ТАБУЛА
аутор: Јана Николић
Постоји само неколико врло важних ствари које би требало да научимо на факултету.
Она која ми се сад чини најбитнијом је вештина препознавања себе у тековинама света, свесно сусретање за тим подударним делићима и сопствени допринос из све снаге и са много мира и стрпљења, без икаквих претензија и са озбиљним високим личним аспирацијама.
Табула – зато што је то било једини могући назив: узор је био натпис на плочи основе Трајановог стуба у Риму, а увек када се почне са новим фонтом и отвори се гомила празних поља за слова заиста је пред тобом Tabula Rasa.
Капитала са Трајановог стуба је настала око 114. године и представља седам векова развоја човечанства и класични стандард пропорција. Рим врви од те тешке мемљиве лепоте.
Осетиш да ти и после неколико пројеката осмишљавања типографског писма на факултету недостаје неки корак који би томе претходио, неки озбиљан узор и комплексна ограничења која ти дају невероватне могућности за надоградњу. Пред тобом се нађе лапидаријум Музеја у Сремској Митровици и његови делови свуда по хотелу у том малом граду. (Чудно, зар не, држати надгробне споменике по ходницима једног малог локалног хотела, ма колики понос града да су!? Свеједно, бескрајно сам захвална дизајнерима ентеријера за ову бизарност.) Било би немарно то тек тако заобићи; ту наилази вештина препознавања себе у тековинама света и након тога стрпљиво истраживање како се ти ту уклапаш. Осмишљаваш који тон желиш да постигнеш својим новим словима, шта су ти узори и шта од њих желиш да сачуваш, а шта да модификујеш. После бројних слободно исписаних папира по узору на капиталу али далеко од њене уздржаности и прецизности, настало је писмо које је моја класична капитала, класична ја. (Неки други ће бити дечија ја или женствена ја.) Утисак који дају уклесана слова потпуно је другачији од штампаних црних слова на белом папиру, на то одмах заборавим, не јурим детаље, треба ми само утисак – класична ја. Зато прављење ћирилице не представља проблем јер не гледаш у монитор тражећи решење већ ти се оно само намеће.
Касније сам детаљније прегледала и друга писма инспирисана капиталом са Трајановог стуба, првенствено Трајан који је издат у оквиру Adobe Originals пакета и који је 1989. дизајнирала Керол Твомбли (Carol Twombly), много строжије се држећи узора.
Aurea Titling је специфична модификација са „трновитим” завршецима продужених серифа коју су пројектовали Image Club Graphics Fonts 1992.
Професор Ђорђе Живковић је направио ћирилицу инспирисану истом капиталом и назвао је Трајан; она је резултат озбиљног промишљања и суштинског схватања форми римске капитале, а садржи проширен скуп карактера који обухвата и руске облике.
Типографска фамилија Табула има три тежине (light, regular, bold) у латиничној и ћириличној варијанти. Као капитала, то је презентационо, насловно писмо и својим умекшаним контурама и општим елегантним и прозрачним утиском погодна је за комбиновање у класичним дизајнерским решењима, чистом модерном прелому и најразличитијим савременим, дизајнерским или типографским експериментима
Табула ћирилица (PDF: 38,4 KB)
У реализацији овог чланка за интернет учествовала је Марица Буцек, студент IV године графичког дизајна на Факултету примењених уметности у Београду.