ГЕОМЕТРИЈА ТИПОГРАФСКОГ ПИСМА
приредила: Оливера Стојадиновић
јануар 2005.

Основна линија писма или базна линија је замишљена линија на којој леже слова. Тачније, на основној линији леже одговарајући хоризонтални серифи.

Oсновна висина писма или висина малих слова (x-height) је одређена висином малог слова x. Мала (курентна) слова која немају продужетке допиру до основне висине.

Висина горњих продужетака малих слова (ascent) је линија до којих допиру горњи продужеци малих слова. Висина доњих продужетака малих слова (descent) је линија до које допиру доњи продужеци малих слова. Ове висине мере се почевши од базне линије нагоре, односно надоле.

Висина великих слова или висина верзала (caps height) мања је или једнака висини горњих продужетака малих слова.

Уколико је висина горњих продужетака већа од висине великих слова (верзала) ради се о петолинијском систему. Ако су ове висине једнаке систем је четворолинијски.

Линије висине малих и великих слова одређене су положајем хоризонталних серифа. Слова која су заобљена или која имају косе серифе одступају од ове линије за једну малу вредност, подједнако са доње и горње стране. Ово одступање обезбеђује да сва слова оптички имају исту величину. Вредност одступања износи до 4%, зависно од облика слова.

Линија висине малих слова лежи на хоризонталним серифима малих слова и хоризонталним потезима слова „f” и „t”. Тако мало слово „о” почиње мало испод базне линије, а његово горње заобљење излази исто толико изнад линије висине малог слова.

Висина или величина писма (M-square) је растојање између линије доњих и линије горњих продужетака. Њена вредност једнака је збиру висина асцента и десцента. Сва слова по правилу су смештена су између ових двеју линија. Међутим, дијакритици великих слова могу да се делимично нађу изван висине писма. Такође, код неких рукописних писама са дугачким потезима дозвољено је да се они заврше изван линија величине писма. То подразумева да постоји могућност да се слова из узастопних редова делимично преклопе, уколико су редови слагани без додатног размака, што понекад и јесте намера дизајнера.

Уобичајено је да се при слагању између редова предвиди додатни размак, који се у ручном слогу постизао убацивањем трака (leading).

Што је већи однос висине малог слова у односу на висину писма (x/M), то је основна висина већа, а продужеци краћи и писмо је читљивије у малим величинама. Писма са дужим продужецима елегантнија су и лакше се читају, али заузимају већи простор, па се користе тамо где је важнија естетска компонента од економичности. Писма са кратким завршецима користе се за издања у којима је потребно да велика количина података буде смештена на што мањи простор, а да читљивост буде очувана, што чини оваква писма погодним за речнике и именике.