ТИПОГРАФСКО ПИСМО КАО ЕКСПОНАТ
Текст из каталога изложбе

аутор: Оливера Стојадиновић

Изложба чија је тема типографско писмо несвакидашња је појава и својеврстан изазов. У том послу посебну тешкоћу представља означавање типографског писма као изложбеног експоната.

Специфичност типографије као графичке дисциплине огледа се у односима између елемената и целине. У основи покретног слога је слово. Да ли ће скуп слова сложен у тексту деловати хармонично не зависи само од успешног обликовања појединачних слова, већ и од њихове међусобне усклађености, ритма, густине слога, читљивости и укупног естетског дејства. Скуп добро обликованих слова не мора да изгледа добро у слогу, као што постоји могућност да слова која издвојена немају посебне одлике, дају целину нове, неочекиване лепоте.

Данас се типографско писмо користи у облику електронског записа. За разлику од металног слога који није могао да се сагледа у тексту пре него што се у потпуности обликује, излије, сложи и одштампа, рачунарска технологија пружа могућност многобројних проба и подешавања пре коначне одлуке. Запис у коме је писмо дефинисано отворен је за провере и промене, онолико пута колико аутор сматра да је потребно.

Програмски запис дигиталног фонта, датотека, има облик компликоване комбинације бројева и команди, који се у крајњој инстанци очитавају као дугачак низ јединица и нула. Рачунар је медијум неопходан за његово дешифровање. Слова се јављају као слика на екрану, а штампани облик је дериват изведен из електронског оригинала.

Да би се направило дигитално типографско писмо, следи се одређени поступак. Креирање почиње цртањем скица, којима претходи замисао уметника: мање или више дефинисана идеја о крајњем исходу. У потрази за савршенством уметник интервенише над нацртима слова помоћу програмских алата који су му на располагању. Време чини есенцију материјализације код дигиталне типографије.

Типографско писмо се сагледава примењено у слогу или композицији. Особинама писма придружују се и визуелни квалитети презентације. Аутор, техника, димензије, подаци су који се односе на дело у коме је коришћено типографско писмо. Изложено, оно измиче каталогизацији.

Као тонови у музици, тако и слова добијају смисао тек у композицији. Писмо је инструмент, а типограф композитор и извођач од чијег сензибилитета зависи да ли ће резултат бити уметничко дело или не.