O PERSONALNIM FONTOVIMA
autor: Rastko Ćirić

PISATI RUKOPISOM NIKOLE TESLE
ili: Kompjuter pise rukom

RUKA

Ni pojava pisaće masine (1829) ni ličnog računara, sto pedeset godina kasnije, nisu uspeli da potisnu upotrebu rukopisa. Bezlična slova mašine osvojila su kancelarije, šaltere i radne sobe profesionalnih ispisivača velikog broja slova kao što su novinari i književnici. Međutim pisanje rukom nije ostalo privilegija samo kaligrafa i ljubavnika, tako da se i danas smatra neučtivim ako se privatno pismo napiše mašinom, čak i ako je veoma kitnjasto svojeručno potpisano.

Tokom pisanja, preko vrhova prstiju prenose se na pisaljku fine lične, intimne, personalizovane vibracije, uobličavajuci naročite poteze u koje nekako uspevaju da se odraze i najskrivenije osobine ličnosti.

Mnogi rukopis porede sa otiscima prstiju – možda se na neki tajanstven način osobenosti šara na jagodicama prstiju prenose preko drške na vrh pera. Prilikom pisanja pero, kao igla seizmografa, kreira beskonačnu šaru koja se tokom života menja i neprekidno obaveštava o delikatnim drhtanjima i potresima naše unutrašnjosti. Vešti čitaci forme rukopisa, grafolozi, u stanju su da na osnovu oblika ispisanog ornamenta, isprekidanosti napisane sinusoide, stepena jačine pritiskanja pera na papir, drhtavosti ili odlučnosti linije, udaljenja tačke na malom slovu „i”, dužine „kopalja i repova” kod malih slova i mnogih drugih detalja odrede koje su nasleđene, a koje su dnevnim događajima izazvane crte karaktera dotičnog kaligrafa-amatera.

MAŠINA

Danas, kad je uporedimo sa kompjuterom, pisaća mašina tokom korisćenja kao da ima ljudske osobine – pojedine matrice – metalni pečati – pomoću kojih se slova otiskuju postepeno se oštećuju, zapušavaju bojom i nitima iz trake, te tako slova dobijaju određene karakteristike po kojima bi pronicljiv detektiv mogao da otkrije da li je određeni tekst pisan ne samo nekim tipom mašine nego baš određenom mašinom. Pa nije li i rukopis tim osobeniji što vise odstupa od školskog primera ujednačeno ispisanih pisanih slova u bukvaru?

Kompjuter je tako sasvim uništio romantiku koju je još bilo moguće pronaći i u pisaćoj mašini – svako je mogao sebi da priušti robota sa hiljadu rukopisa, od kojih je jedan uredniji od drugog: svaka kuća je bila spremna da postane Štamparija. Tipovi slova nazvani su fontovima i kompjuter je mogao da pise čak i najurednijim mogućim pisanim slovima iz bukvara.

RUKA MAŠINA

Personalni fontovi negde su između. Iz uzoraka rukopisa odaberu se najkarakterističnija slova i skeniranjem „digitalizuju”, dakle ubace u racunar. U programima za dizajniranje fontova kao što je Fontografer (Fontographer) svako slovo se obradi i potom rasporedi na odgovarajuće mesto na tastaturi. Tada počinje mukotrpno podešavanje razmaka između slova.

Kod štampanih slova to je jednostavnije odrediti, ali kod pisanih vezna crtica svakog pisanog slova mora da se poveže sa prethodnim i sledećim. A pošto kod rukopisa slova nisu strogo poredana „na crtu”, potrebno je odrediti najčesće visine pojedinih slova u odnosu na zamišljenu horizontalnu liniju, čime se definise osobeni lični ritam slova. Pošto je kod rukopisa nemoguće dvaput napisati isto slovo savršeno jednako, kod personalnog fonta čak i ta osobina rukopisa moze da se postigne tako što se na određene tipke na tastaturi „ubaci” nekoliko različitih varijanti istog slova. To su najčesće samoglasnici, koji se u tekstu najvise ponavljaju.

Tako kod personalnog fonta uviđamo mali paradoks – „mehanička ruka” ispisuje slobodna i humano nepravilna slova koja imaju „dušu”. Ali, tu dušu je, određeni čovek, preko vibracija svog rukopisa, ovde „pozajmio” mašini.

VLADAN

Prvi i zasad jedini personalni font sa kojim sam kreativno bio u dodiru, izradio sam za mog dragog ujaka dr Vladana Vučkovića (1928–2006), inženjera, klaviristu, šahovskog problemistu, profesora Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i dugogodišnjeg direktora u Institutu „Nikola Tesla”. Igrom slučaja, desilo se da je on bio i počasni clan Odbora proslave Tesline godišnjice.

U jednom našem razgovoru, on je spomenuo da bi bilo zanimljivo kad bi pomoću kompjutera mogao da napiše pismo svojim rukopisom i da bi to smanjilo pomenutu „neučtivost” u komunikaciji. Pristao sam da pokušam da napravim njegov „personalni font” pa mi je ispisao tankim crnim flomasterom reči koje sadrže sva velika i mala slova ćirilice, deset cifara i znake interpunkcije. Bio je to veliki izazov za mene, prionuo sam odmah na posao i sećam se da sam ga prilično brzo zavrsio. Kompjuter je sve detalje precizno zabeležio: rad sam započeo 25. aprila 1994. u 17:31, a probna verzija fonta Vladan bila je „generisana” 29. aprila 1994. u 18:50.

Napisao sam tada ujaku šaljivo pismo ispisano njegovim rukopisom koje je zvučalo kao da se obraća sam sebi, jer je rukopis bio njegov: počinjalo je sa „Dragi Vladane” a završavalo se potpisom „Vladan Vučković” i poslao mu poštom.

Sadržaj pisma u stvari je bio spisak znakova koji su mi nedostajali da završim font: određeni znaci interpunkcije, akcenti, matematički znaci koji bi mu trebali za ispisivanje eventualnih formula i latinična slova za rimske brojeve. Finalno pismo VLADAN ĆIRILICA bilo je spremno za upotrebu maja te godine.

BIZNIS

U toku rada na fontu, u jednom kompjuterskom časopisu pronašao sam oglas u kome izvesna američka firma nudi usluge čitaocima koji žele da imaju svoj personalni font. Izradom posebnog programa (kopirajt softvera 1994) proces je bio mehanizovan i ubrzan, tako da je naručilac mogao da dobije svoj font u roku od 2–4 nedelje, ali ako doplati 25 dolara, mogao ga je dobiti za samo pet radnih dana. Ukupna cena je pala sa 229,95 na samo 99,95 dolara („plus postanski troskovi"). Sledeca strana bila je rezervisana za uzorke rukopisa: posle potpisa (koji se oduvek smatrao izrazito samosvojnom kaligrafskom celinom) sledio je formular u koji je trebalo upisati malim slovima („kurent”) posebno izabrane reči koje počinju i završavaju se određenim slovima (u rukopisu početna, u sredini reči i završna slova se najčešće razlikuju), a te reči su zvučale ovako: adjoint, bowman, cyclops, doubt, egtype, forgiven, grocery itd, kao i uzorke velikih slova („verzal”), brojeva i znakova interpunkcije. Na kraju svako bi predložio naziv svog fonta koji ne bi smeo da bude duži od sedam slovnih znakova.

Kod ovako mehanizovanog načina izrade personalnog fonta, naručioci daju samo odvojena slova ili reči, tako da se celina pisane strane ne uzima u obzir. Čak se ne traži ni uzorak rukopisa koji bi pokazao razmake između reci, a kamoli razmak između redova, što su vazni podaci o ukupnom izgledu rukopisnog teksta. Osim toga mnogi naručioci se svesno ili nesvesno trude da pri ispisivanju uzoraka ulepšaju svoj rukopis, pri čemu se oni manje pravilni ali zato karakteristični detalji izgube, tako da se na kraju dobije prilično sterilna verzija rukopisa koja teži da liči na „uredna” krasopisna slova iz bukvara.

Danas je ponuda proširena u mnogim pravcima. Moguće je dobiti slikovni font kod koga umesto slova dobijate sličice po volji, uključujući i kontrastirane portrete članova porodice. Mušterijama se sugeriše da bi svom detetu trebalo da naruče novi font svake godine, tako da mogu da prate razvitak detetovog rukopisa, što je zanimljivo ako se ima para. A još zanimljivije ako se ima mnogo dece! Personalni fontovi se preko Interneta preporučuju, kao posebna ponuda, invalidima i ljudima koji iz bilo kojih razloga nisu u stanju da koriste ruke. U ovom slučaju font se rekonstruiše na osnovu već postojećih uzoraka rukopisa tih osoba.

LEONARDO, VORHOL I OSTALI

Naravno, rekonstrukcija na osnovu postojećih uzoraka rukopisa kao što su pisma i zabeleške, moguća je i kod slavnih ličnosti iz istorije. Među prvim personalnim fontovima velikih ljudi načinjen je font od rukopisa Leonarda da Vinčija, nazvan LEONARDO HAND. Naravno, posto je Leonardo svoje tekstove pisao naopako kao u ogledalu, sva slova u fontu su morala da budu okrenuta kako treba.

Dizajner Pepe Gimeno iz Španije, izradio je 2001. godine personalni font po uzoru na rukopis majke eskcentricnog pop–art slikara Endi Vorhola.

Na Internetu sam naisao na američku firmu koja se hvali svojim programom za izradu personalnih fontova, a kao uzorak daju primer fonta izrađenog prema rukopisu američkog predsednika Tomasa Džefersona na čuvenoj Deklaraciji nezavisnosti iz 1776, najvažnijem dokumentom istorije SAD. Nažalost, rezultat je prilično odbojan jer je kompjuter osobene debljine svih poteza surovo izjednačio, tako da se dobija utisak kao da je Džeferson deklaraciju napisao rapidografom. Ista firma nudi i nešto bolje urađen Puškinov rukopis.

Šetnjom po Internetu svakako ćete moći da nađete jos primera personalnih fontova, ali ne i onih izrađenih prema rukopisima nasih velikana. Jedan ćemo ipak imati: font „TESLA”, izrađen prema tekstovima iz arhivskih rukopisa Nikole Tesle. Ovaj projekat, u godini proslave 150 godina od rođenja ovog velikana nauke, realizovan je u saradnji Muzeja Nikole Tesle i Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, gde na predmetu Pismo, na grafičkom odseku ovog fakulteta, projektovanje novih tipova slova vodi profesor Olivera Stojadinović. Izrade Teslinog rukopisnog fonta poduhvatio se student diplomac Vladimir Popović. Izložba na kojoj će biti prikazan ovaj font, u ćiriličnoj i latiničnoj verziji, biće održana u Muzeju Nikole Tesle 5. decembra 2006, na Dan Muzeja, a kasnije, nadamo se, i u drugim gradovima. Uz katalog biće izdat i disk sa ovim fontom čija će upotreba biti besplatna. Tako ce SVAKO biti u stanju da piše Teslinim rukopisom. Možda to, nekakvom tajanstvenom povratnom spregom, učini da se u nekom korisniku ovog fonta začne neko zrnce genijalnosti!? Osim na internet prezentaciji Teslinog muzeja, ovaj font će biti dostupan i na sajtu Tipometar.

Specijalno za ovu izložbu, smišljeni su pangrami (rečenice koje sadrže sva slova azbuke odnosno abecede), da bi demonstrirali sva slova Teslinog rukopisnog fonta:

CIRILICA
Никола Тесла (1856–1943), џиновско је име науке: фонт „Тесла”, израђен је по његовим архивским рукописима, а ова реченица склопљена тако да садржи баш сва ћирилична слова!

LATINICA
Fontom „Tesla”, izrađenom po arhivskim rukopisima našeg genijalnog naučnika Nikole Tesle (1856–1943), složićemo sva slova abecede.

ENGLESKI
Font "Tesla“ was made by using archive handwritings of Nikola Tesla (1856–1943), and this quiz sentence is using just all the letters of the alphabet, with no exception!

Naravno, ne bi trebalo da ovaj ostane i jedini font te vrste kod nas. Bilo bi lepo da se naprave personalni fontovi i drugih velikana naše kulture i istorije. Zar ne bi bilo zgodno da imamo personalni font Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Ive Andrića, Duska Radovića, Desanke Maksimović i mnogih drugih važnih ličnosti?