РЕФОРМЕ ПЕТРА ВЕЛИКОГ
аутор: Стјепан Филеки

На крају седамнаестог века Петар I Велики, ослободивши руске територије од Швеђана, створио је велику и моћну државу. Поред овога, не мања заслуга за препород Русије је и његово настојање да заостало тврдо традиционално друштво приближи европским стандардима у култури, економији, трговини, образовању, техници и производњи. Неке наредбе које је овим поводима објављивао односиле су се на начин одевања и обавезно бријање браде, како у грађанству, тако и у војсци.

Међу значајнијим његовим заслугама истиче се она којом је проведена реформа писма за штампање књига. По његовом наређењу, између 1707. и 1710. године, припремљено је и произведено једно суштински измењено руско штампарско писмо. Дотадашње црквенословенско полууставно писмо није одговарало потребама које су изискивале многе области науке и културе. Његова реформа се показала значајном и за даљи развој писма осталих православних народа.

Прво знатно измењено писмо пројектовано је и произведено у холандској штампарији Јан Тесинг и Копијевић (Jan Tessing, Kopiewicz). То ново писмо је убрзо почело да се употребљава за штампање важних докумената, израду географских карата и у бакрорезу којим су штампане илустрације.

Петар Велики је лично радећи са холандским мајсторима правио нацрте за поједине облике слова. Завршну обраду извели су бољар Мусин-Пушкин и словоливац Михаил Јефремов. Коначни облик садржао је осам различитих величина слова и облика (види слику). Први и четврти вертикални ред на овој репродукцији приказује облике ћирилског украсног устава, а између су новообликована слова према холандској антикви.

Петар Велики је својеручно нацртао облике ћирилског украсног устава на основу којих је рађено ново писмо. Оно је објављено 29. јануара 1710. године и названо је грађанска азбука. У грађанском писму нису били развијени облици малих слова и то је све до данас остало као проблем штампарских слова ћирилице.

У српској варијанти ћирилице облици 20 малих слова су само по висини смањени облици великих слова. Карактеристике слова су: крепки, снажни основни вертикални потези и врло танки попречни потези и серифи који се уливају у основни потез под правим углом; округла слова конструисана су по принципу лако нагнуте осовине. Та два недостатка, неразвијени облици малих слова и конструкција слова према двема различитим осовинама остала су до данас у ливеним словима за штампање књига.

Петрово писмо било је у употреби без суштинских измена све до 1740. године, када је у штампарији петроградске Академије наука доживело преобликовање и добило нови изглед.

У новом писму нема више украсних елемената какви су били својствени руској азбуци којом су штампане руске књиге у амстердамским штампаријама. Ова чињеница сама по себи говори о оригиналности петровске грађанске азбуке која се јавља као резултат напретка руске националне културе којом је обележена петровска епоха.

Промене у руском грађанском писму после петровске епохе налазимо у облицима слова Петроградске типографије Академије наука. Ова типографија се по разноврсности у свом широком асортиману могла упоређивати са најбољим типографијама Запада. У то време већ су се могле израђивати матрице и одливци слова који по квалитету нису заостајали за онима који су се производили на Западу. Петровски грађански шрифт је био заснован на холандској антикви, нови Академијин шрифт је заснован на облицима гравираних слова Јелисаветиног времена, касног барока тридесетих и четрдесетих година XVIII века. У то време основана је при Академији граверска школа. У посебним издањима употребљаван је курзив, који се у руском штампарству јавља крајем тридесетих година. Стилске везе са Западом су и даље непрекинуте. На крају XVIII века остварена је плодна сарадња са француским издавачем Дидоом, што је природно утицало на стил типографског писма тог времена.

Промене до којих је дошло крајем осамнаестог века јављају се у издањима Московског универзитета, оне се препознају по облицима слова антикве „старог стила”. Поједина слова су потпуно идентична са латинским. На почетку у штампарији Московског универзитета многа изједначавања слова грађанског писма са латинским узорима определила су даљи развој у првој половини XIX века.

Дефинитивним утврђењем облика словних знакова руске грађанске азбуке руско писмо ослања се и даље развија у стилском погледу по узору на латиничне типографске стилове.

ЛИТЕРАТУРА

Васил Йончев: Шрифтът през вековете, Български художник, София 1964.

А. Шицгал: Графическая основа русского гражданского шрифта, Москва – Ленинград, 1947.