MAKARIJEVO RUKODELISANJE
autor: Sonja Ćirić
Vreme, 3. januar 1994.

 
Od štampanja prve knjige na Balkanu prošlo je tačno pet stotina godina. O tom događaju se još govori uglavnom u pretpostavkama.

Pouzdan je datum. Makarije je na kraju pogovora Oktoiha zapisao da je knjiga završena 4. januara 1494. godine. Po novom kalendaru, to je 17. januar. Iz podataka koje je ostavio u predgovoru, moguće je izračunati i kada je započeo posao: u proleće prethodne godine.

Oktoih prvoglasnik je prva knjiga štampana na Balkanu, i to srpskom ćirilicom. Desilo se to u štampariji Crnojevića. Poslom je rukovodio jeromonah Makarije, naš prvi štampar. Razlog ovom suvom i kratkom nabrajanju podataka o najvažnijem događanju štamparstva južnih Slovena jeste njihov nedostatak. Malobrojni su oni oko kojih nema dilema. Pouzdani dokazi o štampariji Crnojevića svode se uglavnom na zapise sa početka i kraja Oktoiha.

ZAPISI

Predgovor je napisan u ime Đurđa Crnojevića. Bog je svoje carstvo obdario mnogim knjigama, ali su Turci zbog naših grehova počeli ne samo da ubijaju i pljačkaju već i da ruše crkve i uništavaju knjižni fond. I zato „napisah” ovaj Oktoih — objašnjava Đurđe Crnojević. U pogovoru umesto glagola „napisah”, Đurđe kaže, „sastavih forme” knjige, za godinu dana, sa osam ljudi. Pominje i ime smernog Makarija iz Crne Gore, koji je ovo „rukodelisao”. Istim ovim glagolom je označeno Makarijevo delo i u predgovoru. Radio je po ukazu gospodina Đurđa Crnojevića, a za vreme mitropolita zetskog kir Vavile.

Iako to izričito ne piše, za većinu istoričara ovi zapisi su dokaz da je osnivač štamparije zetski vojvoda Đurđe Crnojević, zato što smatraju da u ono doba i nije bilo termina u vezi sa štampanjem knjiga, a da „sastavljanje forme” znači upravo to. Njihove protivnike je odrednica „napisah” navela da nije reč o štampanoj knjizi, već o rukopisnoj, koju je pripremio Đurđe Crnojević.

Postoje i teze da je zamisao o osnivanju štamparije Ivanova, Đurđevog oca. Smatra se da tokom dvogodišnjeg boravka u Mlecima Ivan Crnojević nije mogao a da se ne zainteresuje za štamparstvo kad je na neku od 50 radionica sigurno nailazio na svakom koraku. Jedno vreme je čak dokazivano da je Ivan dobavio štampariju iz Mletaka, i to pošto je prethodno na Obodu sagradio zgradu. Dokaza ovom stavu nije bilo, pa se zbog zapisa na Oktoihu ipak smatra da je Đurđe zaslužan za revolucionarni potez osnivanja prve štamparije na Balkanu. Jedino što se pouzdano zna povodom Ivanovog boravka u Mlecima jeste da je, težeći da učvrsti položaj zemlje, isprosio za Đurđa ćerku venecijanskog velikodostojnika Marka Antonija Erice — Ižbetu, odnosno Jelisavetu, kako se njeno ime takođe navodi. Ivan nije dočekao svadbu. Mlada je bila na putu prema Cetinju kad je Ivan izdahnuo, a Crnogorci su zapamtili svadbu i ispevali je u nekoliko narodnih pesama.

MESTO

Spor oko mesta.događanja — Obod ili Cetinje — Čini se da još nije rešen. Nije jasno ni da li je štamparija radila samo u jednom od ova dva mesta ili prvo u jednom pa u drugom.

Na Oktoihu ne piše gde je štampan. Na Cetinje ukazuje ilustracija Cetinjskog manastira štampana u Oktoihu petoglasniku. Crna Gora — odrednica koja u uvodu Oktoiha prvoglasnika ukazuje na Makarijevo poreklo, po Vasiliju Petroviću Njegošu (1709–1766) asocira na Cetinje. U Psaltiru, štampanom u Crnojevića štampariji, piše da je završen 1495. godine na Cetinju.

Materijalnih dokaza o štampariji u Obodu nema. Postoje samo priče o slovima i štamparskim rekvizitima koje je bilo lako pronaći čak i krajem 19. veka. Čulo se, između ostalog , da su učenici obodske škole u toku skoro 50 godina nalazili slova, da su od njih sastavljali reči, vezivali ih kanapom, bojadisali i štampali na svojim udžbenicima. Međutim, ovo i slična sećanja nikada nisu potkrepljena ničim opipljivim.

Pominjana je i Venecija kao mesto nastanka Oktoiha prvoglasnika, ali sporadično i skoro bez ikakve podrške.

Sporan je bio i broj odštampanih knjiga — četiri ili pet. Prvo mišljenje je moguće dokazati: postoje sačuvani primerci Oktoiha prvoglasnika i petoglasnika, Psaltira i Molitvenika. Po drugom mišljenju, ovom spisku treba dodati i Četvorojevanđelje. Katarina Mano-Zisi, arheograf savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije, napominje da je jedini dokaz koji ukazuje da su pobornici takvog stava u pravu zapis jednog rukopisnog Četvorojevanđelja kojim prepisivač objašnjava da radi po Makarijevom originalu.

Nije sačuvan nijedan prime?ak Četvorojevanđelja iz Crnojevića štamparije. Sačuvan je primerak koji je Makarije štampao u Vlaškoj, pa je verovatno da se autor zapisa na rukopisnoj verziji njime koristio za uzor. U svakom slučaju, zna se da je posle Oktoiha prvoglasnika iduće godine završen petoglasnik, Molitvenik nije datovan, ali se pretpostavlja da je on sledeća knjiga i da je poslednji bio Psaltir, 1495. godine.

MAKARIJE

On nije sporan. Pa ipak, osim opisa Makarijeve.skromnosti, osobine primerene jeromonahu, što je navedeno u zapisima Oktoiha, drugih podataka o njegovom životu nema. Nema traga o vremenu kada je izučio zanat, niti gde ga je izučio. Teza da je Makarije poreklom iz Skopske Crne Gore, dakle iz Makedonije, zato što je u to vreme književnost tamo bila razvijenija nego u Zeti, nije imala znatnijeg odjeka.

Kada je štamparija na Cetinju prestala da radi, Makarije je otišao u Vlašku. Kako i kada, nije poznato. Pretpostavlja se da je tamo dospeo preko Srema, u jednoj od migracija književnika i drugih istaknutih ljudi iz slovenskih zemalja pod turskom najezdom. Smatra se da je on u manastiru Trgovište postao začetnik štamparstva u Vlaškoj. Sledeći trag o Makariju jeste Hilandar.

U pogovoru Psaltira Makarije za sebe kaže „spisah ove knjige”. Smisao ove tvrdnje može se shvatiti dvojako: da je Makarije bio rukovodilac štamparije i da je sam izlivao slova za štampariju. Zastupnici drugog tumačenja smatraju da se presa mogla nabaviti iz Mletaka, ali da je Makarije izrađivao slova u drvetu kod kuće. Pretpostavka da su slova pojedinačno rezana u drvetu brzo je odbačena. Smatra se da su livena u metalu pomoću izgraviranih matrica, dakle po istom principu koji je pronašao i Gutenberg. U čitavoj azbuci sva ista slova imaju isti oblik, a to se postiže samo livenjem slova sa jedne matrice. Upadljiv strani, latinični karakter inicijala, navodi da Makarije nije sam izlivao slova, a naročito ne na Cetinju.

Knjige koje je štampao Makarije ukazuju da su slova menjana, da su njihovi latinični oblici prilagođavani ćiriličnim. Tokom rada, latinična antikva po čijoj su osnovi livena slova pokazala se nepodesnom za ispisivanje ćirilskog teksta. Najuočljivija promena je na slovu R. Štampa i prelom knjiga dokazuju majstora čije znanje ne zaostaje za mletačkim majstorima. Napravio je prelom po ugledu na srpske rukopisne knjige, prilagodivši ga ukusu kakav tada preovlađuje u Veneciji. Mnogima je ta činjenica dokaz da je Makarije učio zanat u Mlecima.

„Najpribližnije, Makarije se može okarakterisati kao priređivač teksta i organizator štamparije. Naravno da je nad Oktoihom, knjigom crkvenog sadržaja, bdelo neko svešteno lice, najverovatnije sam kir Vavila, ali je tekst preradio Makarije. Da nije tako bilo, on ne bi smeo da potpiše knjigu”, kaže Katarina Mano-Zisi.

ŠTAMPA

Polazeći od tvrdnje da je Oktoih štampalo osam ljudi, moguće je rekonstruisati raspored u štampariji. Ako se pretpostavi da je Makarije kao najstručniji rezao na drvetu vinjete, inicijale i naslove, radio korekturu sloga i rukovodio štamparijom, vrlo je moguće da mu je u tom obimnom poslu pomagao još jedan čovek. Ostala šestorica su najverovatnije bila ovako raspoređena: dva slovoslagača; dvojica na radovima kod prese — jedan premazivač slova i jedan pritiskivač — a obojica su bili ulagači hartije; jedan je kvasio hartiju neposredno pred otiskivanje, a jedan je razastirao odštampane listove radi sušenja. Pored Makarijevog, iz ove ekipe poznato je još samo Pahomijevo ime. Ako bi se dokazalo da su posle propasti Crnojevićeve štamparije oni nastavili rad na drugirn mestima, moglo bi se reći da je Cetinje u pravom smislu koren balkanskog štamparstva.

Da li je štamparija nastala pod pokroviteljstvom države ili crkve — takođe nije usaglašeno. Katarina Mano-Zisi objašnjava da se oni koji navijaju za državu pozivaju na grb Crnojevića u zastavici na početku Oktoiha. Međutim, činjenica je da je štamparija bila smeštena u manastiru prvo zato što je to tada bilo uobičajeno, a drugo zato što nikakvi ostaci posebne zgrade nisu pronađeni. Zatim, između dvora Crnojevića i Cetinjskog manastira postoji mala razdaljina, pa je i fizički bilo nemoguće izolovati ih. Primer Njegoša dokazuje da su u Crnoj Gori država i crkva bile bliske. Zbog svega toga, Katarina Mano-Zisi smatra da je štamparija rezultat saradnje, a ne pojedinačnog angažmana Crnojevića ili kir Vavile.

Naša prva štamparija je trajala samo tri godine. Staniša, Đurđev mladi brat, otkrio je sultanu Đurđeve veze sa kraljem Karlom VIII i sa Mlečanima, pa je skadarski sandžak-beg Feriz napao Zetu. Đurđe 1496. godine odlazi za Mletke. O tome šta se desilo sa štamparijom nema ni traga ni glasa. Smatra se da je sasvim sigurno nije poneo sa sobom, zato što je ne pominje u testamentu koji 1499. godine iz Milana piše supruzi Ižbeti. Naveo je šta sve od crkvenih stvari treba da vrati crkvi sv. Marije na Cetinju; navodio je šta da uradi čak i sa viljuškama i kašikama, ali štampariju ne pominje. I još je tajna.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Okviri:
Oktoih
Opis
Redosled
Obodsko pitanje

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Zahvaljujemo se Arheografskom institutu Narodne biblioteke Srbije i Vesni Jovanović koji su nam omogućili snimanje originalnog izdanja Oktoiha prvoglasnika, kao i Vesni Todorović iz Biblioteke SANU na pomoći.