STREET ART U PORTUGALIJI
autor: Manja Radić
avgust 2007.

Moje iznenadno interesovanje za uličnu umetnost odnosno street art putovanjem u Portugaliju samo se produbilo. Pored toga što je Portugalija specifična po fasadama sa neverovatno dezeniranim pločicama, fado muzici koja se širi strmim ulicama i vetrom koji nosi miris okeana, deo portugalskog šarma predstavlja street art. Kažem street art, a ne grafiti, jer ima jako mnogo sticker-a i stencil-a ali i oslikanih površina poput murala.

Pokušaću da dočaram atmosferu Lisabona i Kaldaš da Rainja (Caldas da Rainha), mesta gde smo bili smešteni, sat vremena udaljenog od glavnog grada. Kaldaš da Rainja je mali grad nadomak Lisabona u kojem se nalazi umetnički fakultet čiji smo bili gosti. Šest studenata četvrte godine primenjene grafike na čelu sa prof. Rastkom Ćirićem se odazvalo pozivu profesora animacije Fernanda Galrita (Fernando Galrito) da poseti fakultet i učestvuje na FIRST-u, internacionalnom studentskom festivalu animacije. Festival je trajao 5 dana, bio je takmičarskog karaktera i propraćen raznolikim radionicama (poput muzičke, zatim radionice animacije koju je vodio naš prof. Ćirić i drugih), večernjim koncertima, žurkama… Organizator je bio ESAD ( Superior School for Arts and Design) čiji su studenti za vreme trajanja festivala bili angažovani na raznim poljima, pa je tako postojao i kamerman koji je snimao intervjue sa članovima žirija, gostujućim profesorima i slično, a ceo festival se emitovao preko interneta. Imam osećaj da je teskoba male sredine navela ove studente da oblepe skrivene fasade veselim nalepnicama koje uglavnom nose ljubavne poruke.

One su većinom crno-bele, crtane markerom, sa ponekim naknadno obojenim detaljem. Postoji nekoliko mesta u ovom gradu koja su me podsetila na oglasne table jer se na relativno maloj površini nalazilo na desetine različitih poruka, crteža, pa čak i fotografija sa intervencijama. Tako se tu našla i najpoznatija fotografija poljupca na ulicama Pariza francuskog fotografa Robera Duanoa (Robert Doisneau) odnosno samo njeni glavni akteri isečeni iz konteksta. Ovi crteži obogaćuju ovaj mali i pomalo dosadan grad, dok se oni u Lisabonu uklapaju u usporenu i opuštenu atmosferu. Uske, zapuštene (ali neverovatno šarmantne) ulice pored prelepih parkova često mogu da vas dovedu do nekog oslikanog zida, tako da je svaka šetnja bila novi izazov. Iako je Lisabon metropola u svakom pogledu, njeni stanovnici, čini se, ne žure nigde, već, naizgled, žive lagano. U tom smislu me ova količina street art-a nije iznenadila, kao ni kvalitet i bogatstvo stilova i načina razmišljanja. Verujem da je sam život u Lisabonu dovoljna inspiracija za početak.

Tema: GRAFITI
Grafiti u Fruškogorskoj
Ljubljana
TKV
Zaljubljena u street art