ФПУ – Брзи задатак 3 – први део
аутор: Јана Николић


У трећој години се студенти Примењене графике на предмету Писмо сусрећу са задатком прављења скица за типографско писмо које ће дигитализовати у следећој години (уколико буду имали Писмо у програму за који се определе). Пошто су у прве две године прошли озбиљну обуку калиграфског исписивања бројних историјских писама, наставили су упознавање са историјом писма и типографије на предавањим током треће године. За то време, вежбе, збирно назване Примењена калиграфија, служе да им покажу директну везу између наученог и реалних дизајнерских изазова. Иако свака генерација и свака класа има другачију интеракцију, предзнање, интересовања, неке ствари су заједничке. Једна од њих је збуњеност задатком у коме треба да нацртају скице за књижно писмо. Одакле кренути, шта ново ту може да се направи, да ли треба узети неки постојећи фонт па га изменити, и како га уопште изменити. Саветујем им да код књижног писма основни водич треба да им буде читљивост на величини од 9 pt. Показујем им постојеће књижне фонтове скрећући пажњу на детаље који их чине актуелним, савременим.

Други изазов је направити презентационо писмо. Ма колико да је тешко направити књижно писмо, с обзиром на историјску условљеност и типографске захтеве које треба испунити, често се студенти још више збуне кад се пред њих постави захтев да направе скице за презентационо писмо и када добију информацију да то може да буде све. Да почетна тачка може да буде било шта: калиграфија, цртана слова, колажирање, фотографија... заиста било шта. Овде сам помислила да би им конкретна помоћ била више него добро дошла; један овако једноставан задатак заиста може ефектније и лакше да им се објасни кроз један од могућих процеса.

За почетак је било потребно направити речи ОЏИБВЕЈ, НАВАХО и ЧИРОКИ помоћу неколико знакова интерпункције. Матрица коју је ова класа већ познавала, у којој су се студенти осећали донекле удобно, сад је имала мало другачији циљ. Нису правили портрете него речи. Једнако занимљива су била решења ћириличних и латиничних слова и још једном сам се уверила да јасно постављен циљ даје резултате вредне пажње у оба ова писма. Нема религиозног, националистичког, ниједног другог осим личног тона и јасно исказаног експерименталног духа. Неко се задовољио решењем слова које је понављао на сваком месту на коме се ово слово појављивало и добио крајњи утисак врло сличан уредном презентационом фонту. Други су са истим елементима покушали да направе неколико различитих фонтова, чак за сваку од речи по један. Ма колико је било игре у исписима све је било необично читко, а најбитније је било знати да овде нема грешке, нема лошег решења. Оно што је на папиру само је одраз тренутног стања, расположења, инспирације, генералних интересовања и начина размишљања појединца.

Оно што ће сваки проницљиви студент „покупити” на факултету је начин самосталног напредовања, константни раст у коме рад еволуира са околином мењајући се у проласку кроз личне филтере које смо препознали у себи и научили да њима баратамо. Учимо да овладамо собом и дозволимо себи да се понекад изненадимо. Пријатно и непријатно. Све смо то ми.