SLOBODAN SELENIĆ (1936-1994)
Podsećanje na pionirski rad
na polju dizajna u Srbiji od 1960-90
autor: Ajla Selenić
Shvatam, biće mi nemoguće, da ovim skromnim osvrtom u potpunosti predstavim tridesetogodišnji, izuzetno bogat i nadahnut rad moga oca. Nadam se samo da ću uspeti da započnem predstavljanje tog značajnog rada na polju dizajna u Srbiji, po mnog čemu jedinstvenog, i podstaknem na razmišljanje o značaju dijaloga između prošlosti i sadašnjosti, i posebno, o značaju kontinuiteta u ovoj oblasti stvaralaštva.
Upravo danas, kada je interesovanje za dizajn poraslo u Srbiji, ali pod spoljašnjim uticajem i kao posledica određenih svetskih tokova i novih tehničkih uslova, imalo bi dubokog smisla pogledati samo dvadeset ili trideset godina unazad i podsetiti se stvaraoca na našem tlu, koji su u to vreme radili dosta usamljeno ali samosvojno i nadahnuto, izgrađujući vizelnu poetiku okruženja sa jednim autentičnim senzibilitetom, zasnivajući svoje radove na osećanju i poznavanju duha mesta u kome žive, a u daleko težim radnim uslovima i bez mnogo podrške i razumevanja za to što rade.
Kada je 1961. godine, posle završene Škole za primenjenu umetnost u Splitu, Slobodan Selenić stigao, u njemu potpuno nepoznat grad Jagodinu (ili, kako se tada nazivao, Svetozarevo) a u kome će ne sluteći, ostati do kraja života, mnogi nisu znali šta znači zanimanje – dizajner. On se nije obeshrabrio, i svesno je prihvatio život u malom mestu kao izazov, verujući da nije važno gde čovek živi, već kako i čime svoj život ispunjava. Njegov je bio ispunjen nepotkupljivom iskrenošću i istinoljubivošću, do savršenstva posvećenošću radu, neiscrpnim nadahnućem i lakoćom u stvaranju, a iznad svega ogromnom otvorenošću, pronicljivošću i ljubavlju za ljude oko sebe.
Razlog koji ga je doveo u Jagodinu, bilo je zaposlenje u tada vodećoj jugoslovenskoj industriji, Fabrici kablova Svetozarevo (FKS), gde je zadatak dizajnera primio sa punim osećanjem odgovornosti kulturnog stvaraoca da svojim radom i idejama oplemeni i produbi viđenje i poimanje lepote sveta oko sebe. Iako je FKS, koja je u to vreme sarađivala sa celim svetom postavljala ozbiljne i raznovrsne zadatke, moj otac sam ih je još ambicioznije osmišljavao i ispunjavao, uzdižući nivo vizuelnog predstavljanja daleko više od očekivanog, boreći se za ostvarenje ideja koje su izgledale suviše neobične i avangardne za to vreme. Obim radova bio je ogroman – od celokupne grafičke prezentacije fabričkih proizvoda (što je u šezdesetim godinama značilo iscrtavanje svih grafičkih priloga ručno, samo uz pomoć klasičnog pribora za crtanje - lenjira, šestara i rajsfedera) u vidu obimnih kataloga, celokupnog reklamnog materijala, oblikovanja zahvalnica, pozivnica, specijalnih publikacija i knjiga o fabrici, do projektovanja izložbi, štandova za izlaganje proizvoda fabrike na godišnjim sajmovima širom Jugoslavije, i reprezentativnih eneterijera za direkciju fabrike. Posebno zapažen i u stručnoj javnosti visoko ocenjen višegodišnji rad, kojim su na izuzetnom umetničkom nivou predstavljeni u zemlji i inostranstvu ne sa mo Industrija kablova i njegov autorski rad, već i značajne kulturne vrednosti naše zemlje, bio je koncepcija i oblikovanje serije godišnjih kalendara FKS, koju je on osmislio i razvijao više od dvadeset godina kao svojevrsnu kulturnu misiju.
Kao da sav taj rad, koji bi zaslužio posebno proučavanje i predstavljanje, nije bio dovoljan, moj otac je nezavisno od redovnog posla, dobijao ogroman broj još inspirativnijih zadataka za potrebe grada Svetozareva, brojnih institucija, kulturnih manifestacija, poslovnica, restorana kao i mnogih vodećih preduzeća širom Jugoslavije, na kojima je neumorno radio u večernjim satima u svom ateljeu a sve to sa začuđujućom stvaralačkom energijom, potpunom posvećenošću i perfekcionističkim pristupom svim tim raznovrsnim zadacima.
Svedok njegovog rada od ranog detinjstva, najpre sedeći ispod kuhinjskog stola na kome je crtao u početku, i prisluškujući razgovore sa naručiocima i mnogobrojnim gostima, zatim kasnije, kada sam dosegla visinu radne površine, sa strane pažljivo prateći svaki potez četkicom, (a da me je ipak uvek iznenađivao naslikavši mi bojom tačku na nosu), pamtim gotovo sve radove i čuvam u sećanju predivne boje i slike koje su se nizale, kao i odjek neprenosivog intenziteta razgovora koji su se odvijali uz njegov rad. Na neki način, osim mene i mame, ceo grad je bio svedok Slobodanovog rada, jer zbog njegove izuzetne otvorenosti i druželjubivosti, ljudi su uvek bili uz njega. Dok je neumorno crtao, uvek je oko njega bio krug raznih posetilaca: veselih, ozbiljnih, zamišljenih nad velikim pitanjima života, izuzetno obrazovanih ili prostodušnih majstora - saradnika, i veliki njegov dar bio je u tome da ih je sve tako različite, jedne drugima približavao. Neshvatljiva tajna njegove koncentracije bila je u nekoj neobičnoj snazi, da često posle neprospavane noći ispunjene radom i nikada površnim razgovorima, ujutru produži na posao, a da se na njemu nije ogledao ni tračak umora. Vrhunac intenziteta i u radu i u druženju trajao je od sredine sedamdesetih godina, sa otvaranjem samostalnog ateljea u potkrovlju iznad našeg stana, gde su urađena sva najznačajnija dela, sve do početka devedesetih godina, kada se cela situacija u zemlji naglo i duboko promenila i donela žalostan obrt i završetak.
Tipografija u grafičkom dizajnu
(ilustracije 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10)
Treba napomenuti da je vrlo sužen izbor ovde predstavljenih radova prilagođen posebno temama o tipografiji, i da nikako ne može dati potpuni uvid u celokupni opus stvaralaštva na polju grafičkog dizajna.
Slobodan Selenić se tipografijom posebno nije bavio na istraživački način, ali je u mnogim radovima došao do duhovitih tipografskih rešenja koja su često glavni element osmišljavanja prisutpa zadatoj temi. Obzirom da su radovi nastajali neposredno, impulsivno, a najčešće nekoliko radova istovremeno, tipografija je bila koncipirana u službi nekog određenog projekta, iskorišćena samo delimično, a da nikada nije bila dovršena kao celovit font, kao u primeru naslovne strane kalendara FKS Vašari, iz 1976 godine, (4) gde je jedna tipografska ideja samo nagoveštena.
Jedno od interesnatnih rešenja koje se razvija u različitim radovima, bio je postupak prekrivanja slovnog tela višebojnom grafičkom teksturom, često fotografijom, koja ukazuje na temu koju tekst treba da predstavi. Tako se kroz niz godina provlači slična ideja u raznim varijacijama, koja s obzirom na potpuno različit izraz i kontekst donosi i potpuno poseban grafički jezik u svakom radu ponaosob. U jednom od najranijih radova s kraja šezdesetih godina, na naslovnoj strani kataloga Dragana Aleksića (1) pojavljuju se samo inicijali umetnika koji ukazuju na strukturu umetnikovog rada, površinu izrezbarenog drvenog reljefa. Sličan postupak na naslovnim stranama koricama serije kalendara FKS posvećenim odabranim jugoslovenskim muzejima, (6, 7, 8) rađenim krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, donosi izuzetan kompozicijski efekat, usmeravajući pažnju na teksturu pojedinih eksponata u krupnom planu, kojom se nagoveštava bogatstvo i lepota eksponata muzejskih blaga koja nas dalje očekuju kao sadržaj publikacije. Služeći se vrlo jednostavnim tipom slova, Helvetikom, koju je inače vrlo često koristio, omogućuje da se sva pažnja usmeri na teksturu detalja. U kasnijim godinama pojavljuju se još mnogo jednostavnija rešenja, izuzetno svedenog izraza, na naslovnim stranama čitave serije kataloga proizvoda FKS, (9, 10) gde samo vrlo tanka konturna linija označava broj na fotografskoj podlozi koja predstavlja detalje i strukturu različitih proizvoda.
Logotipi
(ilustracije 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23)
Predstavljeni izbor logotipa takođe je vrlo mali deo ukupne produkcije radova za vizuelni identitet mnogih preduzeća, nastalih bilo kao naručeni ili kao nagrađeni konkursni radovi. Od mnogih izuzetnih rešenja krajnje pročišćenosti u izrazu i vrhunske jednostavnosti ideje, koji bi nekada mogli biti predstavljeni u okviru posebne teme, ovih desetak radova i skica naglašavaju posebno tipografske aspekte. Najčešći postupak posebnog oblikovanja tipografije u sklopu vizuelnog identiteta ukazuje na prirodu aktivnosti preduzeća koje određeni logotip predstavlja – kao primer zaštitnog znaka tekstilne industrije Resava, gde su slova oblikovana tako da nagoveštavaju meke prelome tekstilnih formi, a u slučaju Industrije lak žice Bor – oblik kalemova žice. U primeru Industrije 14. Oktobra iz Kruševca, koje je bilo pobedničko rešenje na konkursu, slovo O formirano je tako da ukauzuje na elementarni pokret ruku prilikom kopanja.
Enterijeri
(ilustracije: 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33)
Da bi se nagovestio ogroman stvaralački raspon, raznovrsnost radova, kao i razlika u prostornim razmerama, sposobnost izuzetne preciznosti u minijaturnim grafičkim radovima kao i suvereno vladanje slobodoručnim iscrtavanjem i oslikavanjem ogromnih zidnih kompozicija, predstavljeno je i nekoliko radova iz oblasti enterijera.
Izabrani primeri su ovde ograničeni samo na specifične delove enterijera, zidne kompozicije, izrađene raznim slikarskim ili reljefnim tehnikama, koje su spoj Slobodanovog rada u grafičkom dizajnu i odličnog poznavanja zidnog slikarstva koje je u toku svog školovanja posebno studirao. Na taj način je osim odličnog smisla za prostorna rešenja u enterijeru izgradio i osoben novi prostorni izraz, kao naročit poetski spoj grafičkog i slikarskog, a koji je najčešće bio i dominantan element enterijera a i svojevrsan događaj i doprinos likovnom životu grada. U sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka, Svetozarevo je bilo potpuno obeleženo i uobličeno njegovim radom. Veliki broj javnih prostora, restorana, hotela, prodavnica, lokala, agencija, bilo je delo njegovih zamisli i živelo je dugi niz godina. Mnogim radovima identitet grada je bio osnažen i obogaćen vezivanjem za neke važne istorijske detalje i sećanja koje su stanovnici sami često olako zaboravljali i zanemarivali. Jedna od posebnih tema bila bi istorija okupljanja u nekadašnjim čuvenim kafanama stare Jagodine, koje su nedostatkom kulturne politike grada sve nestale.U spomen tog šarolikog života i gostiju od kojih su mnogi bili poznati srpski književnici i pesnici, urađene su zidne kompozicije u Šarenoj kafani, posvećene Đuri Jakšiću (29) i drugim jagodinskim pesnicima (27, 28), čiji su stihovi dobili i poetsku grafičku interpretaciju.
Posle prerane smrti moga oca, 1994. godine, sve je moglo nestati, ceo jedan stvaralački opus koji je desetinama godina unosio poetski naboj u svakodnevnicu jednog grada i svojom živopisnom građom širio poruke lepote, poetskog osećaja života kroz slike cvetnih boja i mnogih istorijskih i efemernih blaga naše kulture i podneblja, daleko van granica naše zemlje. Samo od nas koji ostajemo zavisi koliko blaga, lepote i ozarenih uspomena ćemo sačuvati za one koji posle nas dolaze, i da li ćemo graditi zajedno, sjedinjeni i povezani van vremenskih granica, nešto, što će jednoga dana doneti sve dublje saznanje o smislu i celini.