АРАМ
аутор: Јана Николић
Имала сам осећај да морам да урадим нешто за г-дина Саројана. Да му се захвалим за неколико његових писаних речи на које сам наишла… Тако сам одлучила да изаберем три од тринаест његових прича из књиге „Зовем се Арам” и претворим их у засебне књиге, и да то буде мој завршни рад на Факултету примењених уметности у Београду. То би био рад који би комбиновао моја два главна предмета, Пројектовања писма и Опрему књиге.
Постоје ти дани хистеричне занесености новим писаљкама… Почнем да истражујем неколико нових оловака, јапанске светлуцаве маркере, гумене четке, трајни маркер дебљине врха F, са променљивим патронама, за глатке површине… Потпуно сам одушевљена свима њима, али се увек некако закачим за један фломастер и временом му се врх савије од притиска, прилагоди се мом карактеру, баш као што га и ја препознајем међу свим другим писаљкама. Онда упарим маркер са одређеном врстом папира коју јако добро познајем. У мојим фиокама постоје гомиле различитих врста папира које скрушено чекају своју прилику да дају све од себе.
Слова су само искакала! Одмах ми је било јасно да ће то бити слова за „Арама”, имала су ту атмосферу, била су прочишћена, једноставна на потпуно прави начин, лагано извијених линија, са туфнама које је мој маркер остављао на почецима и крајевима потеза, писана прилично брзо, у ствари, рукописном брзином. Давала су тај топли познати осећај који Саројан увек ствара, свака реченица ме смирује и чини да се осећам као код куће… као кад мирише на цимет, каранфилић или ким.
Није било лоше написаних слова, словни знаци су били засебни и целовити али су се дивно уклапали, речи и реченице светлуцале су заједно чинећи да текст изгледа лако и живо, а такође и добро контролисано.
Када се око мене створила читава гомила малих црних слова, видела сам да ће то бити једна лепа мала фамилија, иста као она о којој Саројан увек пише, једноставна, истинита и искрена, у сваком свом сегменту јако необична и јединствена. Била су ту латинична и ћирилична слова, мала и велика, широка и уска. Стандардни скуп је настао од уских великих и стандардних малих слова, а фонт који се састоји од капитале има широку варијанту слова на местима великих и уска на местима малих слова. Ово би ми дало шансу да их комбинујем и проширим могућности за наставак игре у даљем раду на књигама.
Пета, осма и десета прича претворене су у некакве сваштаре које би, како сам ја замислила, направио тај клинац, Арам. Ту су биле фотографије, измишљене марке, слике фолија чоколада и жвака у облику новчића, Индијанаца, Фордових аутомобила из 1921…
То никако није био дуг и озбиљан процес, било је огромно уживање и олакшање, пуњење батерија и све друго што сам могла да пожелим када сам почела да радим на својој оди гос’н Вилију.
Марта 2006. фамилија Арам представљена је као ново типографско писмо америчке компаније ITC (International Typeface Corporation) и укључена у њихову колекцију под именом ITC Aram.