GRIFON 2004
Galerija Grafički kolektiv
Izložba izabranih radova
31. maj – 26. jun 2004

31. maja, tekuće godine, u galeriji Grafičkog kolektiva, otvoren je peti po redu Grifon, izložba za najbolji grafički dizajn u Srbiji i Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Žiri je glavnu nagradu Grifona dodelio Slavimiru Stojanoviću, za dizajn Publikumovog kalendara za 2004. godinu – Fenoman. Dodeljena su i priznanja u svakoj konkursnoj kategoriji: U kategoriji knjiga i druge publikacije priznanje je dodeljeno Mirjani Pištalo, za katalog 7. međunarodnog bijenala umetnosti minijature; Tatjani Kuburović za vizuelni identitet novogodišnjeg paketa REC kancelarije u Beogradu; Ovation BBDO-u u kategoriji plakati i oglašavanje, za bilbord „Stolica”; u kategoriji tipografsko pismo priznanje je uručeno Oliveri Stojadinović za pismo Resavska; Igoru Oršoliću za rad u kategoriji filmska, video i TV grafika, za TV grafiku Mile vs. Tranzicija; kao i Branku Basarovskom za filmsku špicu „Apsolutnih sto” u istoj kategoriji; Vladan Srdić priznanje je dobio u kategoriji veb dizajn za sajt Thesign; a Nebojši Cvetkoviću i Borisu Marčetiću dodeljeno je specijalno priznanje za autentičan doprinos modernom izrazu u grafičkom dizajnu.

LINGUA FIGURA
autor: Lazar Džamić
tekst objavljen u katalogu za izložbu

Bajke postoje, a evo i dokaza: Butan, tanušno himalajsko kraljevstvo, poslednja je zemlja na svetu koja je uvela televiziju, tek 1999 godine. Fascinacija je bila trenutna, ali ne uvek na bolje: u mnogim selima su nakon istorijskog čina propale čitave žetve – seljaci nisu izlazili na polja zbog opčinjenosti američkim serijama i sapunskim operama.

Jedna od najvećih grešaka modernih kulturologa je tvrdnja da je engleski jezik najuverzalniji jezik današnjice. Nije. Prava „lingua franca” modernog sveta je slika, znak, simbol, logo – „lingua figura” kao glavni unifikacioni faktor moderne civilizacije. I svi mi, bez obzira gde smo, čak i u najdubljim gudurama Himalaja, govorimo ga tečno.

U „civilizaciji oka”, grafički dizajn – u svim svojim ispoljavanjima i disciplinama - ključni je sastojak civilizacijskog tkiva, deo civilizacijskog genoma odgovoran za kreiranje semiotičke okoline. Rečeno jednostavnije, grafički dizajn je razlog zašto razvijeni svet izgleda tako kako izgleda.

Za pažljivog posmatrača zbivanja na prostorima Srbije, dizajn je mnogo više nego samo glamurozna profesija. Dizajn je suštinski politička stvar. Profesori, studenti i dizajn profesionalci ne mogu pobeći od svoje političke misije. Hteli to ili ne, u centru su borbe koja će definisati budućnost zemlje. Dizajn predstavlja antitezu svemu onome što nova Srbija pokušava da odbaci. Dizajn je borba lepote protiv ružnoće, reda protiv haosa, profesionalizma protiv diletantizma, modernizma protiv konzervativizma, individualnosti protiv uravnilovke i ekonomije protiv politike. Dizajn je „trening iz lepote”, lako steciva navika koja, jednom ukorenjena u svest pojedinca, kreira individuu koja je zahtevna, koja insistira na stalno rastućem standardu života, individuu koju je teže politički kontrolisati. Zato je dizajn subverzivan.

U onome što se često naziva razvijeni svet, dizajn je jedna od komunalija, on se jednostavno podrazumeva: voda, struja, telefon, internet, dizajn. Za razliku od Srbije, dizajn je izgubio oreol egzotike i potrebu da se dokazuje. U pitanju je vrlo profitabilna industrija koja sebi može da priušti svakakva eksperimentisanja, uključujući i kršenje svetog pravila o formi koja prati funkciju. Dekadencija – težnja ka savršenstvu u okruženju izobilja – je kako bi se stanje sa modernim dizajnom takodje moglo nazvati. U Srbiji, dizajn je i dalje u getu, i dalje egzotična disciplina vrlo često tretirana kao luksuz, što je paradoks koji je lako objasniti, ali teško shvatiti.

Dizajn je jedna od ključnih karika u građenju robne marke – „brenda” – i samo potpuno slepi za civilizaciju i dalje ne mogu da vide da je „brend” najveća šansa srpske ekonomije: ne jeftina radna snaga, ne jeftine sirovine, ne jeftina moneta. Drugi to imaju više i još jeftinije. Razvijanje kvalitetnih domaćih brendova donosi ekonomske plodove koji su mnogostruko veći od puke eksploatacije prirodnih dobara. U tom smislu, dizajn je društveno strateško dobro, jedna od prvih stvari koje bi trebalo razvijati u izgradnji uspešne ekonomije. Da li je slučajno da je Slovenija dodelila pasoše mnogim izvrsnim dizajnerima koji su iz Beograda otišli da žive tamo u poslednjih nekoliko godina?

Zato je Grifon važan: on je istovremeno i inkubator i grupa za podršku. Grifonova misija je da permanentno podiže svest o dizajnu, da stimuliše razmišljanje i edukaciju u ovoj oblasti, da motiviše dizajnere . Da drži korak sa svetom. On je metar kojim se meri nečija dizajn pismenost. Ali on je i više od toga.

Grifon je i prozor u budućnost, u to kako izgleda kada jedno društvo predje iz ekonomije poznavanja nekoga u ekonomiju znanja nečega. U toj novoj situaciji, dizajn vlada.