ATYPI 2006 ЛИСАБОН
27 септембра–1. октобра 2006.
аутор: Оливерa Стојадиновић

Педесета AТypI конференција одржана је у Лисабону, на тему типографских путовања. Главни програм је трајао три дана (28–30. септембра), док му је претходио дводневни Type Tech форум који се састојао из семинара који су се бавили техничком страном производње фонтова.

Type Tech форум

Програм Type Tech форума одвијао се у два правца: главни програм је разматрао теме од општег интереса за продукцију фонтова као што су уникод, Open Type и нови алати за обликовање и генерисање фонтова.

Томас Пини (Thomas Phinney) из Адобија говорио је о мапирању глифова (знакова) који представљају графичке алтернативе: да ли им давати кодна места у Приватној зони или их позивати преко других ОТ функција. Отворена је и дискусија какве би последице имала промена стандарда који је већ успостављен и примењује се.

Др Јирген Вилрот (Dr. Jurgen Willrodt), URW, представио је тренутно стање подршке Open Type формату у различитим програмима и платформама, као и постојеће проблеме и примећене. Обухваћена је подршка уникоду, проблеми са именима и кодирањем, називање фонтова и њихово препознавање у различитим системима, препознавање керна, обележавање главних висина фонта и кодирање фонтова са симболима.

Посебна пажња посвећена је ММ (Multiple Master) фонтовима, односно методима за израду фамилија фонтова из два основна облика. Тим Аренс (Tim Ahrens) из Немачке представио је програмске алате помоћу којих се може променити величина без промене тежине, као што је потребно за израду мале капитале. Томас Пини је скренуо пажњу на неке непогодности линеарне интеполације које за последицу имају непредвидиве промене облика.

Виктор Голтни (Victor Gaultney) и Питер Мартин (Peter Martin) говорили су о тешкоћама у развијању знакова изван стандардне латинице који потичу од недостатка лако доступних информација о облицима појединих слова. Они се залажу за формирање једног извора названог Script Source смештеног на вебу у виду базе за све информације и експертизе на ту тему. Интересантна је и дискусија која се водила преко AТypI мејлинг листе о специфичним знацима бугарске ћирилице, проблем сличан нашим карактеристичним курзивним словима.

Томас Пини је представио нов текстуални и графички модел укључен у систем Windows Vista, Windows Presentation Foundation (WPF). Овај модел узима из CSS спецификације за веб модел организовања фамилија фонтова, где се чланови фамилије разликују по тежини, ширини или нагибу (WWS). Ове нове контроле су доступне у OpenType 1.5, а у WPF апликацијама фонтови се појављују у менију по WWS подели.

Теме су још биле: како је OpenType примењен у ведском санскриту, како се поједине функције фонтова лакше подешавају копирањем бинарних табела. Представљени су нови производи уз FontLab за креирање додатних знакова по Адобијевој SING технологији, као и израду битмап фонтова. Такође је било говора о керну по класама (class kerning) који оптимизује величину табела керн парова у обимним фонтовима.

Други део се састојао из семинара који су организовали Font Lab и DTL Font Master, произвођачи програма за прављење фонтова, у коме су представљене њихове нове могућности.

У оквиру форума где је представљен DTL Font Master (наследник чувеног Икаруса фирме URW) између осталог је приказана могућност цртања помоћу Wacom таблета са оптичким курсором који је добио подршку у Windows верзији IkarusMaster програма. У компјутерској ери ово је повратак истинском занату и цртачкој вештини.

Главни програм

У главном програму паралелно су се представљале различите тематске целине.

Пословање са типографским писмима
(The business of type)
Разматра који су захтеви да би се водила фирма која се бави издавањем и дистрибуцијом фонтова, као и примену заштите интелектуалне својине код фонтова. У панел дискусији представници неколико фирми (FontShop International, P22 Type Foundry, Typegirl, Elsner + Flake GbR) преносе своја искуства: потребно је имати оригиналан приступ, познавати купце и њихове захтеве, а понекад и иступити из оквира.

Путна типографија
Под мотом: „штампарски слог је од рођења покретан”. Развијање типографских система намењених путној, транспортној и саобраћајној сигнализацији намењеној оријентацији, усмеравању и кретању у граду, кроз земљу и по целом свету. Овом форуму председавао је Максим Жуков ( Maxim Zhukov), а предавања су држали Јулија Лила (Julia Lila) о обележавању метроа у Хелсинкију, Ерик Спикерман (Erik Spiekermann) о писмима за немачку железницу и Масимо Вињели (Massimo Vignelli) о више различитих пројеката за метро, железницу, аеродром и бродове.

Новинска типографија
Многе новинске куће су последњих година посветиле пажњу редизајну својих издања и уз то наручиле и типографска писма за сопствену употребу.

Пол Барнс (Paul Barnes) и Кристијан Шварц (Christian Schwartz) провели су публику кроз комплетан процес развоја писма Guardian Eggyptian, објашњавајући зашто је било потребно да направе чак 200 различитих фонтова, а Марк Портер је приказао како је текао редизајн Гардијанових издања. Герард Унгер (Gerard Unger) говорио је о аспектима сврсисходности и економске оправданости продукције нове новинске типографије, док је Роџер Блек (Roger Black) приказао дизајн америчких новина LA Times.

Образовање у типографији
Ову секцију предводио је Гери Леонидас (Gerry Leonidas), који је са Марком Баратом (Marc Barrat) покретач образовног форума (The new education forum), места на wебу за типографску едукацију. Дијакритик пројект (Филип Блажек) је бесплатна онлине база података – упутстава за дизајнере фонтова о свим постојећим знацима са дијакритицима који се користе у различитим језицима. Марк Џамра (Mark Jamra) је представио сајт TypeCulture који нуди кратке документарне филмове из историје и теорије типографског дизајна, а Џеј Радерфорд (Jay Rutherford) DDIA (Digital Design Image Archive), заштићени вебсајт намењен наставницима, где слике високог квалитета могу да се пронађу помоћу кључних речи. Дејвид Кабјанка (David Cabianca) је приказао студију о педагошким методама Герита Нордзија (Gerrit Noordzij).

Међу предавањима ван форума неколико њих се бавило историјатом и данашњицом националних типографија, а прилози су били из Бразила, Шпаније, Индије, Португалије и Тибета. Џон Бери (John Berry) је говорио о „великом тексту”, писмима која су смештена негде између категорија „текст” и „дисплеј”, а користе се за означавање и презентације, а Ричард Даблдеј (Richard Doubleday) о Чихолдовом раду на едицији Пенгвин.

На крају да поменемо типографску шетњу Лисабоном осмишљеном на основу серије фотографија Николет Греј (Nicolete Gray) из шездесетих година и Игру дизајна (The design game) у организацији Петра ван Блокланда (Petr van Blokland), која је постала традиција за AТypI.