Дизјанер: Аутор или Универзални војник
Робна кућа Београд, Кнез Михаилова, Београд, 10 – 12. март 2010

март 2010

Пре пола сата завршила се конференција која је носила овај назив – Дизајнер или универзални војник. Прва помисао, када изађете са оваквог догађаја, је да вам је жао што их нема више. Са друге стране, помислите, па када би их и било много више не би то имало толики значај. Тако да… добро је да се десило.
Конференција је трајала само два дана. Ово само не кажем због осећаја да је мало тога речено, или да је било кратко, већ више због осећаја да је у само два дана стало толико тога. И заиста, на крају, осећам се као изрешетана (од количине информација / емоција), али пуних плућа.

Разлог за настанак читаве конференције, како организатори кажу, била је изложба Милтона Глејзера (Milton Glaser) „Цртање је мишљење”, која је на предлог Мирка Илића донета у Београд. Тим поводом приказан је и филм о Глејзеру, а Мирко је довео и свог другара Стивена Хелера (Steven Heller) да одржи предавање. Била би штета да се овакавим поводом не направи још нешто (3+1). И ето конференције, и ето радионице за студенте, који су били главна и већинска публика на овом дешавању. То нису били само студенти из Београд, већ много више њих из Хрватске, Црне Горе и неких градова Србије који имају школе за визуелно образовање.

Највише ми се свиђа што ми се по глави, након свега, роји тона мисли, тј. боље рећи роје ми се силна питања која мене као графичког дизајнера својим одоговорима пребацују на једну или другу страну теме ове конференције. Плакат Дејана Кршића направљен баш овим поводом лепо је то илустровао – човечуљак који балансира ни сам не знајући тачно између чега и кога.
Наравно, свако од нас се бар једном дневно запита да ли је на правој страни и да ли ради праву ствар. Правдајући себе као универзалног војника правимо неке extended (термин веома популаран у савременом друштву – иако преводив на српски уникатно значење има једино овако интерпретиран) верзије нашег моралног бића, па покушавамо да се бавимо артом (исто објашњење) или имамо неки хоби (као што ми имамо Типометар) у којем пунимо и празнимо наше вентиле. Које год објашњење стоји иза тог моралистичког правдање добро је да постоје оправдани резултати тог процеса. Оно што је можда важније од тога, а што је управо показано, бар за мене данас и јуче, је да своју свакодневицу морамо учинити динамичнијом и мењати је не само за друге, већ и за себе, како би били у могућности да креативно настављамо наше свакодневне задатке. Зато, посете конференцијама и предавањима о дизајну, или дружење професионалаца, о којем сам много слушала од мојих професора (како је то некада било) – групе и спонтано настали пројекти који су мењали или мењају савремену сцену, чине веома важан део живота сваког графичног дизајнера (као и било ког другог креативца).

Свидело ми се што су предавачи у својим излагањима били веома искрени. Лако се осећала и препознавала њихова карактеристична и аутентична личност. Управо упознавање са том количином различитости, кроз схватање да смо сви са истим задацима на једнаким мукама, удружени да дамо универзални одговор којег нема, је оно што је највећи плод овог дешавања. Иако је логично и нормално да су мишљења опреча, као пазл све се слагало и уклапало, мирно, под диригентском палицом Борута Вилда, као модератора (или команданта).
Морам нагласити да организацију конференције чини група од свега неколико људи, њих шесторо (Мирко Илић, Борут Вилд, Миа Давид, Маја Лалић, Исидора Николић и Мина Падежанин), са још неколико волонтера. Наравно подршка је дошла од спонзора.
Сајт Кварт магазина са информацијама о конференцији

среда, 10. март

Предавање Стивена Хелера
Коначно смо се уверили да Стивен Хелер заиста постоји. Кад целу једну полицу ослободите за књиге које је написао један човек, и то не романа, него теоретских књига, онда очекујете да ће тај човек када се појави имати три метра у висину и много мишића. Стивен Хелер је ипак само један од нас – скроман, духовит и подједнако речит и интересантан као и на папиру. У свом првом излагању „O Say Can You See: Ко је ставио О у Обамину кампању: Савремени политички графички дизајн”, на један веома концизан начин, представио је процес осмишљавања и реализације Обамине председничке кампање у Америци. Толико је све изгледало једноставно и складно, да нико није имао питања за Хелера, али су се вероватно сви питали зашто онда председничке кампање код нас изгледају тако како изгледају.
Сајт Стивена Хелера
Хелеров дневник (о конференцији) на страни часописа Принт

Пројекција документарног филм о Милтону Глејзеру „To Inform & Delight”
Редитељ Wendy Keys
После дужег времена осетила сам се као дете које је отишло у биоскоп да гледа „Алису у земљи чуда”. То је један од оних филмова који учине да све око вас нестане, а постојите само ви и главни јунак. Надам се само да ће филм бити у слободној продаји и да ће сваки млади графички дизајнер имати прилике да види како се и са много година може бити млад.
Детаљи о филму

Отварање изложбе Милтона Глејзера „Цртање је мишљење”
На отварању изложбе нисам била јер сам мишљења да се на отварањима не може много тога видети. Али о изложби се нема шта написати. Њу треба видети. Траје до 10. априла 2010.
Сајт Милтона Глејзера

четвртак 11. март

Јован Чекић
Ако бисте ме питали сада да поновим шта је Чекић изложио, ја то не бих знала да објасним, иако је, док је излагао све деловало потпуно јасно и веома занимљиво. Зато је он филозоф, а ја само дизајнер. Шалим се. Предавања Јована Чекића увек су пуна значења и формула. Иако те формуле наизглед компликоване оне чине саставни важан део наше свакодневице. Свако ко је графички дизајнер као задатак има да буде са тим упознат и да о томе размишља. Иако истину и реалност система не може да промени, дизајнер на њу може да утиче.
О Јовану Чекићу на сајту Ремонта

Жана Полиаков
Отказала долазак

Славимир Стојановић
Истинита прича једног дизајнера за којег је Борут, када га је представљао, рекао да има више награда него година. Могли смо да видимо богату продукцију овог човека и чујемо многа његова размишљања о овој професији, тј. о томе колико она узима душу или отвара себе за нове могућности. Оно што је доминирало овим излагањем јесте да човек, који је можда најуспешнији код нас, још увек се не осећа оствареним и покушава себе да пронађе кроз неке друге визуелне медије, бежећи од онога што дизајн лоше са собом носи.
Сајт Славимира Стојановића

Жељко Сердаревић и Драган Милеуснић
Радове ове двојице заљубљеника у дизајн сам имала прилике да видим, али више онако успут. Нисам ни знала да штампане публикације чини њихова највећа дела. Оно чему су се они посветили могло би се назвати сценски дизајн, мада је сигурно много више од тога. Највећи квалитет ове сарадње, по мени, јесте што не чекају да им неко понуди посао, нити да им могућности за велике пројекте падну са неба, већ велике пројекте праве сами. Нису чекали да књиге које воле издају неке куће за које би радили, већ су отворили своју издавачку кућу.
Сајт Ортаци

Бојан Хаџихалиловић
Сузе и смех.
Уз помоћ своје стденткиње, Ајне Затрић, Бојан нам је показао како изгледа рад у немогућим условима и како се на креативан начин може превазићи стварност. Показао је шта су правили за време рата у током опсаде Сарајева, а онда је презентацију препустио својој студенткињи и њеном раду – календар града. Календар представља маркирање невидљивих или заборављених делова града.
Сајт Фабрике

Надежда Миленковић
Отказала долазак заменили је Мирко Илић и Стивен Хелер
Блиц предавање или профи импровизација. Нешто од тога би могао да буде назив њиховог предавања. Већ је постало уобичајено да кад неко од предавача са конференција о дизајну изостане онај ко одмах може нешто да извуче из рукава је Мирко Илић. Заједничко предавање под називом „Анатомија дизајна” делом нам је познато са Belgrade Design Week-a када је Мирко Илић исто овако изашао и избомбардовао нас плакатима, књигама и другим штампаним материјалима у којима су као носећи елемент кориштене ноге. У овом заједничком излагању представљен је само делић огромне банке материјала кориштене у књизи истог назива.

Мирко Илић
У свом духу Мирко нам је у кратком року, духовито, са јаком поентом декодирао тему. Не постоје аутори, сви смо ми војници, каже он. Од многих трупа дизајнера само неки испливају на површину у виду водећих, остали седе у подрумима и црткају своје мале пројекте. Ни једно ни друго није нечасно. Нечасно је своју непрофесионалност уновчавати за велике суме и тиме варати и клијенте и кориснике производа. Како то изгледа приказао нам је на предлогу пројекта за промену знака Пепсија.
Сајт Мирка Илића

петак, 12. март

Андреј Долинка
Признајем да ме је Долинка веома пријатно изненадио својим излагањем под називом „Стање у трупама”. Признајем да осим његовог рада у области дизајна нисам познавала његово бављење теоријом, и обећавам да ћу прочитати све што је икада написао. Одржао је веома занимљиво предавање о групама, створеним из већ поменуте здраве потребе да тако нешто постоји. Кроз питања о формалном образовању, начинима функционисања у адвертајзингу, и функционисања у пројектима из области културе, о графичком дизајну уопште, на нивоу интервјуа а преко радова као визуелне потке целе приче, Андреј нам је представио како те групе живе и размишњају.
Сајт Андреја Долинке

Маја М Маринковић
Кроз дугачак низ тривијалних фотографија показала нам је шта то само Београд има што ни један други град нема. Код публике је овакав одговор на тему изазвао буран смех. Заправо је све веома тужно, не због тога што је тако како јесте већ због тога што је питање када ће нешто од свега тога бити промењено.

Даниел Јанг (Daniel Young)
Чикица заиста бескрајно смешан и драг. Човек који је напустио адвокатску каријеру, али тако што је отишао у пензију и онда постоа графички дизајнер. Живи у згради Милтона Глејзера који му је и сам потврдио да јесте графички дизајнер, па је он почео веома озбиљно тиме да се бави. Како му је и Мирко Илић први комшија, тако је логично да најтешње сарађује са ова два дизајнера на нивоу личног образовања. Од свог дизајна, дизајна хуманих објеката, живи, плаћа рачуне и срећан је. Јанг је први који је измамио питања публике, али на веома класичан начин награђивања за учињено.
Сајт Парадокси производа

Дејан Кршић
Део онога што смо имали прилике да видимо у Новом Саду у Музеју Војводине на изложби „ID: Идеологија дизајна” изложио нам је опет укратко Дејан. Иако је рекао да ће бити дугачко и досадно, и иако је дуго трајало, мислим да је било веома важно. Присталица сам тога да не познајући добро историју и развој професије не можете добро функционисати ни у садашњости јер не знате којим правцем се машинерија креће. Дејанов истраживачки рад је веома детаљан и мукотрпан и због тога га веома ценима, јер таквих архива и писања о дизајну не постоји ни код нас, па би нам добро дошао један Дејан Кршић.
Страна Дејана Кршића

Стивен Хелер
Веома ме је обрадовало код овог предавања што је Хелер у њему представио радове својих студената. Кроз њихове радове одговорио је на тему конференције. Тај очински приступ натерао ме је да много размишљам о овом поступку и да много из њега научим. Заправо још већи задатак и још већа одговорност јесте представити своја размишљања и своје идеје на задату тему кроз радове оних којима ви отварате прозор у свет. Квалитет представњених радова на завидном је нивоу, али није то оно што вас натера да се замислимо, већ начин на који се цео процес рада спроводи. Кроз ово предавање веома лако сам могла да упловим у њихов свет и осетим однос између студента и предавача, између студента и студента, и тог дивног сазнања да студије тамо нису студије већ реалан живот.

Исидора Николић
Једно од оних веома искрених и емотивних излагања. Процес размишљања једног дизајнера, начин стварања идеје, back and forward, кораци у реализацији и назад повратак на / у себе. Са једним делом овог предавања сам се потпуно идентификовала. Кроз ову причу подсетила сам се колико је важно слушати и сазнати колико је труда уложено у нечији рад како би се неке ствари које се подразумевају више цениле.

Александар Маћашев
Припала му је та част да затвори конференцију. Како су сви рокови били пробијени, сатница померена, његово излагање више је личило на трку на 100 м, кроз обилну продукцију која се, како и сам рече, може наћи на његовом сајту. Маћашев нам је поручио да није важно ко смо у целој причи из наслова конференције, већ да је најважније да знамо коме то нудимо и коме се обраћамо и како се ми односимо према свему томе.
Сајт Александра Маћашева

За десет минута почиње журка у Супермаркету која свакако представља онај екстендид данашњег дана и такође важан део сваког креативца – неформална професионална комуникација и опуштена размена идеја, у којој војници одмарају оружје и сви постају аутори.