О ПЕРСОНАЛНИМ ФОНТОВИМА
аутор: Растко Ћирић

ПИСАТИ РУКОПИСОМ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
или: Компјутер пише руком

РУКА

Ни појава писаће машине (1829) ни личног рачунара, сто педесет година касније, нису успели да потисну употребу рукописа. Безлична слова машине освојила су канцеларије, шалтере и радне собе професионалних исписивача великог броја слова као што су новинари и књижевници. Међутим писање руком није остало привилегија само калиграфа и љубавника, тако да се и данас сматра неучтивим ако се приватно писмо напише машином, чак и ако је веома китњасто својеручно потписано.

Током писања, преко врхова прстију преносе се на писаљку фине личне, интимне, персонализоване вибрације, уобличавајући нарочите потезе у које некако успевају да се одразе и најскривеније особине личности.

Многи рукопис пореде са отисцима прстију – можда се на неки тајанствен начин особености шара на јагодицама прстију преносе преко дршке на врх пера. Приликом писања перо, као игла сеизмографа, креира бесконачну шару која се током живота мења и непрекидно обавештава о деликатним дрхтањима и потресима наше унутрашњости. Вешти читачи форме рукописа, графолози, у стању су да на основу облика исписаног орнамента, испрекиданости написане синусоиде, степена јачине притискања пера на папир, дрхтавости или одлучности линије, удаљења тачке на малом слову „и”, дужине „копаља и репова” код малих слова и многих других детаља одреде које су наслеђене, а које су дневним догађајима изазване црте карактера дотичног калиграфа-аматера.

МАШИНА

Данас, кад је упоредимо са компјутером, писаћа машина током коришћења као да има људске особине – поједине матрице – метални печати – помоћу којих се слова отискују постепено се оштећују, запушавају бојом и нитима из траке, те тако слова добијају одређене карактеристике по којима би проницљив детектив могао да открије да ли је одређени текст писан не само неким типом машине него баш одређеном машином. Па није ли и рукопис тим особенији што више одступа од школског примера уједначено исписаних писаних слова у буквару?

Компјутер је тако сасвим уништио романтику коју је још било могуће пронаћи и у писаћој машини – свако је могао себи да приушти робота са хиљаду рукописа, од којих је један уреднији од другог: свака кућа је била спремна да постане Штампарија. Типови слова названи су фонтовима и компјутер је могао да пише чак и најуреднијим могућим писаним словима из буквара.

РУКА МАШИНА

Персонални фонтови негде су између. Из узорака рукописа одаберу се најкарактеристичнија слова и скенирањем „дигитализују”, дакле убаце у рачунар. У програмима за дизајнирање фонтова као што је Фонтографер (Fontographer) свако слово се обради и потом распореди на одговарајуће место на тастатури. Тада почиње мукотрпно подешавање размака између слова.

Код штампаних слова то је једноставније одредити, али код писаних везна цртица сваког писаног слова мора да се повеже са претходним и следећим. А пошто код рукописа слова нису строго поређана „на црту”, потребно је одредити најчешће висине појединих слова у односу на замишљену хоризонталну линију, чиме се дефинише особени лични ритам слова. Пошто је код рукописа немогуће двапут написати исто слово савршено једнако, код персоналног фонта чак и та особина рукописа може да се постигне тако што се на одређене типке на тастатури „убаци” неколико различитих варијанти истог слова. То су најчешће самогласници, који се у тексту највише понављају.

Тако код персоналног фонта увиђамо мали парадокс – „механичка рука” исписује слободна и хумано неправилна слова која имају „душу”. Али, ту душу је, одређени човек, преко вибрација свог рукописа, овде „позајмио” машини.

ВЛАДАН

Први и засад једини персонални фонт са којим сам креативно био у додиру, израдио сам за мог драгог ујака др Владана Вучковића (1928–2006), инжењера, клавиристу, шаховског проблемисту, професора Електротехничког факултета у Београду и дугогодишњег директора у Институту „Никола Тесла”. Игром случаја, десило се да је он био и почасни члан Одбора прославе Теслине годишњице.

У једном нашем разговору, он је споменуо да би било занимљиво кад би помоћу компјутера могао да напише писмо својим рукописом и да би то смањило поменуту „неучтивост” у комуникацији. Пристао сам да покушам да направим његов „персонални фонт” па ми је исписао танким црним фломастером речи које садрже сва велика и мала слова ћирилице, десет цифара и знаке интерпункције. Био је то велики изазов за мене, прионуо сам одмах на посао и сећам се да сам га прилично брзо завршио. Компјутер је све детаље прецизно забележио: рад сам започео 25. априла 1994. у 17:31, а пробна верзија фонта Владан била је „генерисана” 29. априла 1994. у 18:50.
Написао сам тада ујаку шаљиво писмо исписано његовим рукописом које је звучало као да се обраћа сам себи, јер је рукопис био његов: почињало је са „Драги Владане” а завршавало се потписом „Владан Вучковић” и послао му поштом.

Садржај писма у ствари је био списак знакова који су ми недостајали да завршим фонт: одређени знаци интерпункције, акценти, математички знаци који би му требали за исписивање евентуалних формула и латинична слова за римске бројеве. Финално писмо ВЛАДАН ЋИРИЛИЦА било је спремно за употребу маја те године.

БИЗНИС

У току рада на фонту, у једном компјутерском часопису пронашао сам оглас у коме извесна америчка фирма нуди услуге читаоцима који желе да имају свој персонални фонт. Израдом посебног програма (копирајт софтвера 1994) процес је био механизован и убрзан, тако да је наручилац могао да добије свој фонт у року од 2–4 недеље, али ако доплати 25 долара, могао га је добити за само пет радних дана. Укупна цена је пала са 229,95 на само 99,95 долара („плус поштански трошкови”). Следећа страна била је резервисана за узорке рукописа: после потписа (који се одувек сматрао изразито самосвојном калиграфском целином) следио је формулар у који је требало уписати малим словима („курент”) посебно изабране речи које почињу и завршавају се одређеним словима (у рукопису почетна, у средини речи и завршна слова се најчешће разликују), а те речи су звучале овако: adjoint, bowman, cyclops, doubt, egtype, forgiven, grocery итд, као и узорке великих слова („верзал”), бројева и знакова интерпункције. На крају свако би предложио назив свог фонта који не би смео да буде дужи од седам словних знакова.

Код овако механизованог начина израде персоналног фонта, наручиоци дају само одвојена слова или речи, тако да се целина писане стране не узима у обзир. Чак се не тражи ни узорак рукописа који би показао размаке између речи, а камоли размак између редова, што су важни подаци о укупном изгледу рукописног текста. Осим тога многи наручиоци се свесно или несвесно труде да при исписивању узорака улепшају свој рукопис, при чему се они мање правилни али зато карактеристични детаљи изгубе, тако да се на крају добије прилично стерилна верзија рукописа која тежи да личи на „уредна” красописна слова из буквара.

Данас је понуда проширена у многим правцима. Могуће је добити сликовни фонт код кога уместо слова добијате сличице по вољи, укључујући и контрастиране портрете чланова породице. Муштеријама се сугерише да би свом детету требало да наруче нови фонт сваке године, тако да могу да прате развитак дететовог рукописа, што је занимљиво ако се има пара. А још занимљивије ако се има много деце! Персонални фонтови се преко Интернета препоручују, као посебна понуда, инвалидима и људима који из било којих разлога нису у стању да користе руке. У овом случају фонт се реконструише на основу већ постојећих узорака рукописа тих особа.

ЛЕОНАРДО, ВОРХОЛ И ОСТАЛИ

Наравно, реконструкција на основу постојећих узорака рукописа као што су писма и забелешке, могућа је и код славних личности из историје. Међу првим персоналним фонтовима великих људи начињен је фонт од рукописа Леонарда да Винчија, назван LEONARDO HAND. Наравно, пошто је Леонардо своје текстове писао наопако као у огледалу, сва слова у фонту су морала да буду окренута како треба.

Дизајнер Пепе Гимено из Шпаније, израдио је 2001. године персонални фонт по узору на рукопис мајке ескцентричног поп–арт сликара Енди Ворхола.

На Интернету сам наишао на америчку фирму која се хвали својим програмом за израду персоналних фонтова, а као узорак дају пример фонта израђеног према рукопису америчког председника Томаса Џеферсона на чувеној Декларацији независности из 1776, најважнијим документом историје САД. Нажалост, резултат је прилично одбојан јер је компјутер особене дебљине свих потеза сурово изједначио, тако да се добија утисак као да је Џеферсон декларацију написао рапидографом. Иста фирма нуди и нешто боље урађен Пушкинов рукопис.

Шетњом по Интернету свакако ћете моћи да нађете још примера персоналних фонтова, али не и оних израђених према рукописима наших великана. Један ћемо ипак имати: фонт „ТЕСЛА”, израђен према текстовима из архивских рукописа Николе Тесле. Овај пројекат, у години прославе 150 година од рођења овог великана науке, реализован је у сарадњи Музеја Николе Тесле и Факултета примењених уметности у Београду, где на предмету Писмо, на графичком одсеку овог факултета, пројектовање нових типова слова води професор Оливера Стојадиновић. Израде Теслиног рукописног фонта подухватио се студент дипломац Владимир Поповић. Изложба на којој ће бити приказан овај фонт, у ћириличној и латиничној верзији, биће одржана у Музеју Николе Тесле 5. децембра 2006, на Дан Музеја, а касније, надамо се, и у другим градовима. Уз каталог биће издат и диск са овим фонтом чија ће употреба бити бесплатна. Тако ће СВАКО бити у стању да пише Теслиним рукописом. Можда то, некаквом тајанственом повратном спрегом, учини да се у неком кориснику овог фонта зачне неко зрнце генијалности!? Осим на интернет презентацији Теслиног музеја, овај фонт ће бити доступан и на сајту Типометар.

Специјално за ову изложбу, смишљени су панграми (реченице које садрже сва слова азбуке односно абецеде), да би демонстрирали сва слова Теслиног рукописног фонта:

ЋИРИЛИЦА
Никола Тесла (1856–1943), џиновско је име науке: фонт „Тесла”, израђен је по његовим архивским рукописима, а ова реченица склопљена тако да садржи баш сва ћирилична слова!

ЛАТИНИЦА
Fontom „Tesla”, izrađenom po arhivskim rukopisima našeg genijalnog naučnika Nikole Tesle (1856–1943), složićemo sva slova abecede.

ЕНГЛЕСКИ
Font "Tesla“ was made by using archive handwritings of Nikola Tesla (1856–1943), and this quiz sentence is using just all the letters of the alphabet, with no exception!

Наравно, не би требало да овај остане и једини фонт те врсте код нас. Било би лепо да се направе персонални фонтови и других великана наше културе и историје. Зар не би било згодно да имамо персонални фонт Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Иве Андрића, Душка Радовића, Десанке Максимовић и многих других важних личности?