FPU –- Brzi zadatak 3 – prvi deo
autor: Jana Nikolić

U trećoj godini se studenti Primenjene grafike na predmetu Pismo susreću sa zadatkom pravljenja skica za tipografsko pismo koje će digitalizovati u sledećoj godini (ukoliko budu imali Pismo u programu za koji se opredele). Pošto su u prve dve godine prošli ozbiljnu obuku kaligrafskog ispisivanja brojnih istorijskih pisama, nastavili su upoznavanje sa istorijom pisma i tipografije na predavanjim tokom treće godine. Za to vreme, vežbe, zbirno nazvane Primenjena kaligrafija, služe da im pokažu direktnu vezu između naučenog i realnih dizajnerskih izazova. Iako svaka generacija i svaka klasa ima drugačiju interakciju, predznanje, interesovanja, neke stvari su zajedničke. Jedna od njih je zbunjenost zadatkom u kome treba da nacrtaju skice za knjižno pismo. Odakle krenuti, šta novo tu može da se napravi, da li treba uzeti neki postojeći font pa ga izmeniti, i kako ga uopšte izmeniti. Savetujem im da kod knjižnog pisma osnovni vodič treba da im bude čitljivost na veličini od 9 pt. Pokazujem im postojeće knjižne fontove skrećući pažnju na detalje koji ih čine aktuelnim, savremenim.

Drugi izazov je napraviti prezentaciono pismo. Ma koliko da je teško napraviti knjižno pismo, s obzirom na istorijsku uslovljenost i tipografske zahteve koje treba ispuniti, često se studenti još više zbune kad se pred njih postavi zahtev da naprave skice za prezentaciono pismo i kada dobiju informaciju da to može da bude sve. Da početna tačka može da bude bilo šta: kaligrafija, crtana slova, kolažiranje, fotografija... zaista bilo šta. Ovde sam pomislila da bi im konkretna pomoć bila više nego dobro došla; jedan ovako jednostavan zadatak zaista može efektnije i lakše da im se objasni kroz jedan od mogućih procesa.

Za početak je bilo potrebno napraviti reči ODŽIBVEJ, NAVAHO i ČIROKI pomoću nekoliko znakova interpunkcije. Matrica koju je ova klasa već poznavala, u kojoj su se studenti osećali donekle udobno, sad je imala malo drugačiji cilj. Nisu pravili portrete nego reči. Jednako zanimljiva su bila rešenja ćiriličnih i latiničnih slova i još jednom sam se uverila da jasno postavljen cilj daje rezultate vredne pažnje u oba ova pisma. Nema religioznog, nacionalističkog, nijednog drugog osim ličnog tona i jasno iskazanog eksperimentalnog duha. Neko se zadovoljio rešenjem slova koje je ponavljao na svakom mestu na kome se ovo slovo pojavljivalo i dobio krajnji utisak vrlo sličan urednom prezentacionom fontu. Drugi su sa istim elementima pokušali da naprave nekoliko različitih fontova, čak za svaku od reči po jedan. Ma koliko je bilo igre u ispisima sve je bilo neobično čitko, a najbitnije je bilo znati da ovde nema greške, nema lošeg rešenja. Ono što je na papiru samo je odraz trenutnog stanja, raspoloženja, inspiracije, generalnih interesovanja i načina razmišljanja pojedinca.