ТИПОГРАФИЈА ИЛИ ПИПОГРАФИЈА?
аутор: Растко Ћирић
Октобар 2006.
Већ неко време уобичајена је појава да кутије са лековима, поред одштампаног назива лека, имају на себи и назив исписан брајевом азбуком, серијом комбинација тачака, намењеном слепима. Ова слова, која је осмислио и у праксу увео Луј Брај (Louis Braille, 1809-1852) на папиру су изведена нарочитим рељефним поступком тако да су тачкице које чине слова испупчена. Код ове азбуке визуелни аспект није нимало важан, већ само тактилни. Да ли је то типографија?
ТИПОГРАФИЈА, према Малом лексикону штампарства и графике Хеијо Клајна, је »уметничко обликовање једног штампаног дела помоћу слога, слике, површина, боје и папира.«
Питање да ли брајева слова спадају у типографију намеће следећи додатни низ питања:
1. Да ли брајево писмо може да се уметнички обликује?
2. Да ли је текст исписан брајевим писмом штампарско дело?
3. Да ли је уметност типографије везана искључиво за визуелни, или и за тактилни аспект?
1. Да ли брајево писмо може да се уметнички обликује?
Облик тачке, као основне градивне јединице брајеве азбуке, устаљен је облик. У типографији тачка као знак интерпункције може бити, рецимо, четвртаста (као што је у писму Хелветика) али у брајевој азбуци увек је округла, тако да НИКАД није предмет дизајнирања. Односи између тачака припадају геометријској шеми и строго су прописани. Свако одступање, односно промена облика тачке или њиховог распореда довела би до нечитљивости текста. Дакле, сама брајева азбука није предмет ОБЛИКОВАЊА/ДИЗАЈНА ПИСМА и њена слова увек имају ИСТИ облик.
Међутим, у контексту књижног дизајна, који подразумева обликовање штампане стране и саме штампане публикације као објекта, брајева азбука може да буде елемент равноправан са осталим елементима типографије: писмом, површинама, линијама, растерима, сликама (фотографија, илустрација, графички симболи), орнаментима, и наравно, евентуалним другим рељефним отисцима.
Позиција брајевих слова на штампаној страни, у односу на штампана слова и остале елементе је произвољна – брајевим словима може да буде одређено посебно место (на кутијама лекова рељефна слова имају посебно одређено место на коме није ништа друго одштампано), али дизајнер (типограф) може да их постави и било где ПРЕКО штампаних слова. Та јединствена особина, проистекла из искључиво тактилне природе ових слова, даје брајевом писму посебан статус у односу на остале типографске елементе.
2. Да ли је текст исписан брајевим писмом штампарско дело?
Постоје специјалне писаће машине намењене слепим особама за исписиваyе брајевих слова. Пошто се брајево слово састоји од комбинације шест тачака, ова машина има шест издужених дирки или папучица (и седму за размаке) које омогућавају исписивање, у овом случају заправо бушење, свих комбинација тачака притискањем одређених папучица у исто време. Овакво исписиваyе брајевих слова у једном примерку не представља штампу. Штампа претпоставља умножавање и за ту прилику морају да буду израђене посебне матрице (плоче, клишеи).
У штампарству се користи више врста рељефних поступака (дакле, механичких поступака намењених умножаваyу и примењених на штампаној форми).
РЕЉЕФНА ШТАМПА подразумева штампање испупчених или утиснутих рељефа на папиру, картону, лепенки, платну, пластици, кожи, итд. Штампарске плоче (»клишеи«) или словни знаци обично су гравирани у месингу или челику и приликом [тампе се УТИСКУЈУ у материјал на коме се штампа. У књиговезницама се употребљава рељефна штампа топлим поступком (загревањем) приликом финалне дораде корица. Рељеф може бити безбојан (блиндрук или слепа штампа) или истовремено са утискивањем обојен помоћу специјалне фолије (златна, сребрна или у некој боји) која се ставља између пресе и отиска. Рељефна штампа захтева најјачи притисак од свих штампарских техника и зато се користе нарочите масивне пресе. Код БЕЛЕ РЕЉЕФНЕ ШТАМПЕ цртеж или текст су рељефни на подлози у боји, а штампање боје и утискивање рељефа може да се врши истовремено или одвојено. Најсложенија је ШТАМПА РЕЉЕФА, код које се користе два клишеа, матрица и патрица, од којих је један нешто шири, а папир или картон се поставља између њих. Овим поступком могу се остварити
знатно изразитији рељефи него код једноставне рељефне штампе.
3. Да ли је уметност типографије везана искључиво за визуелни, или и за тактилни аспект?
Невезано за брајеву абецеду, тактилност у обликовању књиге сигурно је важна, и односи се како на избор папира (дебелог или танког, глатког или храпавог, сјајног или матираног, парцијално углачаног УВ-лаком), тако и на избор материјала за корице (хартија, текстил, кожа, пластика, али и метал и други материјали као крзно, плиш, јамболија, па чак и бетон).
Тактилна компонента у доживљавању књиге најчешће се занемарује, као и њен мирисни аспект – мирис свеже штампарске боје, кожног повеза и књиговезачког лепка код нове књиге и специфични мирис пожутелих страница старих књига. Објекте опажене примарним чулима – вида и слуха, која дејствују »на растојању« – у највећој мери примамо рационално (вероватно зато што нас инстинкти терају да препознајемо опасности око нас), док секундарна чула – мириса, укуса и додира – обично изазивају дубље, подсвесне реакције. Књига је визуелно-тактилни објекат који се држи у рукама и чије се странице листају, дакле додирује се непрекидно током употребе. Угодност или уживање при употреби књиге не зависи само од дејства визуелних елемената, већ и од њене тежине, лакоће листања, опуштености листова у отвореном положају (што је знак квалитетног повеза), мекоћи, глаткоћи, храпавости или рељефности разних врста папира. Ови аргументи вероватно су разлог што књига класичног облика неће никад бити потиснута од стране компјутерских верзија књиге које се читају са екрана, јер им управо недостају те наоко неважне компоненте које, заједно са визуелном, књигу чине драгим предметом.
Дакле, рељефни текстови исписани брајевом азбуком који се умножавају штампарским поступцима, иако у пракси ређе коришћени, недвосмислено припадају области типографије и треба да буду предмет њеног изучавања. Као што смо показали у овом тексту, рељефни словни елементи намењени специфичној циљној групи, слепима, равноправни су елементи који учествују приликом дизајнирања једног штампаног дела.