ПОЛА ШЕР:
УПОЗНАВАЊЕ ПОЗНАТИХ
СА НЕПОЗНАТИМ ПИСМОМ
Галерија Музеја савремене уметности
19. јануар– 5. фебруар 2007.

аутори: Оливера Батајић
и Оливера Стојадиновић
фебруар 2007.

Са Полом Шер и њеним радом, бар на овом подручју, могли смо да се сретнемо још у новембру месецу 2006. године, у Музеју савремене уметности у Београду. Тада је била промоција Публикумовог календара, чији је аутор за ову годину била управо она. Прошлог месеца, 19. јануара 2007. године, Пола нас је почаствовала и својим присуством. Тог дана у Културном центру Београда, са почетком у 18 часова, прво је одржала предавање са насловом „Ја волим слова: Пола Шер објашњава своју животну опсесију типографијом”, а потом је у Салону музеја савремене уметности отворена изложба ове ауторке на којој је изложено око 60 плаката (претходно детаљно анализираних на поменутом предавању). Изложба је трајала до 5. фебруара, а календар са њеним радовима трајаће до краја ове године, ономе ко је успео да до њега дође. И ове године поред календара штампана је књига / публикација у којој је представљен читав процес рада, и још понешто. До публикације сте могли да дођете на предавању или на самом отварању изложбе.

Пола Шер (Paula Scher) завршила је уметнички факултет Тајлер (Tyler) у Филаделфији а докторирала је на колеџу за уметност и дизајн Коркоран (Corcoran) у Вашингтону. Своју каријеру започела је седамдесетих година креирајући омоте плоча за компаније Атлантик и CBS Records. У самом почетку је користила илустрације, да би убрзо прешла на решења која су се ослањала искључиво на типографију. Сматрала је да су таква решења најјефтинија, а у њима није морала да се ослања ни на кога другог до на себе. Тада, а и касније, њена слова су често била нацртана или колажирана, паралелно са коришћењем расположивих типографских писама. Радо користи увећања, фотокопије, грубе текстуре и основне боје. Њени плакати су често инспирисани уметничким делима из ранијих периода која припадају уметничким правцима као што су конструктивизам или експресионизам, а слова која тада користи такође узима из типографије тог доба. Тврди да је оригиналност прецењена као захтев и да се дизајн неминовно заснива на интелигентно примењеним цитатима, што је доста приметно у њеним раним радовима. Када се упореде са неким радовима америчких или европских дизајнера тог времена, схвати се да је приступ доста маниристички. Ипак, неоспорно је да је Пола Шер на америчком континенту давно постала име вредно пажње.

Одувек, што је приметно и у њеном раду, била је политички опредељена. Из Филаделфије, по завршетку студија дошла је у Њујорк, где је активно протестовала против рата у Вијетнаму. Ни данас се не слаже са Бушовом политиком, и то јавно исказује. Чак је одустала од тога да оде у Белу кућу како би тамо примила Националну награду за дизајн.

Од 1991. године управља Њујоршким огранком Пентаграма, чувене међународне дизајнерске агенције у оквиру које средином деведесетих ради графичку идентификацију за Паблик театар (Public Theater) и тиме започиње нови приступ обележавању јавних простора који типографске знаке великих димензија инкорпорира у архитектуру и чини их њеним саставним делом. Старинску зграду уметничке школе у Њу Џерсију замотава у типографију, а за зграду компаније Блумберг развија динамичан систем графичке идентификације који доминира простором емитујући информације на огромним светлећим паноима.

Значајан је њен допринос у развијању нових или редизајну постојећих робних марки. Најчувенији пример је знак за Сити банку, као и суптилни редизајн Тифанијевог логотипа са одговарајућом применом на амбалажи.

Друго њено важно поље рада су плакати за позоришне и балетске представе и џез концерте.

Оно што је интересантно је да поред пројеката у комерцијалне сврхе типографију користи и у сопственим –уметничким делима, у којима је њен израз префињенији и сензибилнији, мада и даље декоративан. Серија плаката чија су тема бројеви духовито и на различите начине визуелизује облике цифара кроз увећања, умањења и умножавања у дезениране површине. Сваки плакат представља по једну типографску етиду у минималистичком духу. Посебно је постала позната по исцртавању својих чувених мапа, на којима се, поред назива топонима, налазе и поштански бројеви, па и гласачке статистике... Ово специфично интересовање повезано је са научним радом њеног оца који се бавио картографијом.

Паралелно са професионалним радом Пола Шер предаје на више различитих уметничких школа, а држи предавања о дизајну широм света. Такође редовно пише чланке за часописе који се баве дизајном, а недавно је издала књигу под насловом Make it Bigger (Нека буде веће) у којој представља свој рад.

Поред великог броја различитих награда, у 2006. години је добила признање удружења Type Directors Club за животно дело.

Прошлу годину је, поред својих редовних послова, Пола Шер провела комуницирајући са екипом са којом је радила на Публикумовом календару а који сада носи назив Бла, бла, трућ, бесмислице, заврзламе. Прихватила је изазов иако се, како сама каже, са ћириличним писмом до сада никада није сретала, тако да су то „типографски експерименти у домену форме и значења”.Ако је неко типограф онда га занимају сва писма и сви облици која та писма садрже. То негде и сама Пола каже. Али, поставља се питање зашто онда до рада на календару није завирила у неку књижицу, врло доступне каталоге и сл., па видела како то тамо нека писма по белом свету изгледају. Но, то незнање је омогућило Поли да ћириличном писму приступи, како каже „на структуралан, скоро архитектонски начин”.

Пола Шер у читавом календару сучељава две језичке форме изражавања и писања, користећи два језика и два писма – свог и оног код којег гостује – и доводи их у међусобне односе.Листајући календар чини се да су идеје за реализацију типографскх задатака коришћене понекада на силу а понекада сасвим површно. Можда некоме ко истражује непознато писмо то изгледа занимљиво, као експеримент, али онима којима је тај календар намењен то више делује као нека недовршена прича и изгледа празњикаво и опет само декоративно, на пример илустрације које прате месеце јун и јул. Једина права и заиста типографска решења могу се наћи у месецима април, октобар и децембар (страна за децембар је чак сјајно билингвално типографско решење).
И ево шта на крају о дружењу са ћириличним писмом каже Пола Шер Лазару Џамићу који је питао какав је њен први утисак о том писму: „Чудан. Изгледало ми је помало архаично, мало компликовано, и не превише усавршено. Али, ћирилица није толико другачија као што је, примера ради, арапско писмо. То ми је заиста омогућило да истражим неколико нивоа поређења између два писма, на пример, формалистички или фонетски ниво поређења. Такође, јако је забавно када покушате да сједините ова два писма у једно и онда гледате шта се догађа. Уживала сам у томе.”

Свакако је похвално да је типографија као тема нашла поново место у Публикумовом календару и са те стране подржавамо и ценимо подухват ове штампарије.

~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~

На адреси www.publikumcalendar.com преузмите Публикумов дигитални десктоп календара за 2007. годину, ауторке Поле Шер.