END ILI ET
Iz knjige SLOVA KENTAURI (drugi deo)
autor: Rastko Ćirić
| ROMEO | |
JULIJA |
| Verovatno najlepši slovni znak, omiljeni izazov za one koji se bave osmišljavanjem slova, jeste &, takođe ligatura | ||
Nastao je od latinskog »et«, što znači »i«, i u tom značenju i danas se upotrebljava, najčešće u nazivima koji se sastoje od više ime na, kao SAATCHI & SAATCHI ili MILAN & SIN, novinskim naslovima ili na plakatima.
 |
 |
|
 |
 |
|
 |
 |
 |
| Karakter ET danas je obavezan deo svakog tipa slova i u zavisnosti od mašte dizajner može da se pojavi u veoma raznovrsnim i maštovitim oblicima. Naročito bogati mogu da budu u naslovima, jer tada su često i ukras. Pogledajte koliko ovaj znak može da bude različit. |
Englezi ovaj znak zovu AMPERSEND (ampersand), a to ime nadenula su mu u prošlom veku deca. Pošto je stajao na kraju alfabeta koji se u školi učio: …X, Y, Z, &, đaci su morali napamet da nauče: »X, Y, Z, and per se and« (per se na latinskom znači »samo po sebi«, dakle: X, Y Z i znak koji sam po sebi znači »I«). Od silnog recitovanja deca su ovu frazu slila u »ampersend«.
Prvi primer »ampersenda« javlja se na jednom rimskom papirusu iz 45. godine naše ere. Pisan je ranim rimskim kurzivom (iskošeno pismo) uobičajenim za to doba.
Zidni natpis iz Pompeje iz 79. godine naše ere takođe prikazuje ligaturu načinjenu od slova E i T, malo manje čitljivu sa našeg stanovišta.
Kasniji kaligrafski rukopisi produžuju srednju crticu slova e spajajući je sa gornjom crtom slova t. ET na slici je sa jednog škotskog rukopisa iz 9. veka. Ova kombinacija slova ovde već počinje da liči na jedinstven simbol.
Od kraja 8. veka ligature su postale uobičajene. Na slici je ET, kako je pisano takozvanom karolinškom minuskulom, iz 810. godine. Nazire se jedan od današnjih standardnih oblika.
Često je, zbog skraćivanja, znak et ubacivan i u sred reči: na slici je reč-rebus »etceteris« iz 9. veka.
Renesansna humanistička minuskula uobličava standardni oblik &, koji je usvojen i ustaljen pojavom štampe. Na slici su dva rukopisna primera iz renesansne Italije, prvi iz 1453. (godine kada je palo Vizantijsko carstvo), a drugi iz 1500.
Štampani primer je iz 1706. godine, ali je oblik slova ostao nepromenjen od 16. veka, tip slova je renesansna antikva.
Postoje zanimljivi primeri variranja još neustaljenog oblika ligature ET. Evo tri neobična oblika koja je projektovao renesansni majstor pisma Ludoviko delji Ariđi 1522. godine.
Dva tipografska primera iz 1728. godine (francuski tipograf Robert Granjon) i 18. veka (Englez Vilijem Kaslon) prikazuju oblik kod koga su slova ET mnogo uočljivija nego kod renesansne antikve.
U 19. veku, sa pojavom tipova slova bez serifa (nožica), dizajneri slova biraju drugu verziju karaktera et, samo je malo nagnuvši u kurzivnoj varijanti.
Glifa roman i glifa italik
Poetika je ime novog tipa slova koji je projektovao Robert Šlimbah, inspirisan renesansnom Kančelareskom. Pominjemo ga zato što sadrži čak 58 različitih varijanti ligature ET, od kojih ovde objavljujemo samo šest.
Dva osnovna oblika ligature ET, ostaće do danas uobičajeni: prvi se najčešće koristi kod »uspravnih« tipova slova (roman), a drugi kod iskošenih (kurziv ili italik).
ŠTA SU LIGATURE
SLOVA KENTAURI (prvi deo)
MAJMUNSKA ŠTRUDLA
SLOVA KENTAURI (treći deo)
MONOGRAMI I ZNACI
SLOVA KENTAURI (četvrti deo)