TIPOGRAFSKO PISMO KAO EKSPONAT
Tekst iz kataloga izložbe

Autor: Olivera Stojadinović

Izložba čija je tema tipografsko pismo nesvakidašnja je pojava i svojevrstan izazov. U tom poslu posebnu teškoću predstavlja označavanje tipografskog pisma kao izložbenog eksponata.

Specifičnost tipografije kao grafičke discipline ogleda se u odnosima između elemenata i celine. U osnovi pokretnog sloga je slovo. Da li će skup slova složen u tekstu delovati harmonično ne zavisi samo od uspešnog oblikovanja pojedinačnih slova, već i od njihove međusobne usklađenosti, ritma, gustine sloga, čitljivosti i ukupnog estetskog dejstva. Skup dobro oblikovanih slova ne mora da izgleda dobro u slogu, kao što postoji mogućnost da slova koja izdvojena nemaju posebne odlike, daju celinu nove, neočekivane lepote.

Danas se tipografsko pismo koristi u obliku elektronskog zapisa. Za razliku od metalnog sloga koji nije mogao da se sagleda u tekstu pre nego što se u potpunosti oblikuje, izlije, složi i odštampa, računarska tehnologija pruža mogućnost mnogobrojnih proba i podešavanja pre konačne odluke. Zapis u kome je pismo definisano otvoren je za provere i promene, onoliko puta koliko autor smatra da je potrebno.

Programski zapis digitalnog fonta, datoteka, ima oblik komplikovane kombinacije brojeva i komandi, koji se u krajnjoj instanci očitavaju kao dugačak niz jedinica i nula. Računar je medijum neophodan za njegovo dešifrovanje. Slova se javljaju kao slika na ekranu, a štampani oblik je derivat izveden iz elektronskog originala.

Da bi se napravilo digitalno tipografsko pismo, sledi se određeni postupak. Kreiranje počinje crtanjem skica, kojima prethodi zamisao umetnika: manje ili više definisana ideja o krajnjem ishodu. U potrazi za savršenstvom umetnik interveniše nad nacrtima slova pomoću programskih alata koji su mu na raspolaganju. Vreme čini esenciju materijalizacije kod digitalne tipografije.

Tipografsko pismo se sagledava primenjeno u slogu ili kompoziciji. Osobinama pisma pridružuju se i vizuelni kvaliteti prezentacije. Autor, tehnika, dimenzije, podaci su koji se odnose na delo u kome je korišćeno tipografsko pismo. Izloženo, ono izmiče katalogizaciji.

Kao tonovi u muzici, tako i slova dobijaju smisao tek u kompoziciji. Pismo je instrument, a tipograf kompozitor i izvođač od čijeg senzibiliteta zavisi da li će rezultat biti umetničko delo ili ne.