TIPOGRAFIJA I RUKOPIS
autor: Olivera Stojadinović

Prva tipografska pisma su svojim oblicima u najvećoj meri imitirala rukopisna pisma svog vremena. Gutenbergova Biblija štampana je slovima koja su rezana po uzoru na teksturu, rukopisno pismo koje je tada bilo u upotrebi. Pronalazak pokretnog sloga bio je rezultat težnji da se pronađe „veštački rukopis” koji bi obezbedio proizvodnju knjiga po povoljnijoj ceni od pisanih. Štampane knjige su po svom izgledu potpuno sledile obrazac koji je postojao kod rukom pisanih izdanja. Veliki broj ligatura (dva ili više slova spojenih na istom telu) doprinosio je sličnosti sa rukopisom.

U renesansnoj Italiji rukopisni oblici su se razlikovali od zapadnoevropskih, pa su tipografska pisma kreirana po uzoru na pisma pisana rezanim perom — humanistički minuskul i renesansni kurziv, dok je majuskula preuzela oblike rimske kapitale. Ovi modeli kasnije su postali standardi za knjižno pismo.

U svom viševekovnom razvoju oblici knjižnih pisama udaljavali su se od rukopisnih uzora. Tehnološka poboljšanja omogućila su smanjenje veličine pisma, a oblici su iscrtavani i sledili su neku drugu, konstruktivnu logiku.

Kaligrafija se menjala na drugi način, negujući slobodnije oblike svojstvene brzom pisanju. Pronalazak novog alata, čeličnog pera, kojim su se potezi različitih debljina dobijali promenom pritiska uslovio je i pojavu novih rukopisnih oblika — finih kancelarijskih skriptova.

Razvoj računarske tehnologije potpuno je promenio tehniku štampe i pokretnog sloga. Pisma koja su postojala u metalnom slogu zamenjena su svojim digitalnim interpretacijama, koje su se zasnivale na istom dizajnu, ali su dobile nove mogućnosti primene u slogu kao što je promena veličine geometrijskim povećavanjem, preklapanje i kombinovanje slovnih oblika.

Tehnika izrade digitalnih pisama omogućava unošenja crteža (posredstvom skenera i pomoćnih grafičkih aplikacija) u programe za kreiranje fontova, u kojima se podešavaju oblici, veličine i razmaci između slova. Ovakav postupak doprineo je velikoj raznolikosti tipografskih pisama. Praktično, svaka jednostavna crno-bela slika može da postane tipografsko slovo i da se slaže metodom pokretnog sloga. Raznovrsni rukopisni oblici takođe mogu da se prenesu u digitalni oblik. Štaviše, osim osnovnog kompleta slova (fonta), mogu se kreirati i dodatni fontovi u kojima ima mesta za alternative oblike pojedinih slova, kao i za sve potrebne ligature i varijacije koje se javljaju prilikom pisanja.

Kaligrafska tipografija može da se podeli u dve grupe. Jednu čine pisma koja su nastala neposrednim unošenjem skica koje su izvedene kaligrafskim alatima kao što su pero, trska ili četka. Ova pisma u slogu deluju kao da su pisana rukom. Drugu grupu čine knjižna i sanserifna pisma inspirisana rukopisom, ali prilagođena funkciji slaganja teksta koja zahteva jednostavne oblike čitljive u malim veličinama. Ova pisma koriste kaligrafske elemente, bilo da oni potiču iz rukopisnih skica, bilo da su crtani u kaligrafskom duhu.