MUZEJ PISMA U PETENBAHU
Ligatura, 2003
autor: Harald Zis (Harald Süß)
Poznat je daleko izvan granica Austrije a 2002. godine slavio je svoju desetu godišnjicu: Muzej pisma i zavičajni muzej („Schrift-und Heimatmuseum“) u Petenbahu (Pettenbach), malom mestu u Gornjoj Austriji. Ono što danas izgleda kao nešto najprirodnije — to što je smešten u malom selu u unutrašnjosti — ima dugu i neobičnu istoriju.
Zamisao
Zašto u Austriji ne postoji ni jedan muzej posvećen kaligrafiji i maloj grafici, kao što je exlibris? To je bilo pitanje koje je zaokupljalo Leopolda Fajhtingera (Leopold Feichtinger), umetnika grafičara, pošto je proverio da u njegovoj domovini ne postoji nešto što bi odgovaralo sličnim ustanovama u drugim zemljama. Pošto nije uspeo da dobije pomoć od zvaničnih institucija, skovao je plan da sam osnuje takav muzej.
Osnivač
Leopold Fajhtinger je rođen 31. oktobra 1919. u Petenbahu. U mladosti je bio zidar. Služeći u mornarici tokom Drugog svetskog rata otkrio je svoj talenat za kaligrafiju, ali je taj put mogao slediti tek po povratku iz ratnog zarobljeništva. Godine 1947. pohađao je „Graphische Lehr- und Versuchsanstalt“ u Beču kao gostujući student, a 1948. je privatno učio kod prof. Fridriha Nojgebauera (Friedrich Neugebauer) u Bad Gojzernu (Bad Goisern).
Posle teške nesreće koju je doživeo radeći kao nadzornik gradilišta, morao je da promeni profesiju. Tako je od 1952. radio kao tehnički crtač, a 1958. je postao samostalni umetnik — grafičar. Njegov umetnički rad obuhvatao je veliki broj exlibrisa i kaligrafskih listova, kao i oko 400 zgrafita. Leopold Fajhtinger je bio član „Berufsvereinigung bildender Künstler Österreichs“. Nagrađen je na nekoliko umetničkih konkursa, a 1983. je dobio „Goldenen Verdienstzeichen der Republik Österreich“. Umro je 31. decembra 1993. u Petenbahu.
Zamisao postaje stvarnost
U početku je Leopold Fajhtinger sam morao da pravi planove i radi na svojoj ideji o muzeju kaligrafije. On je oduvek imao običaj da se oslanja samo na sebe i da naporno radi. Tako je odlučio da sopstvenu kuću stavi zajednici na raspolaganje i da osnuje udruženje koje će predstavljati zakonsku osnovu za muzej. Upotrebio je sve svoje lične sposobnosti da pridobije lokalnu vlast i stanovnike Petenbaha za zamisao o takvoj ustanovi. Zahvaljujući svojoj popularnosti uspeo je u svojoj opštini, ali ne i kod kulturnih poslenika Gornje Austrije. Stručno mišljenje o projektu koje je traženo od umetničke akademije iz Linca bilo je nepovoljno. Ali Leopold Fajhtinger se nije predavao. On je nastavio da se bori za svoju ideju i najzad je dobio drugo stručno mišljenje, ovoga puta od veoma poznatog prof. Fridriha Nojgebauera, koji je podržao osnivanje muzeja posvećenog kaligrafiji. Na kraju Fajhtinger se obratio oblasnoj upravi i uspeo: dobio je podršku za svoj projekat.
Ostvarenje
Pošto su dobili zvaničnu podršku za svoju nameru Leopold Fajhtinger i članovi udruženja započeli su rekonstrukciju dela njegove kuće u muzej. Iako je Leopold Fajhtinger najveći deo svog vremena posvetio radu na projektu, on sam nikada ne bi mogao da dovrši muzej bez neposredne pomoći stanovnika Petenbaha. Mesni preduzetnici i poslovni ljudi pružili su mu veoma velikodušnu podršku, mnogi njegovi prijatelji i susedi su radili bez nadoknade da bi mu pomogli u ostvarenju njegovog plana. Na taj način rekonstrukcija je završena za kratko vreme i moderne i svetle sobe novog muzeja čekale su na prvu izložbu kaligrafije.
Za umetnički savet bio je u prilici da angažuje dva poznata stručnjaka: prof. Friedriha Nojgebauera za kaligrafiju i dr Otmara Premštalera (Dr. Ottmar Premstaller), predsednika Austrijskog exlibris udruženja, za malu grafiku. Obojica su mu pomagala pri uređenju izložbi i obezbeđivali mu kontakte sa poznatim lokalnim i stranim umetnicima.
Aktivnosti Bartlhausa
Na dan 29. maja 1992. ostvario se san Leopolda Fajhtingera – san za koji je mukotrpno radio i kome je žrtvovao deo svoga zdravlja i imetka: uz zvaničnu ceremoniju „Muzej pisma Bartlhaus” ( „Schrift- and Heimatmuseum Bartlhaus“) bio je otvoren. Još samo osamnaest meseci on je mogao da uzme učešća u muzejskim aktivnostima, ali njegova očekivanja su bila ispunjena: udruženje je moglo da preuzme brigu o muzeju onako kako je to on sam činio.
Počevši od 1992. u Petenbahu se održavaju godišnje po tri izložbe radova poznatih kaligrafa i umetnika ekslibrisa iz celog sveta. Muzej je postao veoma poznat i među umetnicima koji se bave kaligrafijom iz stranih zemalja. U međuvremenu, Muzej je stekao pored celokupnog rada Leopolda Fajhtingera — između ostalog i nekoliko rukopisnih knjiga — i brojne originalne kaligrafije i otiske čuvenih umetnika, kao i obimnu kolekciju ekslibrisa. Od 2003. godine glavnina radova profesora Nojgebauera deo je stalne muzejske postavke.
Novi odeljak muzeja posvećen je štamparstvu, prikazujući istoriju štampanog sloga od Gutenberga do računara, sa olovnim slovima, štamparskim mašinama i alatima. Ovde su prikazani svi mogući nacini na koji je kroz istoriju nastajao štampani otisak.
Tu je jos jedan odeljak muzeja koji je posvećen lokalnoj prošlosti, zanatima i običajima. Veliki broj eksponata muzej je takođe dobio od Leopolda Fajhtingera. Pored toga, Bartlhaus nije samo muzej, već i kaligrafska radionica. Leti se u njemu održavaju kaligrafski kursevi koje drži gospođa Ingrid Litšauer (Ingrid Litschauer), koja je u međuvremenu preuzela i mesto umetničkog savetnika od prof. Nojgebauera.
***
Muzej pisma u Petenbahu je proglašen za Muzej meseca jula 2005. u Gornjoj Austriji.
***
Srpski umetnici koji su izlagali u Petenbahu:
1998.
Četiri kaligrafa iz Beograda (Stjepan Fileki, Đorđe Živković, Olivera Stojadinović, Željko Rajačić)
2004.
Rukopisna tipografska pisma, Olivera Stojadinović
Ekslibris, Ivan Miladinović