ЕНД ИЛИ ЕТ
Из књиге СЛОВА КЕНТАУРИ (други део)
aутор: Растко Ћирић

РОМЕО		ЈУЛИЈА
Вероватно најлепши словни знак, омиљени изазов за оне који се баве осмишљавањем слова, јесте &, такође лигатура

Настао је од латинског »ет«, што значи »и«, и у том значењу и данас се употребљава, најчешће у називима који се састоје од више име на, као SAATCHI & SAATCHI или МИЛАН & СИН, новинским насловима или на плакатима.

Енглези овај знак зову АМПЕРСЕНД (ampersand), а то име наденула су му у прошлом веку деца. Пошто је стајао на крају алфабета који се у школи учио: …X, Y, Z, &, ђаци су морали напамет да науче: »X, Y, Z, and per se and« (per se на латинском значи »само по себи«, дакле: X, Y Z и знак који сам по себи значи »И«). Од силног рецитовања деца су ову фразу слила у »амперсенд«.

Први пример »амперсенда« јавља се на једном римском папирусу из 45. године наше ере. Писан је раним римским курзивом (искошено писмо) уобичајеним за то доба.

Зидни натпис из Помпеје из 79. године наше ере такође приказује лигатуру начињену од слова Е и Т, мало мање читљиву са нашег становишта.

Каснији калиграфски рукописи продужују средњу цртицу слова е спајајући је са горњом цртом слова т. ЕТ на слици је са једног шкотског рукописа из 9. века. Ова комбинација слова овде већ почиње да личи на јединствен симбол.

Од краја 8. века лигатуре су постале уобичајене. На слици је ЕТ, како је писано такозваном каролиншком минускулом, из 810. године. Назире се један од данашњих стандардних облика.

Често је, због скраћивања, знак ет убациван и у сред речи: на слици је реч-ребус »etceteris« из 9. века.

Ренесансна хуманистичка минускула уобличава стандардни облик &, који је усвојен и устаљен појавом штампе. На слици су два рукописна примера из ренесансне Италије, први из 1453. (године када је пало Византијско царство), а други из 1500.

Штампани пример је из 1706. године, али је облик слова остао непромењен од 16. века, тип слова је ренесансна антиква.

Постоје занимљиви примери варирања још неустаљеног облика лигатуре ЕТ. Ево три необична облика која је пројектовао ренесансни мајстор писма Лудовико дељи Ариђи 1522. године.

Два типографска примера из 1728. године (француски типограф Роберт Грањон) и 18. века (Енглез Вилијем Каслон) приказују облик код кога су слова ЕТ много уочљивија него код ренесансне антикве.

У 19. веку, са појавом типова слова без серифа (ножица), дизајнери слова бирају другу верзију карактера ет, само је мало нагнувши у курзивној варијанти.

Глифа роман и глифа италик

Поетика је име новог типа слова који је пројектовао Роберт Шлимбах, инспирисан ренесансном Канчелареском. Помињемо га зато што садржи чак 58 различитих варијанти лигатуре ЕТ, од којих овде објављујемо само шест.

Два основна облика лигатуре ЕТ, остаће до данас уобичајени: први се најчешће користи код »усправних« типова слова (роман), а други код искошених (курзив или италик).

ШТА СУ ЛИГАТУРЕ
СЛОВА КЕНТАУРИ (први део)

МАЈМУНСКА ШТРУДЛА
СЛОВА КЕНТАУРИ (трећи део)

МОНОГРАМИ И ЗНАЦИ
СЛОВА КЕНТАУРИ (четврти део)