Dizjaner: Autor ili Univerzalni vojnik
Robna kuca Beograd, Knez Mihailova, Beograd, 10 – 12. mart 2010

autor: Olivera Batajic

mart 2010

Pre pola sata završila se konferencija koja je nosila ovaj naziv – Dizajner ili univerzalni vojnik. Prva pomisao, kada izađete sa ovakvog događaja, je da vam je žao što ih nema više. Sa druge strane, pomislite, pa kada bi ih i bilo mnogo više ne bi to imalo toliki značaj. Tako da… dobro je da se desilo.
Konferencija je trajala samo dva dana. Ovo samo ne kažem zbog osećaja da je malo toga rečeno, ili da je bilo kratko, već više zbog osećaja da je u samo dva dana stalo toliko toga. I zaista, na kraju, osećam se kao izrešetana (od količine informacija / emocija), ali punih pluća.

Razlog za nastanak čitave konferencije, kako organizatori kažu, bila je izložba Miltona Glejzera (Milton Glaser) „Crtanje je mišljenje”, koja je na predlog Mirka Ilića doneta u Beograd. Tim povodom prikazan je i film o Glejzeru, a Mirko je doveo i svog drugara Stivena Helera (Steven Heller) da održi predavanje. Bila bi šteta da se ovakavim povodom ne napravi još nešto (3+1). I eto konferencije, i eto radionice za studente, koji su bili glavna i većinska publika na ovom dešavanju. To nisu bili samo studenti iz Beograd, već mnogo više njih iz Hrvatske, Crne Gore i nekih gradova Srbije koji imaju škole za vizuelno obrazovanje.

Najviše mi se sviđa što mi se po glavi, nakon svega, roji tona misli, tj. bolje reći roje mi se silna pitanja koja mene kao grafičkog dizajnera svojim odogovorima prebacuju na jednu ili drugu stranu teme ove konferencije. Plakat Dejana Kršića napravljen baš ovim povodom lepo je to ilustrovao – čovečuljak koji balansira ni sam ne znajući tačno između čega i koga.
Naravno, svako od nas se bar jednom dnevno zapita da li je na pravoj strani i da li radi pravu stvar. Pravdajući sebe kao univerzalnog vojnika pravimo neke extended (termin veoma popularan u savremenom društvu – iako prevodiv na srpski unikatno značenje ima jedino ovako interpretiran) verzije našeg moralnog bića, pa pokušavamo da se bavimo artom (isto objašnjenje) ili imamo neki hobi (kao što mi imamo Tipometar) u kojem punimo i praznimo naše ventile. Koje god objašnjenje stoji iza tog moralističkog pravdanje dobro je da postoje opravdani rezultati tog procesa. Ono što je možda važnije od toga, a što je upravo pokazano, bar za mene danas i juče, je da svoju svakodnevicu moramo učiniti dinamičnijom i menjati je ne samo za druge, već i za sebe, kako bi bili u mogućnosti da kreativno nastavljamo naše svakodnevne zadatke. Zato, posete konferencijama i predavanjima o dizajnu, ili druženje profesionalaca, o kojem sam mnogo slušala od mojih profesora (kako je to nekada bilo) – grupe i spontano nastali projekti koji su menjali ili menjaju savremenu scenu, čine veoma važan deo života svakog grafičnog dizajnera (kao i bilo kog drugog kreativca).

Svidelo mi se što su predavači u svojim izlaganjima bili veoma iskreni. Lako se osećala i prepoznavala njihova karakteristična i autentična ličnost. Upravo upoznavanje sa tom količinom različitosti, kroz shvatanje da smo svi sa istim zadacima na jednakim mukama, udruženi da damo univerzalni odgovor kojeg nema, je ono što je najveći plod ovog dešavanja. Iako je logično i normalno da su mišljenja opreča, kao pazl sve se slagalo i uklapalo, mirno, pod dirigentskom palicom Boruta Vilda, kao moderatora (ili komandanta).
Moram naglasiti da organizaciju konferencije čini grupa od svega nekoliko ljudi, njih šestoro (Mirko Ilić, Borut Vild, Mia David, Maja Lalić, Isidora Nikolić i Mina Padežanin), sa još nekoliko volontera. Naravno podrška je došla od sponzora.
Sajt Kvart magazina sa informacijama o konferenciji

sreda, 10. mart

Predavanje Stivena Helera
Konačno smo se uverili da Stiven Heler zaista postoji. Kad celu jednu policu oslobodite za knjige koje je napisao jedan čovek, i to ne romana, nego teoretskih knjiga, onda očekujete da će taj čovek kada se pojavi imati tri metra u visinu i mnogo mišića. Stiven Heler je ipak samo jedan od nas – skroman, duhovit i podjednako rečit i interesantan kao i na papiru. U svom prvom izlaganju „O Say Can You See: Ko je stavio O u Obaminu kampanju: Savremeni politički grafički dizajn”, na jedan veoma koncizan način, predstavio je proces osmišljavanja i realizacije Obamine predsedničke kampanje u Americi. Toliko je sve izgledalo jednostavno i skladno, da niko nije imao pitanja za Helera, ali su se verovatno svi pitali zašto onda predsedničke kampanje kod nas izgledaju tako kako izgledaju.
Sajt Stivena Helera
Helerov dnevnik (o konferenciji) na strani časopisa Print

Projekcija dokumentarnog film o Miltonu Glejzeru „To Inform & Delight”
Reditelj Wendy Keys
Posle dužeg vremena osetila sam se kao dete koje je otišlo u bioskop da gleda „Alisu u zemlji čuda”. To je jedan od onih filmova koji učine da sve oko vas nestane, a postojite samo vi i glavni junak. Nadam se samo da će film biti u slobodnoj prodaji i da će svaki mladi grafički dizajner imati prilike da vidi kako se i sa mnogo godina može biti mlad.
Detalji o filmu

Otvaranje izložbe Miltona Glejzera „Crtanje je mišljenje”
Na otvaranju izložbe nisam bila jer sam mišljenja da se na otvaranjima ne može mnogo toga videti. Ali o izložbi se nema šta napisati. Nju treba videti. Traje do 10. aprila 2010.
Sajt Miltona Glejzera

četvrtak 11. mart

Jovan Čekić
Ako biste me pitali sada da ponovim šta je Čekić izložio, ja to ne bih znala da objasnim, iako je, dok je izlagao sve delovalo potpuno jasno i veoma zanimljivo. Zato je on filozof, a ja samo dizajner. Šalim se. Predavanja Jovana Čekića uvek su puna značenja i formula. Iako te formule naizgled komplikovane one čine sastavni važan deo naše svakodnevice. Svako ko je grafički dizajner kao zadatak ima da bude sa tim upoznat i da o tome razmišlja. Iako istinu i realnost sistema ne može da promeni, dizajner na nju može da utiče.
O Jovanu Čekiću na sajtu Remonta

Žana Poliakov
Otkazala dolazak

Slavimir Stojanović
Istinita priča jednog dizajnera za kojeg je Borut, kada ga je predstavljao, rekao da ima više nagrada nego godina. Mogli smo da vidimo bogatu produkciju ovog čoveka i čujemo mnoga njegova razmišljanja o ovoj profesiji, tj. o tome koliko ona uzima dušu ili otvara sebe za nove mogućnosti. Ono što je dominiralo ovim izlaganjem jeste da čovek, koji je možda najuspešniji kod nas, još uvek se ne oseća ostvarenim i pokušava sebe da pronađe kroz neke druge vizuelne medije, bežeći od onoga što dizajn loše sa sobom nosi.
Sajt Slavimira Stojanovića

Željko Serdarević i Dragan Mileusnić
Radove ove dvojice zaljubljenika u dizajn sam imala prilike da vidim, ali više onako usput. Nisam ni znala da štampane publikacije čini njihova najveća dela. Ono čemu su se oni posvetili moglo bi se nazvati scenski dizajn, mada je sigurno mnogo više od toga. Najveći kvalitet ove saradnje, po meni, jeste što ne čekaju da im neko ponudi posao, niti da im mogućnosti za velike projekte padnu sa neba, već velike projekte prave sami. Nisu čekali da knjige koje vole izdaju neke kuće za koje bi radili, već su otvorili svoju izdavačku kuću.
Sajt Ortaci

Bojan Hadžihalilović
Suze i smeh.
Uz pomoć svoje stdentkinje, Ajne Zatrić, Bojan nam je pokazao kako izgleda rad u nemogućim uslovima i kako se na kreativan način može prevazići stvarnost. Pokazao je šta su pravili za vreme rata u tokom opsade Sarajeva, a onda je prezentaciju prepustio svojoj studentkinji i njenom radu – kalendar grada. Kalendar predstavlja markiranje nevidljivih ili zaboravljenih delova grada.
Sajt Fabrike

Nadežda Milenković
Otkazala dolazak zamenili je Mirko Ilić i Stiven Heler
Blic predavanje ili profi improvizacija. Nešto od toga bi mogao da bude naziv njihovog predavanja. Već je postalo uobičajeno da kad neko od predavača sa konferencija o dizajnu izostane onaj ko odmah može nešto da izvuče iz rukava je Mirko Ilić. Zajedničko predavanje pod nazivom „Anatomija dizajna” delom nam je poznato sa Belgrade Design Week-a kada je Mirko Ilić isto ovako izašao i izbombardovao nas plakatima, knjigama i drugim štampanim materijalima u kojima su kao noseći element korištene noge. U ovom zajedničkom izlaganju predstavljen je samo delić ogromne banke materijala korištene u knjizi istog naziva.

Mirko Ilić
U svom duhu Mirko nam je u kratkom roku, duhovito, sa jakom poentom dekodirao temu. Ne postoje autori, svi smo mi vojnici, kaže on. Od mnogih trupa dizajnera samo neki isplivaju na površinu u vidu vodećih, ostali sede u podrumima i crtkaju svoje male projekte. Ni jedno ni drugo nije nečasno. Nečasno je svoju neprofesionalnost unovčavati za velike sume i time varati i klijente i korisnike proizvoda. Kako to izgleda prikazao nam je na predlogu projekta za promenu znaka Pepsija.
Sajt Mirka Ilića

petak, 12. mart

Andrej Dolinka
Priznajem da me je Dolinka veoma prijatno iznenadio svojim izlaganjem pod nazivom „Stanje u trupama”. Priznajem da osim njegovog rada u oblasti dizajna nisam poznavala njegovo bavljenje teorijom, i obećavam da ću pročitati sve što je ikada napisao. Održao je veoma zanimljivo predavanje o grupama, stvorenim iz već pomenute zdrave potrebe da tako nešto postoji. Kroz pitanja o formalnom obrazovanju, načinima funkcionisanja u advertajzingu, i funkcionisanja u projektima iz oblasti kulture, o grafičkom dizajnu uopšte, na nivou intervjua a preko radova kao vizuelne potke cele priče, Andrej nam je predstavio kako te grupe žive i razmišnjaju.
Sajt Andreja Dolinke

Maja M Marinković
Kroz dugačak niz trivijalnih fotografija pokazala nam je šta to samo Beograd ima što ni jedan drugi grad nema. Kod publike je ovakav odgovor na temu izazvao buran smeh. Zapravo je sve veoma tužno, ne zbog toga što je tako kako jeste već zbog toga što je pitanje kada će nešto od svega toga biti promenjeno.

Daniel Jang (Daniel Young)
Čikica zaista beskrajno smešan i drag. Čovek koji je napustio advokatsku karijeru, ali tako što je otišao u penziju i onda postoa grafički dizajner. Živi u zgradi Miltona Glejzera koji mu je i sam potvrdio da jeste grafički dizajner, pa je on počeo veoma ozbiljno time da se bavi. Kako mu je i Mirko Ilić prvi komšija, tako je logično da najtešnje sarađuje sa ova dva dizajnera na nivou ličnog obrazovanja. Od svog dizajna, dizajna humanih objekata, živi, plaća račune i srećan je. Jang je prvi koji je izmamio pitanja publike, ali na veoma klasičan način nagrađivanja za učinjeno.
Sajt Paradoksi proizvoda

Dejan Kršić
Deo onoga što smo imali prilike da vidimo u Novom Sadu u Muzeju Vojvodine na izložbi „ID: Ideologija dizajna” izložio nam je opet ukratko Dejan. Iako je rekao da će biti dugačko i dosadno, i iako je dugo trajalo, mislim da je bilo veoma važno. Pristalica sam toga da ne poznajući dobro istoriju i razvoj profesije ne možete dobro funkcionisati ni u sadašnjosti jer ne znate kojim pravcem se mašinerija kreće. Dejanov istraživački rad je veoma detaljan i mukotrpan i zbog toga ga veoma cenima, jer takvih arhiva i pisanja o dizajnu ne postoji ni kod nas, pa bi nam dobro došao jedan Dejan Kršić.
Strana Dejana Kršića

Stiven Heler
Veoma me je obradovalo kod ovog predavanja što je Heler u njemu predstavio radove svojih studenata. Kroz njihove radove odgovorio je na temu konferencije. Taj očinski pristup naterao me je da mnogo razmišljam o ovom postupku i da mnogo iz njega naučim. Zapravo još veći zadatak i još veća odgovornost jeste predstaviti svoja razmišljanja i svoje ideje na zadatu temu kroz radove onih kojima vi otvarate prozor u svet. Kvalitet predstavnjenih radova na zavidnom je nivou, ali nije to ono što vas natera da se zamislimo, već način na koji se ceo proces rada sprovodi. Kroz ovo predavanje veoma lako sam mogla da uplovim u njihov svet i osetim odnos između studenta i predavača, između studenta i studenta, i tog divnog saznanja da studije tamo nisu studije već realan život.

Isidora Nikolić
Jedno od onih veoma iskrenih i emotivnih izlaganja. Proces razmišljanja jednog dizajnera, način stvaranja ideje, back and forward, koraci u realizaciji i nazad povratak na / u sebe. Sa jednim delom ovog predavanja sam se potpuno identifikovala. Kroz ovu priču podsetila sam se koliko je važno slušati i saznati koliko je truda uloženo u nečiji rad kako bi se neke stvari koje se podrazumevaju više cenile.

Aleksandar Maćašev
Pripala mu je ta čast da zatvori konferenciju. Kako su svi rokovi bili probijeni, satnica pomerena, njegovo izlaganje više je ličilo na trku na 100 m, kroz obilnu produkciju koja se, kako i sam reče, može naći na njegovom sajtu. Maćašev nam je poručio da nije važno ko smo u celoj priči iz naslova konferencije, već da je najvažnije da znamo kome to nudimo i kome se obraćamo i kako se mi odnosimo prema svemu tome.
Sajt Aleksandra Maćaševa

Za deset minuta počinje žurka u Supermarketu koja svakako predstavlja onaj ekstendid današnjeg dana i takođe važan deo svakog kreativca – neformalna profesionalna komunikacija i opuštena razmena ideja, u kojoj vojnici odmaraju oružje i svi postaju autori.