POLA ŠER:
UPOZNAVANJE POZNATIH
SA NEPOZNATIM PISMOM
Galerija Muzeja savremene umetnosti
19. januar – 5. februar 2007.

autori: Olivera Batajić i Olivera Stojadinović
februar 2007.

Sa Polom Šer i njenim radom, bar na ovom području, mogli smo da se sretnemo još u novembru mesecu 2006. godine, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Tada je bila promocija Publikumovog kalendara, čiji je autor za ovu godinu bila upravo ona. Prošlog meseca, 19. januara 2007. godine, Pola nas je počastvovala i svojim prisustvom. Tog dana u Kulturnom centru Beograda, sa početkom u 18 časova, prvo je održala predavanje sa naslovom „Ja volim slova: Pola Šer objašnjava svoju životnu opsesiju tipografijom”, a potom je u Salonu muzeja savremene umetnosti otvorena izložba ove autorke na kojoj je izloženo oko 60 plakata (prethodno detaljno analiziranih na pomenutom predavanju). Izložba je trajala do 5. februara, a kalendar sa njenim radovima trajaće do kraja ove godine, onome ko je uspeo da do njega dođe. I ove godine pored kalendara štampana je knjiga / publikacija u kojoj je predstavljen čitav proces rada, i još ponešto. Do publikacije ste mogli da dođete na predavanju ili na samom otvaranju izložbe.

Pola Šer (Paula Scher) završila je umetnički fakultet Tajler (Tyler) u Filadelfiji a doktorirala je na koledžu za umetnost i dizajn Korkoran (Corcoran) u Vašingtonu. Svoju karijeru započela je sedamdesetih godina kreirajući omote ploča za kompanije Atlantik i CBS Records. U samom početku je koristila ilustracije, da bi ubrzo prešla na rešenja koja su se oslanjala isključivo na tipografiju. Smatrala je da su takva rešenja najjeftinija, a u njima nije morala da se oslanja ni na koga drugog do na sebe. Tada, a i kasnije, njena slova su često bila nacrtana ili kolažirana, paralelno sa korišćenjem raspoloživih tipografskih pisama. Rado koristi uvećanja, fotokopije, grube teksture i osnovne boje. Njeni plakati su često inspirisani umetničkim delima iz ranijih perioda koja pripadaju umetničkim pravcima kao što su konstruktivizam ili ekspresionizam, a slova koja tada koristi takođe uzima iz tipografije tog doba. Tvrdi da je originalnost precenjena kao zahtev i da se dizajn neminovno zasniva na inteligentno primenjenim citatima, što je dosta primetno u njenim ranim radovima. Kada se uporede sa nekim radovima američkih ili evropskih dizajnera tog vremena, shvati se da je pristup dosta maniristički. Ipak, neosporno je da je Pola Šer na američkom kontinentu davno postala ime vredno pažnje.

Oduvek, što je primetno i u njenom radu, bila je politički opredeljena. Iz Filadelfije, po završetku studija došla je u Njujork, gde je aktivno protestovala protiv rata u Vijetnamu. Ni danas se ne slaže sa Bušovom politikom, i to javno iskazuje. Čak je odustala od toga da ode u Belu kuću kako bi tamo primila Nacionalnu nagradu za dizajn.

Od 1991. godine upravlja Njujorškim ogrankom Pentagrama, čuvene međunarodne dizajnerske agencije u okviru koje sredinom devedesetih radi grafičku identifikaciju za Pablik teatar (Public Theater) i time započinje novi pristup obeležavanju javnih prostora koji tipografske znake velikih dimenzija inkorporira u arhitekturu i čini ih njenim sastavnim delom. Starinsku zgradu umetničke škole u Nju Džersiju zamotava u tipografiju, a za zgradu kompanije Blumberg razvija dinamičan sistem grafičke identifikacije koji dominira prostorom emitujući informacije na ogromnim svetlećim panoima.

Značajan je njen doprinos u razvijanju novih ili redizajnu postojećih robnih marki. Najčuveniji primer je znak za Siti banku, kao i suptilni redizajn Tifanijevog logotipa sa odgovarajućom primenom na ambalaži.

Drugo njeno važno polje rada su plakati za pozorišne i baletske predstave i džez koncerte.

Ono što je interesantno je da pored projekata u komercijalne svrhe tipografiju koristi i u sopstvenim –umetničkim delima, u kojima je njen izraz prefinjeniji i senzibilniji, mada i dalje dekorativan. Serija plakata čija su tema brojevi duhovito i na različite načine vizuelizuje oblike cifara kroz uvećanja, umanjenja i umnožavanja u dezenirane površine. Svaki plakat predstavlja po jednu tipografsku etidu u minimalističkom duhu. Posebno je postala poznata po iscrtavanju svojih čuvenih mapa, na kojima se, pored naziva toponima, nalaze i poštanski brojevi, pa i glasačke statistike... Ovo specifično interesovanje povezano je sa naučnim radom njenog oca koji se bavio kartografijom.

Paralelno sa profesionalnim radom Pola Šer predaje na više različitih umetničkih škola, a drži predavanja o dizajnu širom sveta. Takođe redovno piše članke za časopise koji se bave dizajnom, a nedavno je izdala knjigu pod naslovom Make it Bigger (Neka bude veće) u kojoj predstavlja svoj rad.

Pored velikog broja različitih nagrada, u 2006. godini je dobila priznanje udruženja Type Directors Club za životno delo.

Prošlu godinu je, pored svojih redovnih poslova, Pola Šer provela komunicirajući sa ekipom sa kojom je radila na Publikumovom kalendaru a koji sada nosi naziv Bla, bla, truć, besmislice, zavrzlame. Prihvatila je izazov iako se, kako sama kaže, sa ćiriličnim pismom do sada nikada nije sretala, tako da su to „tipografski eksperimenti u domenu forme i značenja”.Ako je neko tipograf onda ga zanimaju sva pisma i svi oblici koja ta pisma sadrže. To negde i sama Pola kaže. Ali, postavlja se pitanje zašto onda do rada na kalendaru nije zavirila u neku knjižicu, vrlo dostupne kataloge i sl., pa videla kako to tamo neka pisma po belom svetu izgledaju. No, to neznanje je omogućilo Poli da ćiriličnom pismu pristupi, kako kaže „na strukturalan, skoro arhitektonski način”.

Pola Šer u čitavom kalendaru sučeljava dve jezičke forme izražavanja i pisanja, koristeći dva jezika i dva pisma – svog i onog kod kojeg gostuje – i dovodi ih u međusobne odnose.Listajući kalendar čini se da su ideje za realizaciju tipografskh zadataka korišćene ponekada na silu a ponekada sasvim površno. Možda nekome ko istražuje nepoznato pismo to izgleda zanimljivo, kao eksperiment, ali onima kojima je taj kalendar namenjen to više deluje kao neka nedovršena priča i izgleda praznjikavo i opet samo dekorativno, na primer ilustracije koje prate mesece jun i jul. Jedina prava i zaista tipografska rešenja mogu se naći u mesecima april, oktobar i decembar (strana za decembar je čak sjajno bilingvalno tipografsko rešenje).
I evo šta na kraju o druženju sa ćiriličnim pismom kaže Pola Šer Lazaru Džamiću koji je pitao kakav je njen prvi utisak o tom pismu: „Čudan. Izgledalo mi je pomalo arhaično, malo komplikovano, i ne previše usavršeno. Ali, ćirilica nije toliko drugačija kao što je, primera radi, arapsko pismo. To mi je zaista omogućilo da istražim nekoliko nivoa poređenja između dva pisma, na primer, formalistički ili fonetski nivo poređenja. Takođe, jako je zabavno kada pokušate da sjedinite ova dva pisma u jedno i onda gledate šta se događa. Uživala sam u tome.”

Svakako je pohvalno da je tipografija kao tema našla ponovo mesto u Publikumovom kalendaru i sa te strane podržavamo i cenimo poduhvat ove štamparije.

~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~

Na adresi www.publikumcalendar.com preuzmite Publikumov digitalni desktop kalendara za 2007. godinu, autorke Pole Šer.