КАД СИ НЕОДЛУЧАН, СТАВИ ХЕЛВЕТИКУ!
аутор: Ана Андрејић

Типографска и шира јавност већ неко време ишчекују појављивање филма, који прати педесетогодишњу интернационалну каријеру фонта Helvetica (2007. је 50. „рођендан” фонта). Хелветика (Helvetica) је независни дугометражни документарни филм, који на уметнички начин и на примеру пролиферације овог фонта покушава да скрене пажњу на улогу типографије у визуелној култури свакодневнице и отвори дијалог о психологији, адвертајзингу, дизајну и комуникацији. Материјал за филм је снимљен у САД, Великој Британији, Холандији, Немачкој, Швајцарској, Француској и Белгији. Осим што се приказује Хелветика у јавном простору и урбаном пејзажу, у филму је интервјуисано седамдесет петоро познатих дизајнера који говоре о креативном процесу, филозофији и естетици која стоји иза њиховог избора фонта.

Режисер и продуцент филма Гери Хјуствит (Gary Hustwit) је, како сам каже, type фанатик, који се у својој каријери најпре бавио дизајном, а затим ушао у свет независне филмске продукције. Такав спој његових интересовања је заслужан за идеју о документарном филму о типографији и графичком дизајну, који је сам и финансирао. Филм је тренутно у фази постпродукције и биће приказиван на филмским фестивалима ове године.

О Хелветици се доста дискутује у последње време. Године 2002. се појавила монографија Helvetica: Homage to a Typeface (Хелветика, омаж типографском писму) швајцарског издавача Ларса Милера (Lars Muller), у којој је приложено преко 100 примера („foundexamples”) употребе фонта, од најпознатијих дизајнера до анонимних „вернакулара”. Ова књига је пре колекционарска ода фонту, него неутрална анализа интернационалног тријумфалног марша Хелветике. Одавде потиче један од познатих цитата о овој „икони модерног дизајна”: „Хелветика је парфем града.”

Међутим, други не деле одушевљење за Хелветику. Тако Алистер Џонсон (Alastair Johnston, „Velveetica”) каже о фонту: „Није невидљив, само досадан”. Ник Шин (Nick Shinn) тврди да мора да смо наивни „...ако верујемо да је ’безвремено и неутрално’ врлина за фонт! Време је да се пензионишу Хелветика и њене кохорте, дизајниране давно и далеко одавде, и да опет учинимо да типографија изражава локалне културе, овде и сада.” Хелмут Шмид (Helmut Schmid): „За мене овај фонт уопште не постоји.”

Случај Хелветике изгледа парадигматичан за дискусију модерниста и постмодерниста о темељним културним претпоставкама дизајна. Феномен глобалне распрострањености Хелветике и њена асоцијација са универзалношћу и модернитетом покрећу многа питања. Шта наводи хелветикафиле да тврде да овај фонт интринсично поседује типографске карактеристике погодне за различите јавне употребе? Одакле потиче његов демократични имиџ?

До одговора се свакако може доћи тек детаљном анализом историјата, различитих употреба и ре/интерпретација фонта. Хелветику је дизајнирао Макс Мидингер (Max Miedinger) 1957. за словоливницу Хас (Haas Type Foundry) у Швајцарској. Едвард Хофман (Eduard Hoffmann), директор Хаса је упослио творца Хелветике да направи савремени санс-сериф фонт. Првобитно је назван Neue Haas Grotesk. Када су власници Хаса, немачке компаније Стемпел и Линотип (Stempel, Linotype), почели да га рекламирају на међународном тржишту 1961., преименован је у Хелветика (од латинског имена за Швајцарску – Helvetia), неутрално име, као што је и Швајцарска била у II светском рату. Данас је власник права на Хелветику Линотип (Linotype).

На таласу популарности швајцарског модернизма и подржан рекламом, фонт (и његове варијанте) су током шездесетихдесетих и седамдесетих широко коришћени за корпоративне логое и визуелни идентитет брендова и за званичну администативну комуникацију (између осталог саобраћајне знаке – „ under construction ” и „ no parking”). Филозофија постструктурализма и напредак компјутерске технологије штампе утицали су на то да Хелветика дизајнерима почне да делује архаично и ограничено. Међутим, са инсталацијом Хелветике на PC (Apple Macintosh је користи од 1984., а Microsoft уводи сличан фонт,  Монотипов Ариал са Windows 3.1 оперативним системом 1992.), дешава се revival Хелветике. Њом ће најчешће бити написано и одштампано „Нестала мачка” или „Кола на продају”. У америчком дизајну је деведесетих владао лични експресионизам, у коме се није превише ценила Хелветика, мада је била присутна. Са почетком 21. века, Хелветика почиње да се користи са свешћу о њеној историји и прошлим значењима међу активистима и у контра-култури. Сабвертајзмент (Subvertisement) се иронично наслања на њену репутацију корпоративног фонта и генеричког, неутралног, конформистичког тона. Међутим, индустрија је опет ту да комерцијализује трендове, па се Хелветика враћа у рекламу. А можда није ни одлазила?

Ако је хетерогена и разнородна каријера Хелветике нешто показала, како закључује Стивен Макарти (Steven McCarthy), то је да значења која придајемо фонтовима не зависе од неке супстанцијалне и њима ихнерентне особине, већ од тога како их ре/интерпретирамо у контексту који се мења и у коме се они остварују као означитељи.