TIPOGRAFIJA ILI PIPOGRAFIJA?
autor: Rastko Ćirić
Oktobar 2006.
Već neko vreme uobičajena je pojava da kutije sa lekovima, pored odštampanog naziva leka, imaju na sebi i naziv ispisan brajevom azbukom, serijom kombinacija tačaka, namenjenom slepima. Ova slova, koja je osmislio i u praksu uveo Luj Braj (Louis Braille, 1809-1852) na papiru su izvedena naročitim reljefnim postupkom tako da su tačkice koje čine slova ispupčena. Kod ove azbuke vizuelni aspekt nije nimalo važan, već samo taktilni. Da li je to tipografija?
TIPOGRAFIJA, prema Malom leksikonu štamparstva i grafike Heijo Klajna, je »umetničko oblikovanje jednog štampanog dela pomoću sloga, slike, površina, boje i papira.«
Pitanje da li brajeva slova spadaju u tipografiju nameće sledeći dodatni niz pitanja:
1. Da li brajevo pismo može da se umetnički oblikuje?
2. Da li je tekst ispisan brajevim pismom štamparsko delo?
3. Da li je umetnost tipografije vezana isključivo za vizuelni, ili i za taktilni aspekt?
1. Da li brajevo pismo može da se umetnički oblikuje?
Oblik tačke, kao osnovne gradivne jedinice brajeve azbuke, ustaljen je oblik. U tipografiji tačka kao znak interpunkcije može biti, recimo, četvrtasta (kao što je u pismu Helvetika) ali u brajevoj azbuci uvek je okrugla, tako da NIKAD nije predmet dizajniranja. Odnosi između tačaka pripadaju geometrijskoj šemi i strogo su propisani. Svako odstupanje, odnosno promena oblika tačke ili njihovog rasporeda dovela bi do nečitljivosti teksta. Dakle, sama brajeva azbuka nije predmet OBLIKOVANJA/DIZAJNA PISMA i njena slova uvek imaju ISTI oblik.
Međutim, u kontekstu knjižnog dizajna, koji podrazumeva oblikovanje štampane strane i same štampane publikacije kao objekta, brajeva azbuka može da bude element ravnopravan sa ostalim elementima tipografije: pismom, površinama, linijama, rasterima, slikama (fotografija, ilustracija, grafički simboli), ornamentima, i naravno, eventualnim drugim reljefnim otiscima.
Pozicija brajevih slova na štampanoj strani, u odnosu na štampana slova i ostale elemente je proizvoljna – brajevim slovima može da bude određeno posebno mesto (na kutijama lekova reljefna slova imaju posebno određeno mesto na kome nije ništa drugo odštampano), ali dizajner (tipograf) može da ih postavi i bilo gde PREKO štampanih slova. Ta jedinstvena osobina, proistekla iz isključivo taktilne prirode ovih slova, daje brajevom pismu poseban status u odnosu na ostale tipografske elemente.
2. Da li je tekst ispisan brajevim pismom štamparsko delo?
Postoje specijalne pisaće mašine namenjene slepim osobama za ispisivanje brajevih slova . Pošto se brajevo slovo sastoji od kombinacije šest tačaka, ova mašina ima šest izduženih dirki ili papučica (i sedmu za razmake) koje omogućavaju ispisivanje, u ovom slučaju zapravo bušenje, svih kombinacija tačaka pritiskanjem određenih papučica u isto vreme. Ovakvo ispisivaye brajevih slova u jednom primerku ne predstavlja štampu. Štampa pretpostavlja umnožavanje i za tu priliku moraju da budu izrađene posebne matrice (ploče, klišei).
U štamparstvu se koristi više vrsta reljefnih postupaka (dakle, mehaničkih postupaka namenjenih umnožavayu i primenjenih na štampanoj formi).
RELJEFNA ŠTAMPA podrazumeva štampanje ispupčenih ili utisnutih reljefa na papiru, kartonu, lepenki, platnu, plastici, koži, itd. Štamparske ploče (»klišei«) ili slovni znaci obično su gravirani u mesingu ili čeliku i prilikom [tampe se UTISKUJU u materijal na kome se štampa. U knjigoveznicama se upotrebljava reljefna štampa toplim postupkom (zagrevanjem) prilikom finalne dorade korica. Reljef može biti bezbojan (blindruk ili slepa štampa) ili istovremeno sa utiskivanjem obojen pomoću specijalne folije (zlatna, srebrna ili u nekoj boji) koja se stavlja između prese i otiska. Reljefna štampa zahteva najjači pritisak od svih štamparskih tehnika i zato se koriste naročite masivne prese. Kod BELE RELJEFNE ŠTAMPE crtež ili tekst su reljefni na podlozi u boji, a štampanje boje i utiskivanje reljefa može da se vrši istovremeno ili odvojeno. Najsloženija je ŠTAMPA RELJEFA, kod koje se koriste dva klišea, matrica i patrica, od kojih je jedan nešto širi, a papir ili karton se postavlja između njih. Ovim postupkom mogu se ostvariti znatno izrazitiji reljefi nego kod jednostavne reljefne štampe.
3. Da li je umetnost tipografije vezana isključivo za vizuelni, ili i za taktilni aspekt?
Nevezano za brajevu abecedu, taktilnost u oblikovanju knjige sigurno je važna, i odnosi se kako na izbor papira (debelog ili tankog, glatkog ili hrapavog, sjajnog ili matiranog, parcijalno uglačanog UV-lakom), tako i na izbor materijala za korice (hartija, tekstil, koža, plastika, ali i metal i drugi materijali kao krzno, pliš, jambolija, pa čak i beton).
Taktilna komponenta u doživljavanju knjige najčešće se zanemaruje, kao i njen mirisni aspekt – miris sveže štamparske boje, kožnog poveza i knjigovezačkog lepka kod nove knjige i specifični miris požutelih stranica starih knjiga. Objekte opažene primarnim čulima – vida i sluha, koja dejstvuju »na rastojanju« – u najvećoj meri primamo racionalno (verovatno zato što nas instinkti teraju da prepoznajemo opasnosti oko nas), dok sekundarna čula – mirisa, ukusa i dodira – obično izazivaju dublje, podsvesne reakcije. Knjiga je vizuelno-taktilni objekat koji se drži u rukama i čije se stranice listaju, dakle dodiruje se neprekidno tokom upotrebe. Ugodnost ili uživanje pri upotrebi knjige ne zavisi samo od dejstva vizuelnih elemenata, već i od njene težine, lakoće listanja, opuštenosti listova u otvorenom položaju (što je znak kvalitetnog poveza), mekoći, glatkoći, hrapavosti ili reljefnosti raznih vrsta papira. Ovi argumenti verovatno su razlog što knjiga klasičnog oblika neće nikad biti potisnuta od strane kompjuterskih verzija knjige koje se čitaju sa ekrana, jer im upravo nedostaju te naoko nevažne komponente koje, zajedno sa vizuelnom, knjigu čine dragim predmetom.
Dakle, reljefni tekstovi ispisani brajevom azbukom koji se umnožavaju štamparskim postupcima, iako u praksi ređe korišćeni, nedvosmisleno pripadaju oblasti tipografije i treba da budu predmet njenog izučavanja. Kao što smo pokazali u ovom tekstu, reljefni slovni elementi namenjeni specifičnoj ciljnoj grupi, slepima, ravnopravni su elementi koji učestvuju prilikom dizajniranja jednog štampanog dela.