ТИПО БРДА 06
У тишини брда крију се типографи

аутор: Јелена Дробац
фотографије: Јелена Дробац, Луцијан Братуш

Дванаеста по реду типографска радионица Типо Брда одржана је од 29. јула до 6. августа у Каверљагу, словеначком делу Истре. Већ пуних десет година словеначки типографи, уз повремено гостовање учесника и предавача из иностранства, организују радно дружење. Претходних година су гостовале колеге из Аустрије, Мађарске, Румуније, Британије, Хрватске… а ове године сам била ја, као први представник из Србије.

Моји љубазни домаћини су се заиста трудили да се осећам врло добродошлом. Поред неизоставних прича о типографији, софтверским помацима, достигнућима словеначког дизајна и начину рада љубљанске Академије Ликовних уметности и обликовања, словеначке колеге су ми приказале разне околне пределе и градове и упутиле ме у основе словеначког језика, културе и обичаја. Заиста врло драгоцена сазнања!

У последње три године се радионице одржавају у малом селу Каверљаг, на десетак километара од Копра, највеће словеначке луке. То је заправо кућа Алеша Седмака, сликара и илустратора, где се поред ове, догађају разне друге међународне радионице, које такође организују Удружење Каверљаг у сарадњи са АЛУО и словеначк им Удружење м ликовних уметника.

Типо Брда су покренута 1997. године у месту Шмартно, смештено у винородном пределу Брда близу словеначко-италијанске границе, па отуда и име радионице. Тада су своја дружења организовали Луцијан Братуш, професор писма на љубљанском АЛУ и неколицина студената ентузијаста. Отада се штошта променило – Типо Брда су израсла у непрофитну организацију и својевсрсну културну институцију. Доста је учесника и предавача прошло кроз типографски атеље, локација је измештена, али комбинација добре забаве и вредног и креативног рада остала је трајни знак распознавања.

Ове године је било 16 учесника различитих профила – архитеката, самосталних и агенцијских дизајнера, студената индустријског и графичког дизајна, признатих типографа, добитника награда њујоршког Type Directors Club-а, бруцоша... Оваква шареноликост учесника дала је посебну драж и квалитет, резултирајући креативном разменом идеја и решења типографских проблема. Поред ових академских и генерацијских разлика, постоји и врло уочљива дистинкција и у афинитетима – писма су се кретала од облих сецесионистичних до техницистичких сведених, грубих форми, од књижних до презентационих фонтова, од класичне калиграфије до уличне графити културе. Једино што им је заједничко јесте да су стварани под будним оком нашег ментора проф. Братуша током тих осам дана.

Међу многобројни гостима и посетиоцима Каверљага током нашег боравка, посебну пажњу је привукао долазак познатог словеначког дизајнера Ермина Међедовића, који је у септембру прошле године привео крају пројекат обликовања фамилије од око 40-так нових фонтова за Дело, једно водећих словеначких дневних листова. То је био део вишегодишњег пројекта преобликовања дневних новина Дело, на коме је радио проф. Ранко Новак. Међедовићево предавање је усмерило пажњу на неке побољшане софтерске могућности програма ФонтЛаб који служи за пројектовање фонтова, али и на неке ситне тајне и пречице у раду. Посебно ми се учинио занимљивим његов цитат Гаудија „Old masters stole our best ideas” – стари мајстори су украли наше најбоље идеје, али и реченица којом је завршио предавање „Добру типографију свако види, али је не примећује” (погледати такође чланак о Беатрис Ворд, Поезија невидљиве типографије). Импонује да је након тога нашао времена да се позабави нашим појединачним радовима дајући нам врло конкретне и корисне сугестије.

Конкретан резултат радионице је да је настало 15 нових фонтова спремних за употребу, а изложба овогодишњих радова је постављена у атељеу где смо боравили и радили, да би након тога била пресељена у Љубљану. Планирано је да почетком школске године буде представљена у просторијама АЛУ. Иначе, у марту ове године је селекција радова са свих претходних радионица Типобрђана изложена у љубљанској галерији Кресија, о чему је Типометар већ писао. Том приликом су у промотивне сврхе, издали и каталог „100 črkovnih vrst – 100 pangramov” (сто типографских писама – сто панграма), који је обликован као штампарска карта боја и Типоледар – типографски календар, где је сваки месец претстављен одређеним писмом.

За мене, као студента београдског Факултета примењених уметности, било је посебно занимљиво упознати се са другачијим приступом решавању типографских проблема и загонетки, принципима и методама којим се колеге из Словеније служе. Врло је индикативно да словеначки дизајнери користе нови FontLab Studio, док се код нас још увек ради у застарелом Fontographer-у. Једнако је занимљиво да највећи број словеначких типографа скице реализује директо у рачунарима. За мене је било изненађујуће да су словеначке колеге биле изузетно заинтересоване за наш начин рада и праксу и да се нису устручавали да се код мене распитају о свему што се тиче дизајна и типографије у Србији. У том контексту су им ћирилична писма и фонтови били потпуно егзотични и занимљиви.

Наредно окупљање Типобрђана је заказано за прву недељу фебруара, овај пут стварно у брдима, у подножју Триглава, у Тренти.

Учесници овогодишње радионице били су, по азбучном реду:

Само Ачко
Жига Артнак
Марјета Братуш
Роби Дољак
Јелена Дробац
Миха Космач
Томато Кошир
Тања Медвед
Ивиан Кан Мујезиновић
Томаж Пилих
Гашпер Преможе
Урош Стрел
Андраж Седмак
Андраж Тарман
Домен Фрас
ментор Луцијан Братуш