LETRAS LATINAS
Друго типографско бијенала
земаља јужне Америке

Типографско бијенале Letras Latinas започело је са својим радом 2001. а први пут је одржано 2004. године са циљем да прикаже радове професионалаца из Латинске Америке. Главна идеја, осим самог излагања, била је да се успостави комуникација међу професионалцима, да се размене идеје и заједнички реше постојећи проблеми. То је уједно и најважнији типографски конкурс икада одржан у Латинској Америци. На почетку, право учешћа на конкурсу имали су типографи из такозваних АБЦ земаља, што су Аргентина, Бразил и Чиле (Chile) а ове године придружиле су се и Колумбија, Куба, Ел Салвадор, Мексико, Парагвај, Перу и Уругвај које су биле и равноправни организатори изложбе. Организатори бијенала сматрају да је овај део света у типографском смислу потпуно неистражен и мало познат другим стручњацима из ове области у свету. Интересантно је да је одзив све већи (2004. пристигло је 237 радова, а 2006. чак 427) што указује на општу заинтересованост за размену идеја и професионалну комуникацију.

Ове године аргентински часопис за типографију tipoGrafica, који је био инцицијатор и генерални спонзор манифестације, прославио је свој двадесети рођендан што представља прилично дугу традиција. Поводом тог великог јубилеја финансирали су све награде бијенала. Рубен Фонтана, уредник часописа и директор конгреса, сматра да је све већа важност овог бијенала знак да типографија узима све дубље учешће и добија на значају у земљама јужне Америке. Он види то као тренд много ширег спектра, мада негде упозорава да је за Гутенбергово откриће било потребно неколико стотина година да допре до Америке те да не треба прерано објављивати велики успех. Врло је пажљив у давању изјава: „Писана графика није створена преко ноћи”, каже он, „иза тога стоји огромно филозофско поље, као и форма опстајања. Мислим да још увек не можемо говорити о трендовима у Латинској Америци. Садашњи културолошки правци развили су се током последњих 20 година током којих је постојало активно учење о типографији у овом региону. То је веома кратко време.”, сматра Рубен Фонтана.

Оно што господин Рубен у назнакама може да примети су тенденције у оквиру неких земаља. У Аргентини и Чилеу то је тренд текстуалне типографије, а у Бразилу и Колумбији типографи се концентришу више на наслове и дисплеј фонтове. Чиле је направио велики помак у односу на екранску (screen) типографију, а постоје и неки интересантни примери експерименталне типографије из Бразила. У Мексику, пак, постоји мноштво различитих стилова и праваца. А у Аргентини много више него у другим земљама постоји огромно интересовање у развоју дингбата. Но свакако, још увек је рано да се дефинишу типографске карактеристике и стилови појединачних земаља овог региона.

Велику улогу на овом бијеналу играле су радионице и предавања. Једно од главних питања о којем се ове године расправљало било је како схватити типографски текст у функцији информацијског дизајна, упућивано је на важност квалитетне типографије а не типографије као естетске форме, као и развој писања и читања код деце која су тек кренула у школу, за које је одржана калиграфска радионица на којој су упућивана у важност „лепог писања”.