А КРАВИЦА?
Брендирање Србије 2
аутор: Оливера Батајић
Децембар 2006.

Почетком лета, које је за нама, радње са прехрамбеним производима преплавило је море флајера са позивом на учешће у наградној игри: „Нацртај своју кравицу и освоји 5000 евра” или „Како да твоја кравица постане Имлекова кравица?”. Конкурс је трајао од 2. јула до 15. августа. Колико се сећа већина нас (а флајера нигде ни од корова, јер онај који је стајао на интернет страни Имлека и даље стоји под тим називом али са неком другом сликом и неком другом информацијом, те сумње не можемо да проверимо, а на Имлеков мејл нико не одговара) конкурс је био намењен деци, али како смо касније сазнали, на њему су учествовали „сви”. На конкурс је пристигло 11000 кравица, а у ужи избор ушле су само 202. Те најлепше из гомиле биле су изложене у Београдској галерији о3оне, на Андрићевом венцу, од 30. августа до 4. септембра. Посетиоци галерије могли су да гласају, а 4. септембра проглашена је најлепша међу најлепшима.

У позиву на изложбу и гласање стајало је „Популарна Имлекова кравица одлучила је да се подмлади и пролепша...”.

Александар Коцић ученик шестог разреда основне школе „Павле Савић” из Београда, награђен је са 5.000 евра, другопласирани био је Душан Павлић такође из Београда (награда 3.000 евра). Аутори Александар Бугарин, Борис Станић, Драгомир Нинков, Лидија Делић, Љубомир Бабић, Милош Рајковић, Никола Корица, Станко Јосимов, Страхиња Поповић и Вања Викало добили су дигиталне фотоапарате. Преосталих 190 финалиста добило је бицикле.

Одлуком већине и одлуком жирија сви су били изненађени. Питали су се да није у питању нека шала. Зашто? Након паузе у којој смо помислили да су се чланови жирија можда предомислили те траже неку другу кравицу – мада су се критике на одлуку могле наћи само по форумима посвећеним дизајну (предњачи ДизајнЗона) или у приватним чаврљањима, јавност није реаговала – на београдским билбордима појавила се нова кравица и слика Александра Коцића. Победничка крава освајала је полако етар. И онда смо могли да је разгледамо тако велику и проучавамо до детаља. Питали смо се шта је то другачије и све приписали раду на додатној промо кампањи Имлека (можда им је кренуло низбрдо). Осим тога што је кравица упегланија или како то каже сам аутор: „Кад год сам пио млеко, чинило ми се да кравица на амбалажи изгледа старо. За старачки дом. Желео сам да је подмалдим. Моја кравица је заправо њена млађа сестра.” (извор: Политика, 13. септембар 2006), она је у бити остала иста. Додат јој је и цветић који је пре пар година, у оно диктаторско време, напрасно и у тишини нестао. Нигде сада не могу да нађем слику те амбалаже (ако неко има којим случајем нека нам је пошаље да поткрепимо документацију), али кравица је имала цвет за уветом и тако је било и на светлећој великој реклами на Теразијама, а онда се наједном неко досетио, увидео сличност, и цвет је нетрагом нестао. Ето вратио се. Како је аутоматским нестанком цвета кравица добила на политичком значају можда би његов повратак могао да јој обезбеди исти такав публицитет (али реакције ниоткуда).

О талентованом дечку по форумима се писало много. Неки тврде да му је отац дизајнер, а чланак посвећен њему у Политици од 13. септембра, а поводом освојене награде, више је личио на хвалоспев и правдање његове награде, помињањем његових дневних активности (има своју телевизију, прави рекламе, изгледа да је пасионирани гледалац Зорана Кесића и његовог Дезинформатора на телевизији Метрополис, итд.) него што се писало заправо о самом конкурсу и идејном решењу.

И тада смо сви једва чекали да се кравица појави у продавници. Али кравици није сезона дала да изађе на пашу. Некако се осетила рупа у обиљу редизајнираних производа, појава која нас је преплавила овог лета и јесени. Цела Србија се редизајнирала. Коментарисала сам то са једним својим пријатељем дизајнером који ради у београдској адвертајзинг агенцији, те је на извору информација и он је оправдање нашао у великом приливу страног капитала и самим тим тежњи тржишта да се транзиционо прилагоди „већини” ко год био та већина, вероватно „она” Европа. Рекао ми је и да у свим пројектима учествују странци као они који се питају за савет и који одлучују о квалитету новог дизајна – може ли или не. Ми овде ништа не знамо па су нам потребни они спољни који знају како се то ради. И то је сада постао општи тренд. Сви се редизајнирају и сви имају спољног саветодавца.

И тако, чекајући кравицу десило се много тога. Прима је добила и штапиће са кикирикијем (пре неки дан сам јела оне обичне које сам критиковала у прошлом тексту и не знам да ли је била грешка, али штапићи су почели помало да имају укус оних старих), Гриски је добио већу кесу, са другачијим дизајном, али је мала кеса остала са истим (или нису знали да прилагоде буцмасту кесу малом и много тањем формату, или нису имали довољно пара за баш детаљно шминкање – више бих волела да је ово прелазна фаза јер тај нови Гриски дизајн није никакав), а Вода Вода која је већ добила награду за амбалажу направила је помак у техничком смислу те је флаша сада стабилнија. Добила је оштрије и чвршће ивице. Колико сам видела код њих на сајту Вода Вода има више различитих амбалажа, али нико од нас то никада није видео, те претпостављам да је све рађено за извоз.

Тек, прошлог месеца (новембар) заиграла је подмлађена кравица у нашим продавницама. Амбалажа је промењена и поред нове кравице ту је и сасвим нови колорит и нова ливада. Истина, шареније и веселије. Пластичније и упегланије. Упакована је и у квалитетније и дуготрајније паковање. За сада, видели смо само паковање за млеко, а видећемо у ком ће правцу ићи остали производи. Ако се сви буду шаренили као и млеко дефинитивно ће бити водећи на тржишту јер се ништа друго осим тога у продавницама неће ни видети. Ми смо некако навикли да се за млеко бирају нежне и неутралне боје. Можда смо то повезали са наталним периодом, када су све боје тако нежне као и сама беба. Мада данас не видим да се то примењује. Данас родитељи своју новорођенчад облаче у експлозију боја (девојчице и даље предњаче у розе варијантама, али овог пута ултра розе, да не кажем пинк, на дечацима се толико не инсистира али ваљда треба учинити нешто за на будућност девојака, за момке ћемо лако, њима купујемо пиштоље – и ето је Србија). Зашто онда и млеко не би личило на гумене бомбоне?

На крају, уплашено се питам: У новембру месецу прочитали смо вест која каже да ће сви Ц-маркети и све Пекабете прећи у руке власника Maxiја (и остатка Србије) чувеног Мишковића (то ми не личи на поменути прилив страног капитала). По граду сте сигурно могли да приметите да је то тачно нестанком Цапфовим писмом исписаног слогана Добро јутро комшија као и оних жутих Ц. Сви се сада зову MiniMaxi (Maxiјеве заштитне боје су жута и плава, а MiniMaxi је преузео сада актуелну боју најпосећенијег хипермаркета Идеа или познатијег хрватског Конзума, те је и он сада црвено-зелен). Не знам шта ће бити у мом крају где имамо један велики Maxi, 100 м даље један Ц-маркет (бивши Центропром), а одмах поред Пекабету (процват тржишта са конкуренцијом). Чим сам прочитала вест отрчала сам и купила све драге амбалаже Ц-маркета, које су ту већ много деценија. Ко зна где ће оне нетрагом нестати, и шта ће се уместо њих или под њиховим именом продавати? Пошто и Србија полако почиње да добија облик делте.

Тема: Брендирање Србије
старо за НОВО!
Предизборна типографија