Пети конкурс „Пиши ћирилицом”
Галерија 063, Балканска 21
20. јуни 2006.

MАШТА И СТРПЉЕЊЕ
у име жирија: Оливера Стојадиновић

жири: Слободан Миладинов, Мате Пижурица, Иван Јустинијановић, Оливера Стојадиновић

Жири је констатовао да је на овогодишњи, пети по реду конкурс, стигао велики број квалитетних радова. Утолико је било теже донети одлуку, па је прво начињен шири избор. На крају су се издвојила три изузетна писма која су овога пута награђена.

Награда за књижно писмо додељена је фамилији писама Јаков аутора Неде Тодоровић. Она се састоји од усправног и курзивног облика у три тежине, укупно шест фонтова ћирилице. Иако пропозиције конкурса на то не обавезују, сваки ћирилични фонт овога писма има и своју латиницу, па се тиме оно приближава професионалним захтевима. Инспирација за словне облике били су флорални мотиви, што је био разлог да детаљи буду нешто разигранији него што је то уобичајено код књижног писма, чији су облици строги и условљени традицијом. Нарочито је то исказано код верзала, па је постојала дилема да ли да се ова фамилија ипак прикључи категорији презентационих писама, у којој би такође свакако била награђена. Пошто је утврђено да све три тежине одлично функционишу у тексту, захваљујући добрим пропорцијама, пажљиво урађеним размацима, као и успешно развијеним спектром тежина, жири се после дискусије сложио да ово писмо у потпуности задовољава захтеве који се постављају при слагању, па је заслужено наградио овај озбиљан и обиман рад.

Друго типографско писмо које се истакло својим квалитетима је фамилија Фрцокла Јеленe Дробац. Ово необично, декоративно писмо наглашене тежине састоји се из два главна фонта: усправног и косог којима су придружена два помоћна фонта у којима се налазе алтернативни облици појединих слова. Веома тежак задатак усклађивања тешких стубова, финих прелаза и великих кружних завршетака решаван је стрпљиво и уз много проба, откуда потиче и велики број верзија појединих слова. Зачуђујуће је како ово писмо течно изгледа у слогу, јер се од овако масивних и стилизованих слова не очекује изразита читљивост. Склад усправног и косог фонта такође је за похвалу. Иако постоји простор за даљу разраду и побољшавање детаља, овај рад се истиче својом маштовитом идејом и балансираношћу и лепотом облика слова.

Треће награђено писмо, Слободоручна ћирилица Марка Миланковића представник је истоимене подврсте рукописних писама која потиче од свакодневног писања помоћу уобичајених писаљки: оловке или фломастера. Овакви фонтови потребни су тамо где се тражи непосредно и живо писмо које одсликава карактер свог аутора и даје слогу хуману компоненту. То су у првом реду стрипови и дечје књиге, где се типографија неконвенционалним облицима приближава својој публици. Тако и скице за ово писмо потичу од брзо и спонтано исписаних слова. Она су касније стилизована у линеарно писмо чији су облици међусобно хармонизовани, али тако да првобитна спонтаност буде очувана. Завршна обрада подразумева одређивање размака који су од кључне важности за ритам сложеног текста. Резултат је писмо које на први поглед плени својом једноставношћу и читљивошћу, али и широким могућностима примене. Овоме доприноси и постојање одговарајуће латинице.

Међу ненаграђенима нашло се још неколико радова који су заслуживали пажњу. Зато је жири одлучио да их издвоји посебним признањима.

Један несвакидашњи учесник конкурса јавио се из Словеније. Луцијан Братуш, професор калиграфије и типографије на Академији за ликовну уметност и обликовање у Љубљани послао је две ћирилице. Једна од њих, под називом Слово, реконструкција је слова из литургијске књиге из 18. века, коју је, како наводи, радио уз консултацију са монасима из Хиландара. Комплет садржи насловно писмо које сачињавају украшени верзали и писмо за слагање текста које је такође верзално, али једноставнијег карактера и другачијих пропорција. Обухваћена су и слова која припадају црквенословенској ортографији. Аутору ових писама намењено је посебно признање за успешну реконструкцију.

Писмо које се истиче својим ликовним дометима је Угриз аутора Марка Давидовића. Засновано на калиграфским скицама, ово типографско писмо има свежину изворног рукописа и верно преноси квалитет материјала и алата којим је писано. Због ефектних композиција којима је ово писмо представљено, аутору је додељено посебно признање за успешну презентацију.

Учесник који је изазвао контроверзне реакције чланова жирија (од одушевљења до неразумевања) је Урош Обрадовић са својим писмима Пећина (Cave) и Туфница у којима је на два различита начина спроведена иста идеја: коришћење елемената примитивне уметности у формирању савременог типографског писма. Писмо Пећина инспирисана је ликовношћу пећинских цртежа. Верзална слова која имају квалитет пиктограма изведена су грубим експресивним потезима. Туфница је комплексније замишљена, више као резултат игре детета чија осећајност кореспондира са исконским начином изражавања. Смело замишљени облици слова, на први поглед супротстављени законитостима морфологије ћирилице, зачудо су читљиви. Посебно духовито су изведени бројеви, неуобичајено, а ипак распознатљиво у домену сликовног знака. Жири се сложио да аутор ових писама заслужује посебно признање за оригиналност.

Велики број аутора учествовао је са сансерифним писмима, било да су замишљена као писма за слагање текста, било да су намењена дизајну. Иако међу њима није било награђених, за похвалу су напори у креирању нових ћирилица из ове категорије.

Излагачи:

Неда Тодоровић, Јаков
Јелена Дробац, Фрцокла
Марко Миланковић, Слободоручна ћирилица
Луцијан Братуш, Слово, Макалонца
Марко Давидовић, Угриз
Урош Обрадовић, Пећина, Туфница
Душан Јелисијевић, Семазија
Драгана Купрешанин, Дреновина
Амалија Витезовић, Смајли
Марија Хајстер, Фокус
Александра Захаријевић, Ћирко
Бојан Ристић, Мариа Ана
Ивана Дакић, Ноблица
Марица Буцек, Марибу
Ана Гон, Анагон
Вера Вујић, Дачилица
Верица Сокановић, Симплисити
Марио Голушић, 2222
Иван Апостолски, Пнеуматик
Енес Бајрамовић, Енес
Ива Ракић, Ива Ракић