ЈАПАН : СУШЕНИ ОКЕАН У ШАРЕНОЈ КЕСИЦИ
аутор: Јана Николић
новембар 2006.

Кад се слегне одушевљење због пакета који је стигао из Јапана, мислим се да ли ме (поред огромне захвалности за труд који су уложили Ирена, Сецуко и Матеја да би свежи колачићи са азуки пастом стигли на време до мене) више одушевљава есенција океана у овим кесицама додатака храни или сама паковања. Њихов дизајн се не држи правила која су нама позната и без размишљања се примењују у свакодневном обликовању прехрамбених производа.

Најпре, најблискије нашим типометарским темама, често користе чисто калиграфске исписе па тако и најбаналнија амбалажа добија енергичну, танану или префињену ноту којој комбинација боја мења контекст и даје традиционални или савремени дух. У тако сабијеним условима живљења, са много људи на малом простору, са микро становима и капсулама у којима бизнисмени у пролазу могу да преспавају, претпостављам да је више него пожељно да амбалажа у мноштву других производа буде потпуно прочишћена, са основним подацима једноставно позиционираним. Код нас се производи за превласт на рафу још увек боре бучношћу, а не достојанством и самоувереношћу у квалитет, са тананом дозом духовитости.

На ових пар паковања насмејале су ме једноставне стилизације шерпица, рибе, рециклираног дрвореза са мотивом таласа (без устручавања црвене боје), преслатке девојчице која грли рибу своје висине (!?), карактеристично ошишаног кувара са траком око главе који енергично прави зачин у кесици и шарена породица алги. У Јапану је бити „сладак” можда пре „дражестан” односно „cute” или на јапанском „kawaii”, врлина. У свакодневној визуелној комуникацији сасвим је нормално наићи на тај „girly” дух и од њега се у дизајну не бежи. Иако је то једнако мушки свет, можда чак и израженије него на неким другим местима, женскасте илустрације се не читају као негативна ствар. Дизајн „мушким” не чини груба илустрација или типографија, него атмосфера коју су сачинили сви елементи целине.

Иако нам је овај концепт говорног и писаног језика потпуно стран, јасно се препознају различити фонтови чији је варијетет апсолутно раван оном који ми користимо. Само у ових пар примера видимо различите дисплеј фонтове, неке сличне Тajмсу али и неке очигледно префињене дизајнерске фонтове сличне фонту HelveticaNeue или можда Gill у некаквој SmallCapsBold верзији.

Начин коришћења боја се толико разликује од западњачког да се често дешава да останемо запитани да ли је у конзерви која се испред нас налази сок од поморанџе или воћни јогурт. Пошто нема натписа на енглеском углавном сте препуштени свом инстинкту, а што се мене тиче, кад се први пут нађем испред неке токијске машине са конзервама, неће ме ни бити брига. Све ће то бити једна дивна игра на срећу. Тотални зен! Очекујте ускоро причу о јапанским конзервама.

Наранџасто и плаво, лајм зелено и црно, нема ограничења и „нејестивих боја”! Како је то ослобађајуће, зар не!

Тема: ЈАПАН
Tokyo Design Week 2006
Сушени океан у шареној кесици