РЕКОНСТРУКЦИЈА
РУКОПИСА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

аутор: Оливера Стојадиновић


Ако су очи огледало душе, онда је рукопис њен траг на папиру, њен графички одраз. Реконструкција рукописа може се поредити са сликаним портретом, који, за разлику од фотографије која бележи слике појединачних тренутака, даје уопштенију представу о моделу сабирајући мноштво тренутака у заједничку суштину.

Идеја је била да се на основу рукописа Николе Тесле са доступних докумената направи типографско писмо – дигитални фонт за коришћење на рачунару који ће у што већој мери одговарати његовом рукопису, а да истовремено буде читљив и употребљив.


Извори

На располагању су нам била три извора: белешке из Колорадо Спрингса из 1899. године, мастилом, на енглеском језику; преписка са господином Радосављевићем из 1914. на српском језику, мастилом и оловком, ћирилицом и један телеграм упућен такође г. Радосављевићу, оловком, на српском, латиницом; дугачко писмо девојчици Поли Фотић из 1939. године у коме Тесла описује своје детињство, оловком, на енглеском језику.


Латиница

Латиница је урађена првенствено на основу докумената из Колорадо Спрингса. Ово су стручне белешке, брзо писане мастилом, тако да су појединачна слова на граници читљивости, али се речи разумеју као целина. Мала слова су релативно ситна, али зато енергични потези горњих и доњих продужетака далеко сежу изван граница реда. Иницијали су већи, нарочито ако се налазе на почетку, када су у великом броју случајева калиграфски исписани са извијеним украсним потезима. Слова су веома нагнута, међусобно повезана и комотно размакнута. Ове белешке садрже скоро сва потребна слова, али и бројеве, заграде и математичке операторе.

За допуну је послужило писмо Поли из познијих Теслиних година, писано много пажљивије јер је било намењено малој читатељки. Слова су јасније диференцирана по облику, мада је писмо писано оловком, што је отежавајућа околност за реконструкцију с обзиром на дебље потезе нејасних ивица. Ту су се нашле читљивије варијанте слова u и n која се у ранијој бележници нису довољно међусобно разликовала, допуњена је интерпункција и убачена додатна недостајућа слова. Слова која нису пронађена у докумeнтима су Z и Q .

Занимљиво је да у Музеју постоји само један документ на српском језику исписан латиницом. То је телеграм послат преко америчке поште, па је употреба латинице логична. Дијакритици су изостављени, а занимљиво је да је слово з исписано са дугачким доњим завршетком, другачије него у списима на енглеском. Једина слова са дијакритицима нашла су се у писму Поли употребљено за писање имена Mačak и презимена Bogić.


Ћирилица

Документација писана ћирилицом која је била на располагању веома је оскудна. Драгоцена су два писма писана пером, јер су у њима слова јаснија, а иницијали веома лепи, готово калиграфски исписани. Остала су писана оловком, брзим рукописом намењеном блиском пријатељу који је умео да га дешифрује. Писма потичу из ратних година и често разматрају могућности да се помогне угроженој Србији. После пажљивог прегледања, појавила су се готово сва мала слова, изузев џ. Код великих слова недостајала су Л, Љ, Њ, Џ, Ћ, Ђ, Ц, Ф и Ш.

Дилема да ли на местима недостајућих слова оставити празнине или их попунити решена је тако што су искоришћени потези постојећих слова и претпостављени могући облици слова у истом стилу. Исто тако направљени су и неки знаци који припадају стандардној кодној страни, а који нису пронађени у документацији. Наравно, изглед ових слова и знакова није аутентичан, па они не припадају реконструкцији, већ само допуњују фонт да би се омогућило његово коришћење.


Типографија и рукопис

Типографско писмо подразумева да свако слово има свој дефинисан облик и да се речи формирају тако што се узимају – позивају потребна слова и ређају једно до другог. Свако слово је смештено на своје поље и следеће слово се надовезује на претходно са одређеним размаком.

Код рукописа свако следеће слово прилагођава се претходном, како по облику тако и по положају. Везе између слова мењају дужину и положај по потреби. Слово о има кукицу на горњем делу слова, па је његова веза са следећим словом другачија него када је у питању неко слово које има излаз са дна слова, као што је n. Исти је случај и са размацима, они се прилагођавају зависно од облика суседних слова. Дужине и облици продужетака такође варирају и чине да рукопис добија на ритму и занимљивости. У случају да се два слова са истоврсним продужецима нађу једно до другог, у рукопису увек постоји могућност да се они изведу на различит начин. То је оно што рукопис разликује од типографског писма и даје му лепоту и занимљивост.

Један од начина да се у типографској реконструкцији сачувају особине рукописа је прилагођање улазних и излазних потеза тако да се слова глатко спајају. Ово је део који захтева највише времена и пажње, пошто мора да се провери изглед свих словних комбинација које се у речима користе. Обично се на округлим словима изостављају улазни и излазни потези, јер се они тешко усклађују са осталим словима.

Аутентичност се постиже додавањем лигатура и алтернативних облика. Лигатуре представљају два или више повезаних слова која се налазе на истом пољу, а алтернативни облици су графичке варијације појединих слова. Што је већи број ових облика, то реконструкција ближе може да представи оригинални рукопис. Ипак, мноштво додатних словних облика отежава коришћење, јер бирање алтернативног слова изискује много више времена од слагања основним комплетом који се добија са тастатуре.

Приликом реконструкције Теслиног рукописа основни скуп слова одабран је од читљивијих варијанти и подешен тако да се слова међусобно слажу у величини, тежини и нагибу, као и да се настављају једно на друго. Изворни документи су писани различитим перима и оловкама, на разноврсним папирима, па је и рукопис био негде ситнији, а негде крупнији, негде мање, а негде више нагнут, што је, уз уобичајене варијације у рукопису, додатно допринело да се слова разликују. Уједначавањем је добијено читљиво писмо, а варијације слова повезаних у карактеристичним склоповима делимично су интерпретиране у великом броју лигатура које су такође на располагању.


Поступак

Из расположивих докумената, скенираних у високој резолуцији, издвојени су карактеристични облици слова, бројева и осталих знакова, по могућности неколико варијанти за свако. Основни скуп слова одабран је од читљивијих варијанти и подешен тако да се слова међусобно слажу у величини, тежини и нагибу, као и да се настављају једно на друго. Наиме, слова су писана различитим перима и оловкама, на разноврсним папирима, па је и рукопис био негде ситнији, а негде крупнији, негде мање, а негде више нагнут, што је, уз уобичајене варијације у рукопису, додатно допринело да се слова разликују. Уједначавањем је добијено читљиво писмо, али мање читки облици слова повезаних у речи у карактеристичним склоповима нису могли да се потпуно пренесу. Ти облици делимично су интерпретирани у великом броју лигатура које су такође на располагању.

Од идеје до фонта

Идеја да се у години прославе 150 година од рођења Николе Тесле направи типографска реконструкција његовог рукописа као својеврстан омаж потиче од Растка Ћирића, професора Факултета примењених уметности у Београду.

Задатак је преузео на себе Владимир Поповић, студент завршне године графичког дизајна, укључивши га у свој дипломски рад. Материјале за реконструкцију – одабране документе – добио је од Музеја Николе Тесле у облику скенираних слика високе резолуције.

Првобитно је било замишљено да Владимир уради и ћирилицу и латиницу, али се показало да задатак захтева доста времена и да један семестар, колико му је било на располагању није довољан за целокупну реализацију. Тако је он прегледао документа, извршио избор слова и израдио основни латинични фонт са неколико алтернативних слова.

Преузела сам на себе да током лета допуним писмо ћирилицом и још неким потребним знацима, лигатурама и алтернативама, као и да међусобно ускладим сва слова и распоредим их у уникод табелу. Формат у коме је урађен фонт је Open Type, јер се у једном фонту, у уникод распореду, налазе сви знаци: ћирилица, латиница, бројеви, интерпункција, алтернативна слова, лигатуре… Осим тога, овај формат користи се и у Windows и Mac OS X системима. Потребни су такође и програми који подржавају уникод, а таквих је данас све више.


Теслиним рукописом

Када фонт Тесла постане део оперативног система, сваки пут када се отвори мени са фонтовима појавиће се Теслино име. (У неким програмима видеће се и неколико његових слова.) Није то писмо које може да се користи у званичној преписци, нити се њиме могу слагати књиге. Оно је резервисано за оне тренутке када бисте, пишући нешто посебно, пожелели да у Теслин рукопис обучете своје речи и проверите да ли тако другачије звуче.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Фонт Тесла, Open Type, unicode
[Tesla OTF.zip, 64 KB]

Музеј Николе Тесле, Београд

Прочитајте још:
О персоналним фонтовима
Типографија и рукопис