Peti konkurs „Piši ćirilicom”
Galerija 063, Balkanska 21
20. juni 2006

MAŠTA I STRPLJENJE
u ime žirija: Olivera Stojadinović

žiri: Slobodan Miladinov, Mate Pižurica, Ivan Justinijanović, Olivera Stojadinović

Žiri je konstatovao da je na ovogodišnji, peti po redu konkurs, stigao veliki broj kvalitetnih radova. Utoliko je bilo teže doneti odluku, pa je prvo načinjen širi izbor. Na kraju su se izdvojila tri izuzetna pisma koja su ovoga puta nagrađena.

Nagrada za knjižno pismo dodeljena je familiji pisama Jakov autora Nede Todorović. Ona se sastoji od uspravnog i kurzivnog oblika u tri težine, ukupno šest fontova ćirilice. Iako propozicije konkursa na to ne obavezuju, svaki ćirilični font ovoga pisma ima i svoju latinicu, pa se time ono približava profesionalnim zahtevima. Inspiracija za slovne oblike bili su floralni motivi, što je bio razlog da detalji budu nešto razigraniji nego što je to uobičajeno kod knjižnog pisma, čiji su oblici strogi i uslovljeni tradicijom. Naročito je to iskazano kod verzala, pa je postojala dilema da li da se ova familija ipak priključi kategoriji prezentacionih pisama, u kojoj bi takođe svakako bila nagrađena. Pošto je utvrđeno da sve tri težine odlično funkcionišu u tekstu, zahvaljujući dobrim proporcijama, pažljivo urađenim razmacima, kao i uspešno razvijenim spektrom težina, žiri se posle diskusije složio da ovo pismo u potpunosti zadovoljava zahteve koji se postavljaju pri slaganju, pa je zasluženo nagradio ovaj ozbiljan i obiman rad.

Drugo tipografsko pismo koje se istaklo svojim kvalitetima je familija Frcokla Jelene Drobac. Ovo neobično, dekorativno pismo naglašene težine sastoji se iz dva glavna fonta: uspravnog i kosog kojima su pridružena dva pomoćna fonta u kojima se nalaze alternativni oblici pojedinih slova. Veoma težak zadatak usklađivanja teških stubova, finih prelaza i velikih kružnih završetaka rešavan je strpljivo i uz mnogo proba, otkuda potiče i veliki broj verzija pojedinih slova. Začuđujuće je kako ovo pismo tečno izgleda u slogu, jer se od ovako masivnih i stilizovanih slova ne očekuje izrazita čitljivost. Sklad uspravnog i kosog fonta takođe je za pohvalu. Iako postoji prostor za dalju razradu i poboljšavanje detalja, ovaj rad se ističe svojom maštovitom idejom i balansiranošću i lepotom oblika slova.

Treće nagrađeno pismo, Slobodoručna ćirilica Marka Milankovića predstavnik je istoimene podvrste rukopisnih pisama koja potiče od svakodnevnog pisanja pomoću uobičajenih pisaljki: olovke ili flomastera. Ovakvi fontovi potrebni su tamo gde se traži neposredno i živo pismo koje odslikava karakter svog autora i daje slogu humanu komponentu. To su u prvom redu stripovi i dečje knjige, gde se tipografija nekonvencionalnim oblicima približava svojoj publici. Tako i skice za ovo pismo potiču od brzo i spontano ispisanih slova. Ona su kasnije stilizovana u linearno pismo čiji su oblici međusobno harmonizovani, ali tako da prvobitna spontanost bude očuvana. Završna obrada podrazumeva određivanje razmaka koji su od ključne važnosti za ritam složenog teksta. Rezultat je pismo koje na prvi pogled pleni svojom jednostavnošću i čitljivošću, ali i širokim mogućnostima primene. Ovome doprinosi i postojanje odgovarajuće latinice.

Među nenagrađenima našlo se još nekoliko radova koji su zasluživali pažnju. Zato je žiri odlučio da ih izdvoji posebnim priznanjima.

Jedan nesvakidašnji učesnik konkursa javio se iz Slovenije. Lucijan Bratuš, profesor kaligrafije i tipografije na Akademiji za likovnu umetnost i oblikovanje u Ljubljani poslao je dve ćirilice. Jedna od njih, pod nazivom Slovo, rekonstrukcija je slova iz liturgijske knjige iz 18. veka, koju je, kako navodi, radio uz konsultaciju sa monasima iz Hilandara. Komplet sadrži naslovno pismo koje sačinjavaju ukrašeni verzali i pismo za slaganje teksta koje je takođe verzalno, ali jednostavnijeg karaktera i drugačijih proporcija. Obuhvaćena su i slova koja pripadaju crkvenoslovenskoj ortografiji. Autoru ovih pisama namenjeno je posebno priznanje za uspešnu rekonstrukciju.

Pismo koje se ističe svojim likovnim dometima je Ugriz autora Marka Davidovića. Zasnovano na kaligrafskim skicama, ovo tipografsko pismo ima svežinu izvornog rukopisa i verno prenosi kvalitet materijala i alata kojim je pisano. Zbog efektnih kompozicija kojima je ovo pismo predstavljeno, autoru je dodeljeno posebno priznanje za uspešnu prezentaciju.

Učesnik koji je izazvao kontroverzne reakcije članova žirija (od oduševljenja do nerazumevanja) je Uroš Obradović sa svojim pismima Pećina (Cave) i Tufnica u kojima je na dva različita načina sprovedena ista ideja: korišćenje elemenata primitivne umetnosti u formiranju savremenog tipografskog pisma. Pismo Pećina inspirisana je likovnošću pećinskih crteža. Verzalna slova koja imaju kvalitet piktograma izvedena su grubim ekspresivnim potezima. Tufnica je kompleksnije zamišljena, više kao rezultat igre deteta čija osećajnost korespondira sa iskonskim načinom izražavanja. Smelo zamišljeni oblici slova, na prvi pogled suprotstavljeni zakonitostima morfologije ćirilice, začudo su čitljivi. Posebno duhovito su izvedeni brojevi, neuobičajeno, a ipak raspoznatljivo u domenu slikovnog znaka. Žiri se složio da autor ovih pisama zaslužuje posebno priznanje za originalnost.

Veliki broj autora učestvovao je sa sanserifnim pismima, bilo da su zamišljena kao pisma za slaganje teksta, bilo da su namenjena dizajnu. Iako među njima nije bilo nagrađenih, za pohvalu su napori u kreiranju novih ćirilica iz ove kategorije.

Izlagači:

Neda Todorović, Jakov
Jelena Drobac, Frcokla
Marko Milanković, Slobodoručna ćirilica
Lucijan Bratuš, Slovo, Makalonca
Marko Davidović, Ugriz
Uroš Obradović, Pećina, Tufnica
Dušan Jelisijević, Semazija
Dragana Kuprešanin, Drenovina
Amalija Vitezović, Smajli
Marija Hajster, Fokus
Aleksandra Zaharijević, Ćirko
Bojan Ristić, Maria Ana
Ivana Dakić, Noblica
Marica Bucek, Maribu
Ana Gon, Anagon
Vera Vujić, Dačilica
Verica Sokanović, Simplisiti
Mario Golušić, 2222
Ivan Apostolski, Pneumatik
Enes Bajramović, Enes
Iva Rakić, Iva Rakić