GRAFITI U FRUŠKOGORSKOJ
autor: Jana Nikolić
juli 2006.

Popodne. Pre par sati se završila utakmica. Pukli smo od Argentine 6:0. Pa dobro. Sad sam sama u gradu, jako je toplo, ne ide mi se kući, idem prema Brankovom mostu kroz gradske hladovine, pa možda preko peške... već je 6 sati, sunce više nije toliko jako... Gradski život je čudnovata stvar: zimi za putanje koristiš velike prometne ulice i trgove, ne švrćka se toliko ljudi a računaš da su ti prostori čisti od blata, snega, čega god... Leti biraš male senovite ulice gde nema ljudi. Ako si iole razmažen i tražiš takav konfor neophodno je da imaš razrađene šeme i pomoćne planove, za slučaj da se na Kosančićevom vencu zadesi neka tura turista bele kose i pinkish lica koji su uplovili dole kod Beton hale pa obilaze okoliš. Na primer.

Dakle, od grada na dole prema Brankovom mostu možeš na kraju pravo Pop Lukinom pa desno, pukne pogled prema NBG-u, ali kad se prođe i ona vulkanizerska radnja počinje da prži sunce. Zato ja skrenem prvi put u Fruškogorsku, ulica u kaldrmi, nema snega, ima hladovine. Voila! Primer iskusne gradske navigacije!

I odmah tu, kod broja 1, sačeka me čudna družina life-sized grafiti stvorenja. Dremaju i pozdravljaju... Ustuknem, osvrnem se da vidim ima li nečeg sličnog oko mene, da li sam ZAISTA kročila u drugu dimenziju, a iza mojih leđa neki slepi polupodrumski prozori i u njima zarobljeni grafiti stvorovi! Francuski mesar i nekakav amorfni živuljak!

Malo dalje motor, sam i samostalan, bez ikakvih lanaca i katanaca, razmislja. Davno su prošla ta vremena, ne razmišlja se više u onim stripovskim balončićima, sa čitkim slovima. Gradsko razmišljanje je u grafitima, kad su nečitki, to je lična stvar, nije ni trebalo svako da ih pročita.

Opet osvrt i kod broja 2 veliki mirni batler grafit, jednostavan način da vas nađu drugari koji dolaze prvi put. Koliko su dobri sprejevi i kako dobro ti ljudi barataju njima! To je apsolutno još jedno primenjaško polje izražavanja! Kao i svuda, mnogo je više žvrljanja i malo ko ima ideju, znanje, osećaj, šarm koji čini da se i rigidni penzos iz kraja najsmeje svaki put kad krene u prodavnicu.

Još jedno pravilo onih koji su masteri svoga zanata je da nema kolateralnih žrtava. Ako je ovaj swash mogao da se iskontroliše, svako će moći.

I na kraju, na izlazu okrenem se, popodnevno sunce je ne-ve-ro-vatno! A ovaj zid, slojevi boje, cigla, i povrh svega savršeno ukotvljeni savršeni auto za ovaj dan i ovu scenografiju! Queens, NYC!

Tema: GRAFITI
TKV
TKV: Zaljubljena u street art
Ljubljana
Street art u Portugaliji