ТИПОБЕРБА 2012.
Радионица типографске ћирилице

аутор: Ивана Ћировић

Типоберба је друга радионица типографске ћирилице одржана у организацији Типометра, а под покровитељством Министарства културе Србије.

Радионица је одржана у периоду од 13. до 22. септембра у селу Тршић које се налази 9 километара југоисточно од Лознице и родно је место Вука Стефановића Караџића. У селу се налази етнографски парк са спомен-кућом, објекти народне културе као и Сабориште где се организују Вуков сабор и Ђачки Вуков сабор.

Били смо смештени у конаку породице Мишић која нам је омогућила да уживамо у пријатном сеоском амбијенту као и у чарима домаће кухиње.

Радионицу је чинило девет учесника, на челу са Ведраном Ераковићем који је био главни предавач.

Циљ овогодишње радионице био је стварање оригиналних ћириличних типографских писама, као и почетак реконструкције рукописа Вука Стефановића Караџића. Учесници су кроз стручна теоријска предавања унапредили знања о основама напредног програмирања као и рада са мулти-мастер фонтовима.

Част да присуствују радионици учинили су нам гостујући предавачи Јана Оршолић, доцент на Факултету примењених уметности и Борут Вилд професор на Факултету за медије и комуникације. Њихова предавања била су инспиративна размена искустава и знања везана за типографију.

Велику захвалност дугујемо директорки Дајани Ђедовић и ликовном уреднику Драги Томићу из Центра за културу Вук Караџић из Лознице. Они су нам омогућили учешће на 78. Вуковом сабору у виду изложбе, на којој су представљена писма настала на прошлогодишњој радионици.

Овогодишње презентације типографских писама изложене су на 57. међународном београдском сајму књига, од 21. до 28. октобра.

Учесници радионице:
Марија Рњак
Илија Лазаревић
Никола Стојановић
Сања Грбић
Маријана Оршолић
Тамара Пешић
Тања Стевановић
Ивана Ћировић
Ведран Ераковић

РЕКОНСТРУКЦИЈА РУКОПИСА ВУКА КАРАЏИЋА

аутор: Ведран Ераковић

Овогодишња радионица је посебна по томе што је на њој започет рад на реконструкцији Вуковог рукописа. За израду фонта Вук користи се најновија технологија, као што је програмирање у OpenType окружењу, па ће фонт верно имитирати Вуков рукопис. Укратко, ради се о томе да ће свако слово имати неколико различитих варијанти које ће се убацивати аутоматски приликом куцања, као што, на пример, добијамо другачије облике истих слова приликом писања.

Припреме за израду овог типографског писма започете су много раније, а велику помоћ у прикупљању материјала неопходног за израду фонта добили смо од Снежане Бојић из Вукове задужбине, као и од Миле Станића, заменика управника Архиве САНУ.

ЋИРИЛИЦЕ ИЗ ТРШИЋА

аутор: Оливера Стојадиновић

Учесници радионице Типоберба, радећи вредно и предано током девет дана, реализовали су своје оригиналне типографске ћирилице у радној атмосфери и добром расположењу, размењујући међусобно искуства и користећи савете ментора радионице Ведрана Ераковића.

Марија Рњак, најмлађа учесница, започела је рад на фонту Вук уз свесрдну помоћ Ведрана Ераковића који је претходно узорке Вуковог рукописа снимио у Архиви САНУ. Овај обиман посао није могао да буде завршен током трајања радионице, али је урађен значајан део одабира и обраде карактеристичних слова.

Неколико аутора спремило је скице за потпуно нова писма. Никола Стојановић пројектовао је сансериф Ткач, савремено линеарно писмо инспирисано традиционалним уставним облицима, које је приказао на изврсно обликованим плакатима. Тања Стевановић је извела писмо Ораси инспирисано илустрацијама за књигу »Јежева кућица« које је радила у оквиру свог дипломског рада на Факултету примењених уметности. Сања Грбић је аутор декоративног писма Трсоје.

Остали су допуњавали своје раније започете фамилије новим фонтовима користећи мулти-мастер технологију, на основу искуства стеченог током студија, као и на претходној радионици, уз помоћ и савете ментора Ведрана Ераковића. Илија Лазаревић је својој књижној фамилији Ивица додао болд италик тежину. Тамара Пешић је своје писмо Карета развила у мулти-мастер фамилију приказавши четири усправне тежине. Маријана Оршолић је радила на италику фамилије Њоки која ће бити следећа БГ ћирилица. Ивана Ћировић је, поред труда који изискује организација радионице, успела да посвети део своје енергије раду на сансерифу Платан Санс, који је парњак семисерифног Платана, прошлогодишњег БГ писма.

Занимљиво је да су две учеснице наше радионице, Марија Рњак и Маријана Оршолић, летос учествовале и на словеначкој радионици Типоклиника са које су нам пренеле своје утиске и корисна запажања.

Претходна радионица:
Типоберба 2011.