МУЗЕЈ ПИСМА У ПЕТЕНБАХУ
Лигатура, 2003
aутор: Харалд Зис (Harald Süß)
Познат је далеко изван граница Аустрије а 2002. године славио је своју десету годишњицу: Музеј писма и завичајни музеј („Schrift-und Heimatmuseum“) у Петенбаху (Pettenbach), малом месту у Горњој Аустрији. Оно што данас изгледа као нешто најприродније — то што је смештен у малом селу у унутрашњости — има дугу и необичну историју.
Замисао
Зашто у Аустрији не постоји ни један музеј посвећен калиграфији и малој графици, као што је екслибрис? То је било питање које је заокупљало Леополда Фајхтингера (Leopold Feichtinger), уметника графичара, пошто је проверио да у његовој домовини не постоји нешто што би одговарало сличним установама у другим земљама. Пошто није успео да добије помоћ од званичних институција, сковао је план да сам оснује такав музеј.
Оснивач
Леополд Фајхтингер је рођен 31. октобра 1919. у Петенбаху. У младости је био зидар. Служећи у морнарици током Другог светског рата открио је свој таленат за калиграфију, али је тај пут могао следити тек по повратку из ратног заробљеништва. Године 1947. похађао је „Graphische Lehr-und Versuchsanstalt“ у Бечу као гостујући студент, а 1948. је приватно учио код проф. Фридриха Нојгебауера (Friedrich Neugebauer) у Бад Гојзерну (Bad Goisern).
После тешке несреће коју је доживео радећи као надзорник градилишта, морао је да промени професију. Тако је од 1952. радио као технички цртач, а 1958. је постао самостални уметник — графичар. Његов уметнички рад обухватао је велики број екслибриса и калиграфских листова, као и око 400 зграфита. Леополд Фајхтингер је био члан „Berufsvereinigung bildender Künstler Osterreichs“. Награђен је на неколико уметничких конкурса, а 1983. је добио „Goldenen Verdienstzeichen der Republik Österreich“. Умро је 31. децембра 1993. у Петенбаху.
Замисао постаје стварност
У почетку је Леополд Фајхтингер сам морао да прави планове и ради на својој идеји о музеју калиграфије. Он је одувек имао обичај да се ослања само на себе и да напорно ради. Тако је одлучио да сопствену кућу стави заједници на располагање и да оснује удружење које ће представљати законску основу за музеј. Употребио је све своје личне способности да придобије локалну власт и становнике Петенбаха за замисао о таквој установи. Захваљујући својој популарности успео је у својој општини, али не и код културних посленика Горње Аустрије. Стручно мишљење о пројекту које је тражено од уметничке академије из Линца било је неповољно. Али Леополд Фајхтингер се није предавао. Он је наставио да се бори за своју идеју и најзад је добио друго стручно мишљење, овога пута од веома познатог проф. Фридриха Нојгебауера, који је подржао оснивање музеја посвећеног калиграфији. На крају Фајхтингер се обратио обласној управи и успео: добио је подршку за свој пројекат.
Остварење
Пошто су добили званичну подршку за своју намеру Леополд Фајхтингер и чланови удружења започели су реконструкцију дела његове куће у музеј. Иако је Леополд Фајхтингер највећи део свог времена посветио раду на пројекту, он сам никада не би могао да доврши музеј без непосредне помоћи становника Петенбаха. Месни предузетници и пословни људи пружили су му веома великодушну подршку, многи његови пријатељи и суседи су радили без надокнаде да би му помогли у остварењу његовог плана. На тај начин реконструкција је завршена за кратко време и модерне и светле собе новог музеја чекале су на прву изложбу калиграфије.
За уметнички савет био је у прилици да ангажује два позната стручњака: проф. Фриедриха Нојгебауера за калиграфију и др Отмара Премшталера (Dr. Ottmar Premstaller), председника Аустријског екслибрис удружења, за малу графику. Обојица су му помагала при уређењу изложби и обезбеђивали му контакте са познатим локалним и страним уметницима.
Активности Бартлхауса
На дан 29. маја 1992. остварио се сан Леополда Фајхтингера – сан за који је мукотрпно радио и коме је жртвовао део свога здравља и иметка: уз званичну церемонију „Музеј писма Бартлхаус” („Schrift-und Heimatmuseum Bartlhaus“) био је отворен. Још само осамнаест месеци он је могао да узме учешћа у музејским активностима, али његова очекивања су била испуњена: удружење је могло да преузме бригу о музеју онако како је то он сам чинио.
Почевши од 1992. у Петенбаху се одржавају годишње по три изложбе радова познатих калиграфа и уметника екслибриса из целог света. Музеј је постао веома познат и међу уметницима који се баве калиграфијом из страних земаља. У међувремену, Музеј је стекао поред целокупног рада Леополда Фајхтингера — између осталог и неколико рукописних књига — и бројне оригиналне калиграфије и отиске чувених уметника, као и обимну колекцију екслибриса. Од 2003. године главнина радова професора Нојгебауера део је сталне музејске поставке.
Нови одељак музеја посвећен је штампарству, приказујући историју штампаног слога од Гутенберга до рачунара, са оловним словима, штампарским машинама и алатима. Овде су приказани сви методи на који је кроз историју настајао штампани отисак.
Ту је још један одељак музеја који је посвећен локалној прошлости, занатима и обичајима. Велики број експоната музеј је такође добио од Леополда Фајхтингера. Поред тога, Бартлхаус није само музеј, већ и калиграфска радионица. Лети се у њему одржавају калиграфски курсеви које држи госпођа Ингрид Литшауер (Ingrid Litschauer), која је у међувремену преузела и место уметничког саветника од проф. Нојгебауера.
***
Музеј писма у Петенбаху је проглашен за Музеј месеца јула 2005. у Горњој Аустрији.
***
Српски уметници који су излагали у Петенбаху:
1998.
Четири калиграфа из Београда (Стјепан Филеки, Ђорђе Живковић, Оливера Стојадиновић, Жељко Рајачић)
2004.
Рукописна типографска писма, Оливера Стојадиновић
Екслибрис, Иван Миладиновић