ATYPI 2006 LISABON
27 septembra–1. oktobra2006.
autor: Olivera Stojadinović

www.atypi.org

Pedeseta ATypI konferencija održana je u Lisabonu, na temu tipografskih putovanja. Glavni program je trajao tri dana (28–30. septembra), dok mu je prethodio dvodnevni Type Tech forum koji se sastojao iz seminara koji su se bavili tehničkom stranom proizvodnje fontova.

Type Tech forum

Program Type Tech foruma odvijao se u dva pravca: glavni program je razmatrao teme od opšteg interesa za produkciju fontova kao što su unikod, Open Type i novi alati za oblikovanje i generisanje fontova.

Tomas Pini (Thomas Phinney) iz Adobija govorio je o mapiranju glifova (znakova) koji predstavljaju grafičke alternative: da li im davati kodna mesta u Privatnoj zoni ili ih pozivati preko drugih OT funkcija. Otvorena je i diskusija kakve bi posledice imala promena standarda koji je već uspostavljen i primenjuje se.

Dr Jirgen Vilrot (Dr. Jürgen Willrodt), URW, predstavio je trenutno stanje podrške Open Type formatu u različitim programima i platformama, kao i postojeće probleme i primećene. Obuhvaćena je podrška unikodu, problemi sa imenima i kodiranjem, nazivanje fontova i njihovo prepoznavanje u različitim sistemima, prepoznavanje kerna, obeležavanje glavnih visina fonta i kodiranje fontova sa simbolima.

Posebna pažnja posvećena je MM (Multiple Master) fontovima, odnosno metodima za izradu familija fontova iz dva osnovna oblika. Tim Arens (Tim Ahrens) iz Nemačke predstavio je programske alate pomoću kojih se može promeniti veličina bez promene težine, kao što je potrebno za izradu male kapitale. Tomas Pini je skrenuo pažnju na neke nepogodnosti linearne intepolacije koje za posledicu imaju nepredvidive promene oblika.

Viktor Goltni (Victor Gaultney) i Piter Martin (Peter Martin) govorili su o teškoćama u razvijanju znakova izvan standardne latinice koji potiču od nedostatka lako dostupnih informacija o oblicima pojedinih slova. Oni se zalažu za formiranje jednog izvora nazvanog Script Source smeštenog na vebu kao baza za sve informacije i ekspertize na tu temu. Interesantna je i diskusija koja se vodila preko ATypI mejling liste o specifičnim znacima bugarske ćirilice, problem sličan našim karakterističnim kurzivnim slovima.

Tomas Pini je predstavio nov tekstualni i grafički model uključen u sistem Windows Vista, Windows Presentation Foundation (WPF). Ovaj model uzima od CSS specifikacije za veb model organizovanja familija fontova, gde se članovi familije razlikuju po težini, širini ili nagibu (WWS). Ove nove kontrole su dostupne u OpenType 1.5, a u WPF aplikacijama fontovi se pojavljuju u meniju po WWS podeli.

Teme su još bile: kako je OpenType primenjen u vedskom sanskritu, kako se pojedine funkcije fontova lakše podešavaju kopiranjem binarnih tabela. Predstavljeni su novi proizvodi uz FontLab za kreiranje dodatnih znakova po Adobijevoj SING tehnologiji, kao i izradu bitmap fontova. Takođe je bilo govora o kernu po klasama (class kerning) koji optimizuje veličinu tabela kern parova u obimnim fontovima.

Drugi deo se sastojao iz seminara koji su organizovali Font Lab i DTL Font Master, proizvođači programa za pravljenje fontova, u kome su predstavljene njihove nove mogućnosti.

U okviru foruma gde je predstavljen DTL Font Master (naslednik čuvenog Ikarusa firme URW) između ostalog je prikazana mogućnost crtanja pomoću Wacom tableta sa optičkim kursorom koji je dobio podršku u Windows verziji IkarusMaster programa. U kompjuterskoj eri ovo je povratak istinskom zanatu i crtačkoj veštini.

Glavni program

U glavnom programu paralelno su se predstavljale različite tematske celine.

Poslovanje sa tipografskim pismima (The business of type)
Razmatra koji su zahtevi da bi se vodila firma koja se bavi izdavanjem i distribucijom fontova, kao i primenu zaštite intelektualne svojine kod fontova. U panel diskusiji predstavnici nekoliko firmi (FontShop International, P22 Type Foundry, Typegirl, Elsner + Flake GbR) prenose svoja iskustva: potrebno je imati originalan pristup, poznavati kupce i njihove zahteve, a ponekad i istupiti iz okvira.

Putna tipografija,
Pod motom: „štamparski slog je od rođenja pokretan”. Razvijanje tipografskih sistema namenjenih putnoj, transportnoj i saobraćajnoj signalizaciji namenjenoj orijentaciji, usmeravanju i kretanju u gradu, kroz zemlju i po celom svetu. Ovom forumu predsedavao je Maksim Žukov, a predavanja su držali Julija Lila (Julia Lila) o obeležavanju metroa u Helsinkiju, Erik Spikerman (Erik Spiekermann) o pismima za nemačku železnicu i Masimo Vinjeli (Massimo Vignelli) o više različitih projekata za metro, železnicu, aerodrom i brodove.

Novinska tipografija
Mnoge novinske kuće su poslednjih godina posvetile pažnju redizajnu svojih izdanja i uz to naručile i tipografska pisma za sopstvenu upotrebu.
Pol Barns (Paul Barnes) i Kristijan Švarc (Christian Schwartz) proveli su publiku kroz kompletan proces razvoja pisma Guardian Eggyptian, objašnjavajući zašto je bilo potrebno da naprave čak 200 različitih fontova, a Mark Porter je prikazao kako je tekao redizajn Gardijanovih izdanja. Gerard Unger govorio je o aspektima svrsishodnosti i ekonomske opravdanosti produkcije nove novinske tipografije, dok je Rodžer Blek (Roger Black) prikazao dizajn američkih novina LA Times.

Obrazovanje u tipografiji
Ovu sekciju predvodio je Geri Leonidas (Gerry Leonidas), koji je sa Markom Baratom (Marc Barrat) pokretač obrazovnog foruma (The new education forum), mesta na webu za tipografsku edukaciju. Dijakritik projekt (Filip Blažek) je besplatna online baza podataka – uputstava za dizajnere fontova o svim postojećim znacima sa dijakriticima koji se koriste u različitim jezicima. Mark Džamra (Mark Jamra) je predstavio sajt TypeCulture koji nudi kratke dokumentarne filmove iz istorije i teorije tipografskog dizajna, a Džej Raderford (Jay Rutherford) DDIA (Digital Design Image Archive), zaštićeni vebsajt namenjen nastavnicima, gde slike visokog kvaliteta mogu da se pronađu pomoću ključnih reči. Dejvid Kabjanka (David Cabianca) je prikazao studiju o pedagoškim metodama Gerita Nordzija (Gerrit Noordzij).

Među predavanjima van foruma nekoliko njih se bavilo istorijatom i današnjicom nacionalnih tipografija, a prilozi su bili iz Brazila, Španije, Indije, Portugalije i Tibeta. Džon Beri (John Berry) je govorio o „velikom tekstu”, pismima koja su smeštena negde između kategorija „tekst” i „displej”, a koriste se za označavanje i prezentacije, a Ričard Dabldej (Richard Doubleday) o Čiholdovom radu na ediciji Pengvin.

Na kraju da pomenemo tipografsku šetnju Lisabonom osmišljenom na osnovu serije fotografija Nikolet Grej (Nicolete Gray) iz šezdesetih godina i Igru dizajna (The design game) u organizaciji Petra van Bloklanda (Petr van Blokland), koja je postala tradicija za ATypI.