ФПУ - Брзи задатак 1
аутор: Јана Николић

Оно што може да оживи и најинертнија бића и системе је интензивно и незадрживо лично ангажовање. Када посао који сте одабрали престанете да схватате лично, то је крај. Ако сте такав став загубили негде између прављења најневероватније куле од песка, хербаријума или реферата о угроженим тропским шумама Амазона и овог тренутка, сасвим је у реду да вас неко на то подсети.

Када се укључујете у постојећи систем, било као студент, било као новајлија међу предавачима, пристајете на претходно постављена правила и трудите се да их трансформишете и унапредите, да препознате своју улогу у том скупу дешавања. Ако ценимо себе као људе и стручњаке и схватамо да је и школа коју смо завршили један од елемената који је допринео нашем формирању, потребно је само препознати како тај оквир освежити и учинити га актуелним и динамичнијим.

Постојећи систем задатака који се постављају пред студенте треће године Примењене графике има разрађену хронологију и смисленост у редоследу. Убацивање кратких задатака међу дуготрајније пројекте којима се студенти баве на вежбама из примењене калиграфије има за циљ да их креативно размрда и покрене, евентуално разреши неке недоумице и застоје који неминовно настају у раду.

Замишљено је да први задатак не буде везан за актуелну тематику којом су се студенти бавили на вежбама из примењене калиграфије или на другим предметима. Има суштински везе са дизајном, уживањем у раду, игром и детињим задовољством које вас у таквим тренуцима обузме!

Сваки од 30 студената у класи је донео црни фломастер и маркер. Добијају упутство и по 4 пауса А6 формата. Задатак је за 60 минута направити 4 портрета користећи 6 знакова интерпункције који су дати на папиру са упутством за рад. Очекујемо много више од обичних емотикона.

Резултати су били фантастични. Потпуно очекивано. Стилизована лица, озбиљни портрети, профили, духовите интерпретације, звери, змајеви, гориле, хоризонтане композиције. У невероватној атмосфери по просторији су летели и изазови, па је тако настао „Црногорац”. Било је ту и промашених тема, неодољиво шармантних додуше. Зец, цела фигура, део у негативу и црна површина нису могли да се урачунају у портрете. Ипак, било је довољно знати одбранити сопствени рад и рећи да је црна флека заправо портрет у мраку.