ТИПОГРАФСКА БЕРБА
Радионица типографске ћирилице

аутор: Ведран Ераковић
фотографије: Ведран Ераковић, Ивана Ћировић

Прва типографска радионица у организацији Типометра одржана је од 16. до 23. септембра у етно-селу Латковац, које води породица Кнежевић на челу са Сањом, извршним директором. Село је удаљено десетак минута вожње од центра Александровца, а смештено је у подножју планина Копаоник, Гоч и Жељин на надморској висини од 430 метара.

Радионицу је чинило једанаест учесника, углавном бивших и садашњих студената Факултета примењених уметности из Београда. Ивани Ћировић, као организатору радионице, главна, али не и једина брига била је да се све одвија по плану, како пре, тако и током трајања радионице. Мени је припала част да будем ментор и предавач.

Циљ радионице је био да се кроз практичан рад, размену знања и искустава, као и стручна теоријска предавања, омогући студентима да прошире своја знања о ћириличном писму, као и о писму уопште. Затим, упознавање са културним садржајима и туристичким потенцијалима места. Време одржавања радионице смо ускладили са данима бербе грожђа, 48. Жупском бербом, манифестацијом која се традиционално сваке године одржава у Александровцу. Посетили смо Музеј винарства и виноградарства, као и Завичајни музеј Жупе, а остварили смо контакте и договорили будућу сарадњу са директором Туристичке организације Александровца Владимиром Рашковићем и кустосом Завичајног музеја, Иваном Брборићем.

Највећи део времена је искоришћен за практичан рад на изради писама. Учесници су обликовали фонтове по сопственом сензибилитету, а рад се одвијао током читавог дана.

Увече су приказивани филмови о типографији и дизајну типографских писама, а одржано је и предавање о основама напредног програмирања, које дизајнерима омогућава израду »паметних Оpen Тype фонтова«, што тренутно спада у најн овија достигнућа из ове области. Намера је била да учесници сазнају и неке ствари које немају прилике да уче у оквиру основних студија на факултету. Пројектор за потребе предавања нам је уступио директор Средње школе Свети Трифун, Бранко Рајчић.

Такође, посебна пажња је посвећена раду са мулти-мастер фонтовима, кој и се користе за израд у обимнијих фамилија са више тежина и варијација.

Акценат је током радионице био на ћириличном писму, али је намера да сви фонтови ускоро добију и латиничну кодну страну.

Покровитељ радионице је Министарство културе Србије. Презентације типографских писама биће изложене на Београдском сајму књига, од 23. до 30. октобра.

Учесници радионице:

Тамара Брчић
Сања Грбић
Марија Димић
Немања Јоановић
Илија Лазаревић
Маријана Оршолић
Тамара Пешић
Тања Стевановић
Никола Стојановић
Ивана Ћировић
Ведран Ераковић

ЋИРИЛИЦЕ ИЗ ЛАТКОВЦА

аутор: Оливера Стојадиновић

Видљиви резултат седмодневног рада учесника су оригинална типографска писма која су реализована током трајања радионице, а која ће, по завршетку, бити користан допринос домаћем фонду типографских ћирилица. Мање видљив, али, можда, још важнији је подстицај који је пружен младим ауторима да по завршетку студија наставе да се усавршавају у овом послу за који је потребно много знања, љубави и стрпљења, а који је од великог значаја за нашу савремену културу.

Неколико учесника спремило је, посебно за радионицу, скице за нова писма. Никола Стојановић аутор је робусног слаб-серифа Плех, а Илија Лазаревић је започео серифни фонт Етер погодан за текст у мањим величинама. Слатковац, рукописни курзив са украсним верзалима дело је талентованог калиграфа Марије Димић. Тања Стевановић и Сања Грбић реализовале су своја прва писма. Прозрачно писмо Тиквица заснива се на слободним руком исписаним словима, док је масивна капитала Латко, скицирана помоћу дебелог фломастера, по свему његова сушта супротност. Тамара Пешић је свом усправном фонту Бастила прикључила курзивног парњака. Маријана Оршолић је од свог динамичног сансерифа Њока развила фамилију са распоном од више тежина користећи поступак мулти-мастера. Исту технику Тамара Брчић је применила на раније направљено рукописно писмо Малиша, а Немања Јоановић је додао веће тежине усправном писму своје књижне фамилије Минка. Ивана Ћировић, овогодишњи аутор БГ ћирилица, подешавала је фонтове фамилије Платан БГ формирајући керн табеле помоћу класа.

Унапред се радујемо следећој радионици и новим ћирилицама!