A KRAVICA?
Brendiranje Srbije 2
autor: Olivera Batajić
Decembar 2006.

Početkom leta, koje je za nama, radnje sa prehrambenim proizvodima preplavilo je more flajera sa pozivom na učešće u nagradnoj igri: „Nacrtaj svoju kravicu i osvoji 5000 evra” ili „Kako da tvoja kravica postane Imlekova kravica?”. Konkurs je trajao od 2. jula do 15. avgusta. Koliko se seća većina nas (a flajera nigde ni od korova, jer onaj koji je stajao na internet strani Imleka i dalje stoji pod tim nazivom ali sa nekom drugom slikom i nekom drugom informacijom, te sumnje ne možemo da proverimo, a na Imlekov mejl niko ne odgovara) konkurs je bio namenjen deci, ali kako smo kasnije saznali, na njemu su učestvovali „svi”. Na konkurs je pristiglo 11000 kravica, a u uži izbor ušle su samo 202. Te najlepše iz gomile bile su izložene u Beogradskoj galeriji o3one, na Andrićevom vencu, od 30. avgusta do 4. septembra. Posetioci galerije mogli su da glasaju, a 4. septembra proglašena je najlepša među najlepšima.

U pozivu na izložbu i glasanje stajalo je „Popularna Imlekova kravica odlučila je da se podmladi i prolepša...”.

Aleksandar Kocić učenik šestog razreda osnovne škole „Pavle Savić” iz Beograda, nagrađen je sa 5.000 evra, drugoplasirani bio je Dušan Pavlić takođe iz Beograda (nagrada 3.000 evra). Autori Aleksandar Bugarin, Boris Stanić, Dragomir Ninkov, Lidija Delić, Ljubomir Babić, Miloš Rajković, Nikola Korica, Stanko Josimov, Strahinja Popović i Vanja Vikalo dobili su digitalne fotoaparate. Preostalih 190 finalista  dobilo je bicikle.

Odlukom većine i odlukom žirija svi su bili iznenađeni. Pitali su se da nije u pitanju neka šala. Zašto? Nakon pauze u kojoj smo pomislili da su se članovi žirija možda predomislili te traže neku drugu kravicu – mada su se kritike na odluku mogle naći samo po forumima posvećenim dizajnu (prednjači DizajnZona) ili u privatnim čavrljanjima, javnost nije reagovala – na beogradskim bilbordima pojavila se nova kravica i slika Aleksandra Kocića. Pobednička krava osvajala je polako etar. I onda smo mogli da je razgledamo tako veliku i proučavamo do detalja. Pitali smo se šta je to drugačije i sve pripisali radu na dodatnoj promo kampanji Imleka (možda im je krenulo nizbrdo). Osim toga što je kravica upeglanija ili kako to kaže sam autor: „Kad god sam pio mleko, činilo mi se da kravica  na ambalaži izgleda staro. Za starački dom. Želeo sam da je podmaldim. Moja kravica je zapravo njena mlađa sestra.” (izvor: Politika, 13. septembar 2006), ona je u biti ostala ista. Dodat joj je i cvetić koji je pre par godina, u ono diktatorsko vreme, naprasno i u tišini nestao. Nigde sada ne mogu da nađem sliku te ambalaže (ako neko ima kojim slučajem neka nam je pošalje da potkrepimo dokumentaciju), ali kravica je imala cvet za uvetom i tako je bilo i na svetlećoj velikoj reklami na Terazijama, a onda se najednom neko dosetio, uvideo sličnost, i cvet je netragom nestao. Eto vratio se. Kako je automatskim nestankom cveta kravica dobila na političkom značaju možda bi njegov povratak mogao da joj obezbedi isti takav publicitet (ali reakcije niotkuda).

O talentovanom dečku po forumima se pisalo mnogo. Neki tvrde da mu je otac dizajner, a članak posvećen njemu u Politici od 13. septembra, a povodom osvojene nagrade, više je ličio na hvalospev i pravdanje njegove nagrade, pominjanjem njegovih dnevnih aktivnosti (ima svoju televiziju, pravi reklame, izgleda da je pasionirani gledalac Zorana Kesića i njegovog Dezinformatora na televiziji Metropolis, itd.) nego što se pisalo zapravo o samom konkursu i idejnom rešenju.

I tada smo svi jedva čekali da se kravica pojavi u prodavnici. Ali kravici nije sezona dala da izađe na pašu. Nekako se osetila rupa u obilju redizajniranih proizvoda, pojava koja nas je preplavila ovog leta i jeseni. Cela Srbija se redizajnirala. Komentarisala sam to sa jednim svojim prijateljem dizajnerom koji radi u beogradskoj advertajzing agenciji, te je na izvoru informacija i on je opravdanje našao u velikom prilivu stranog kapitala i samim tim težnji tržišta da se tranziciono prilagodi „većini” ko god bio ta većina, verovatno „ona” Evropa. Rekao mi je i da u svim projektima učestvuju stranci kao oni koji se pitaju za savet i koji odlučuju o kvalitetu novog dizajna – može li ili ne. Mi ovde ništa ne znamo pa su nam potrebni oni spoljni koji znaju kako se to radi. I to je sada postao opšti trend. Svi se redizajniraju i svi imaju spoljnog savetodavca.

I tako, čekajući kravicu desilo se mnogo toga. Prima je dobila i štapiće sa kikirikijem (pre neki dan sam jela one obične koje sam kritikovala u prošlom tekstu i ne znam da li je bila greška, ali  štapići su počeli pomalo da imaju ukus onih starih), Griski je dobio veću kesu, sa drugačijim dizajnom, ali je mala kesa ostala sa istim (ili nisu znali da prilagode bucmastu kesu malom i mnogo tanjem formatu, ili nisu imali dovoljno para za baš detaljno šminkanje – više bih volela da je ovo prelazna faza jer taj novi Griski dizajn nije nikakav), a Voda Voda koja je već dobila nagradu za ambalažu napravila je pomak u tehničkom smislu te je flaša sada stabilnija. Dobila je oštrije i čvršće ivice. Koliko sam videla kod njih na sajtu Voda Voda ima više različitih ambalaža, ali niko od nas to nikada nije video, te pretpostavljam da je sve rađeno za izvoz.

Tek, prošlog meseca (novembar) zaigrala je podmlađena kravica u našim prodavnicama. Ambalaža je promenjena i pored nove kravice tu je i sasvim novi kolorit i nova livada. Istina, šarenije i veselije. Plastičnije i upeglanije. Upakovana je i u kvalitetnije i dugotrajnije pakovanje. Za sada, videli smo samo pakovanje za mleko, a videćemo u kom će pravcu ići ostali proizvodi. Ako se svi budu šarenili kao i mleko definitivno će biti vodeći na tržištu jer se ništa drugo osim toga u prodavnicama neće ni videti. Mi smo nekako navikli da se za mleko biraju nežne i neutralne boje. Možda smo to povezali sa natalnim periodom, kada su sve boje tako nežne kao i sama beba. Mada danas ne vidim da se to primenjuje. Danas roditelji svoju novorođenčad oblače u eksploziju boja (devojčice i dalje prednjače u roze varijantama, ali ovog puta ultra roze, da ne kažem pink, na dečacima se toliko ne insistira ali valjda treba učiniti nešto za na budućnost devojaka, za momke ćemo lako, njima kupujemo pištolje – i eto je Srbija). Zašto onda i mleko ne bi ličilo na gumene bombone?

Na kraju, uplašeno se pitam: U novembru mesecu pročitali smo vest koja kaže da će svi C-marketi i sve Pekabete preći u ruke vlasnika Maksija (i ostatka Srbije) čuvenog Miškovića (to mi ne liči na pomenuti priliv stranog kapitala). Po gradu ste sigurno mogli da primetite da je to tačno nestankom Capfovim pismom ispisanog slogana Dobro jutro komšija kao i onih žutih C. Svi se sada zovu MiniMaxi (Maxijeve zaštitne boje su žuta i plava, a MiniMaxi je preuzeo sada aktuelnu boju najposećenijeg hipermarketa Idea ili poznatijeg hrvatskog Konzuma, te je i on sada crveno-zelen). Ne znam šta će biti u mom kraju gde imamo jedan veliki Maxi, 100 m dalje jedan C-market (bivši Centroprom), a odmah pored Pekabetu (procvat tržišta sa konkurencijom). Čim sam pročitala vest otrčala sam i kupila sve drage ambalaže C-marketa, koje su tu već mnogo decenija. Ko zna gde će one netragom nestati, i šta će se umesto njih ili pod njihovim imenom prodavati? Pošto i Srbija polako počinje da dobija oblik delte.

Tema: BRENDIRANJE SRBIJE
staro za NOVO!
Predizborna tipografija