TIPO BRDA 06
U tišini brda kriju se tipografi

autor: Jelena Drobac
fotografije: Jelena Drobac, Lucijan Bratuš

Dvanaesta po redu tipografska radionica Tipo Brda održana je od 29. jula do 6. avgusta u Kaverljagu, slovenačkom delu Istre. Već punih deset godina slovenački tipografi, uz povremeno gostovanje učesnika i predavača iz inostranstva, organizuju radno druženje. Prethodnih godina su gostovale kolege iz Austrije, Mađarske, Rumunije, Britanije, Hrvatske… a ove godine sam bila ja, kao prvi predstavnik iz Srbije.

Moji ljubazni domaćini su se zaista trudili da se osećam vrlo dobrodošlom. Pored neizostavnih priča o tipografiji, softverskim pomacima, dostignućima slovenačkog dizajna i načinu rada ljubljanske Akademije Likovnih umetnosti i oblikovanja, slovenačke kolege su mi prikazale razne okolne predele i gradove i uputile me u osnove slovenačkog jezika, kulture i običaja. Zaista vrlo dragocena saznanja!

U poslednje tri godine se radionice održavaju u malom selu Kaverljag, na desetak kilometara od Kopra, najveće slovenačke luke. To je zapravo kuća Aleša Sedmaka, slikara i ilustratora, gde se pored ove, događaju razne druge međunarodne radionice, koje takođe organizuju Udruženje Kaverljag u saradnji sa ALUO i slovenačkim Udruženjem likovnih umetnika.

Tipo Brda su pokrenuta 1997. godine u mestu Šmartno, smešteno u vinorodnom predelu Brda blizu slovenačko-italijanske granice, pa otuda i ime radionice. Tada su svoja druženja organizovali Lucijan Bratuš, profesor pisma na ljubljanskom ALU i nekolicina studenata entuzijasta. Otada se štošta promenilo – Tipo Brda su izrasla u neprofitnu organizaciju i svojevsrsnu kulturnu instituciju. Dosta je učesnika i predavača prošlo kroz tipografski atelje, lokacija je izmeštena, ali kombinacija dobre zabave i vrednog i kreativnog rada ostala je trajni znak raspoznavanja.

Ove godine je bilo 16 učesnika različitih profila - arhitekata, samostalnih i agencijskih dizajnera, studenata industrijskog i grafičkog dizajna, priznatih tipografa, dobitnika nagrada njujorškog Type Directors Club-a, brucoša… Ovakva šarenolikost učesnika dala je posebnu draž i kvalitet, rezultirajući kreativnom razmenom ideja i rešenja tipografskih problema. Pored ovih akademskih i generacijskih razlika, postoji i vrlo uočljiva distinkcija i u afinitetima – pisma su se kretala od oblih secesionističnih do tehnicističkih svedenih, grubih formi, od knjižnih do prezentacionih fontova, od klasične kaligrafije do ulične grafiti kulture. Jedino što im je zajedničko jeste da su stvarani pod budnim okom našeg mentora prof. Bratuša tokom tih osam dana.

Među mnogobrojni gostima i posetiocima Kaverljaga tokom našeg boravka, posebnu pažnju je privukao dolazak poznatog slovenačkog dizajnera Ermina Međedovića, koji je u septembru prošle godine priveo kraju projekat oblikovanja familije od oko 40-tak novih fontova za Delo, jednog od vodećih slovenačkih dnevih listova. To je bio dio višegodišnjeg projekta preoblikovanja dnevnog lista Delo, na kome je radio prof. Ranko Novak. Predavanje Međedovića je usmerilo pažnju na neke poboljšane softerske mogućnosti programa FontLab koji služi za projektovanje fontova, ali i na neke sitne tajne i prečice u radu. Posebno mi se učinio zanimljivim njegov citat Gaudija „Old masters stole our best ideas” – stari majstori su ukrali naše najbolje ideje, ali i rečenica kojom je završio predavanje „Dobru tipografiju svako vidi, ali je ne primećuje” (pogledati takođe tekst o Beatris Vord, Poezija nevidljive tipografije). Imponuje da je nakon toga našao vremena da se pozabavi našim pojedinačnim radovima dajući nam vrlo konkretne i korisne sugestije.

Konkretan rezultat radionice je da je nastalo 15 novih fontova spremnih za upotrebu, a izložba ovogodišnjih radova je postavljena u ateljeu gde smo boravili i radili, da bi nakon toga bila preseljena u Ljubljanu. Planirano je da početkom školske godine bude predstavljena u prostorijama ALU. Inače, u martu ove godine je selekcija radova sa svih prethodnih radionica Tipobrđana izložena u ljubljanskoj galeriji Kresija, o čemu je Tipometar već pisao. Tom prilikom su u promotivne svrhe, izdali i katalog „100 črkovnih vrst – 100 pangramov” (sto tipografskih pisama – sto pangrama), koji je oblikovan kao štamparska karta boja i Tipoledar – tipografski kalendar, gde je svaki mesec pretstavljen određenim pismom.

Za mene, kao studenta beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti, bilo je posebno zanimljivo upoznati se sa drugačijim pristupom rešavanju tipografskih problema i zagonetki, principima i metodama kojim se kolege iz Slovenije služe. Vrlo je indikativno da slovenački dizajneri koriste novi FontLab Studio, dok se kod nas još uvek radi u zastarelom Fontographer-u. Jednako je zanimljivo da najveći broj slovenačkih tipografa skice realizuje direkto u računarima. Za mene je bilo iznenađujuće da su slovenačke kolege bile izuzetno zainteresovane za naš način rada i praksu i da se nisu ustručavali da se kod mene raspitaju o svemu što se tiče dizajna i tipografije u Srbiji. U tom kontekstu su im ćirilična pisma i fontovi bili potpuno egzotični i zanimljivi.

Naredno okupljanje Tipobrđana je zakazano za prvu nedelju februara, ovaj put stvarno u brdima, u podnožju Triglava, u Trenti.

Učesnici ovogodišnje radionice bili su, po abecednom redu:

Samo Ačko
Žiga Artnak
Marjeta Bratuš
Robi Doljak
Jelena Drobac
Domen Fras
Miha Kosmač
Tomato Košir
Tanja Medved
Ivian Kan Mujezinović
Tomaž Pilih
Gašper Premože
Uroš Strel
Andraž Sedmak
Andraž Tarman
mentor Lucijan Bratuš