РЕСАВСКА
аутор: Оливера Стојадиновић

Писмо Ресавска састоји се од серифне и безсерифне фамилије у четири тежине. Свака тежина има свој курзив, осим црне. Распон тежина и могућност комбиновања серифних и безсерифних облика чине ово писмо употребљивим и погодним за различите намене, како за слагање текста тако и за остале потребе.

Пропорције писма су класичне. Горњи продужеци малих слова су виши од великих слова. Облик вертикалног стуба је повијен од горњег левог ка доњем десном крају, што даје лаган леви нагиб, који доприноси динамици и калиграфском утиску. Контраст између потеза није велики. Серифи и завршеци су геометријски обликовани. Слова су издужена и економична у слогу, али сасвим читљива, чак и у мањим величинама.

Сансериф је обликован у хуманистичком духу са различитим дебљинама потеза и проширењима на њиховим крајевима, по угледу на средњевековне рукописе писане трском. Курзиви нису добијени искошавањем усправног облика, већ су посебно цртани.

Код свих тежина размаци су широки, што даје светао утисак и повећава читљивост. Посебна пажња посвећена је размацима код несерифних облика, тако да и они могу успешно да се примењују код слагања текста.

Писмо Ресавска издала је International Typeface Corporation крајем 2004. године под називом ITC Resavska.

Ресавска је име улице у старом делу Београда. Назив улице је у међувремену више пута мењан. Пре неколико година некадашњи назив је враћен.

Ресава је старо име манастира Манасија. Подигнут је почетком петнаестог века као задужбина деспота Стефана, сина кнеза Лазара. Стефан Лазаревић био је способан владар, храбар ратник, витез, дипломата, образован човек и изврстан песник.

У Средњем веку манастир је био познат под именом Ресава. Саграђена у периоду критичном за српску средњевековну државу, Манасија је претворена у тврђаву. Зидине су и данас добро очуване.

Поред манастирске цркве, делови старе трпезарије и библиотеке такође су сачувани у Манасији. Ту се налазила писарска радионица где су се копирале књиге црквеног садржаја. Рукописи Ресавске школе били су веома цењени и дуго су служили као узор каснијим писарима.