većih grešaka bila je i ta što sam se zadržavala samo na konturi. Svakako mi je bilo rečeno da slova treba da se popune radi boljeg sagledavanja ali sam tada smatrala da je bolje ako to uradim na kraju i onda kada budem sigurna da je svaki detalj konačno osmišljen.
Na radionici se, s druge strane, insistiralo na velikim skicama. A, kada kažem velike skice mislim na to da dva slova staju na jedan A4 format, a po želji mogu biti i veće. Detalji slova su bili najmanji problem, i time i nismo trebali da se bavimo, dok je proporcija odjednom došla u prvi plan. Greška je uvek kada se te stvari ne reše odmah u skicama jer to u velikoj meri određuje karakter svih slova. A i sve je lakše kada nemate konturu koja vas odmah ograniči na određeni oblik kojeg se nesvesno držite i koja vas u svakom pogledu sputava. Šrafura daje mnogo prirodniji izgled, odmah dobijate i ispunjenje i mnogo lakše menjate tok linija. Kao obavezan alat dati su nam beli markeri i belilo u flomasteru. Brze skice, mnogo linija, bez detalja. Koristeći osnovu jednog slova, pomoću poluprovidnog papira skicirali smo i ostala (preklapanjem papira preko već nacrtanog slova). Posle dva sata skiciranja imali smo prvi zajednički pregled svih radova. Sklopljene reči smo poređali na pod, vodeći uvek računa o razmacima. Sa te udaljenosti možete videti sve propuste koje ste do tada napravili. Posle razgovora imali smo još sat vremena za primenjivanje korektura.
Poenta je shvatiti da se čak i sa zadatim parametrima koji možda deluju slični jedan drugom, uvek dobijaju različiti rezultati. Čak i ako koriste iste parametre, dve osobe nikad neće uraditi zadatak na isti način. Ovo je jako važno shvatiti kako bismo se oslobodili predrasuda da naš font liči na Helveticu, Din, Caslon ili, ne daj bože, Comic Sans. Okolina će vam uvek reći „Hmmm... ta slova mi deluju poznato... kao da sam ih već video”, ali to svakako ne treba da obeshrabri. Sem ako namerno ne kopiramo određeni font, neke sličnosti su potpuno normalne.
Iako sam dosta napredovala od tih prvih skica na fakultetu i imam jednu familiju iza sebe (skoro pa završenu), skiciranje fonta mi je uvek bila slaba tačka i nešto čemu nisam posvećivala preveliku pažnju. Preporuka predavača je bila napraviti jedan Type Cooker font nedeljno. Challenge accepted.
