ГРИФОН 2004
Галерија Графички колектив
Изложба изабраних радова
31. мај – 26. јун 2004

31. маја, текуће године, у галерији Графичког колектива, отворен је пети по реду Грифон, изложба за најбољи графички дизајн у Србији и Црној Гори и Републици Српској. Жири је главну награду Грифона доделио Славимиру Стојановићу, за дизајн Публикумовог календара за 2004. годину – Феноман. Додељена су и признања у свакој конкурсној категорији: У категорији књига и друге публикације признање је додељено Мирјани Пиштало, за каталог 7. међународног бијенала уметности минијатуре; Татјани Кубуровић за визуелни идентитет новогодишњег пакета РЕЦ канцеларије у Београду; Ovation BBDO-у у категорији плакати и оглашавање, за билборд „Столица”; у категорији типографско писмо признање је уручено Оливери Стојадиновић за писмо Ресавска; Игору Оршолићу за рад у категорији филмска, видео и ТВ графика, за ТВ графику Миле vs. Транзиција; као и Бранку Басаровском за филмску шпицу „Апсолутних сто” у истој категорији; Владан Срдић признање је добио у категорији веб дизајн за сајт Thesign; а Небојши Цветковићу и Борису Марчетићу додељено је специјално признање за аутентичан допринос модерном изразу у графичком дизајну.

LINGUA FIGURA
аутор: Лазар Џамић
текст објављен у каталогу за изложбу

Бајке постоје, а ево и доказа: Бутан, танушно хималајско краљевство, последња је земља на свету која је увела телевизију, тек 1999 године. Фасцинација је била тренутна, али не увек на боље: у многим селима су након историјског чина пропале читаве жетве – сељаци нису излазили на поља због опчињености америчким серијама и сапунским операма.

Једна од највећих грешака модерних културолога је тврдња да је енглески језик најуверзалнији језик данашњице. Није. Права „lingua franca” модерног света је слика, знак, симбол, лого – „lingua figura” као главни унификациони фактор модерне цивилизације. И сви ми, без обзира где смо, чак и у најдубљим гудурама Хималаја, говоримо га течно.

У „цивилизацији ока”, графички дизајн – у свим својим испољавањима и дисциплинама - кључни је састојак цивилизацијског ткива, део цивилизацијског генома одговоран за креирање семиотичке околине. Речено једноставније, графички дизајн је разлог зашто развијени свет изгледа тако како изгледа.

За пажљивог посматрача збивања на просторима Србије, дизајн је много више него само гламурозна професија. Дизајн је суштински политичка ствар. Професори, студенти и дизајн професионалци не могу побећи од своје политичке мисије. Хтели то или не, у центру су борбе која ће дефинисати будућност земље. Дизајн представља антитезу свему ономе што нова Србија покушава да одбаци. Дизајн је борба лепоте против ружноће, реда против хаоса, професионализма против дилетантизма, модернизма против конзервативизма, индивидуалности против уравниловке и економије против политике. Дизајн је „тренинг из лепоте”, лако стецива навика која, једном укорењена у свест појединца, креира индивидуу која је захтевна, која инсистира на стално растућем стандарду живота, индивидуу коју је теже политички контролисати. Зато је дизајн субверзиван.

У ономе што се често назива развијени свет, дизајн је једна од комуналија, он се једноставно подразумева: вода, струја, телефон, интернет, дизајн. За разлику од Србије, дизајн је изгубио ореол егзотике и потребу да се доказује. У питању је врло профитабилна индустрија која себи може да приушти свакаква експериментисања, укључујући и кршење светог правила о форми која прати функцију. Декаденција – тежња ка савршенству у окружењу изобиља – је како би се стање са модерним дизајном такодје могло назвати. У Србији, дизајн је и даље у гету, и даље егзотична дисциплина врло често третирана као луксуз, што је парадокс који је лако објаснити, али тешко схватити.

Дизајн је једна од кључних карика у грађењу робне марке – „бренда” – и само потпуно слепи за цивилизацију и даље не могу да виде да је „бренд” највећа шанса српске економије: не јефтина радна снага, не јефтине сировине, не јефтина монета. Други то имају више и још јефтиније. Развијање квалитетних домаћих брендова доноси економске плодове који су многоструко већи од пуке експлоатације природних добара. У том смислу, дизајн је друштвено стратешко добро, једна од првих ствари које би требало развијати у изградњи успешне економије. Да ли је случајно да је Словенија доделила пасоше многим изврсним дизајнерима који су из Београда отишли да живе тамо у последњих неколико година?

Зато је Грифон важан: он је истовремено и инкубатор и група за подршку. Грифонова мисија је да перманентно подиже свест о дизајну, да стимулише размишљање и едукацију у овој области, да мотивише дизајнере . Да држи корак са светом. Он је метар којим се мери нечија дизајн писменост. Али он је и више од тога.

Грифон је и прозор у будућност, у то како изгледа када једно друштво предје из економије познавања некога у економију знања нечега. У тој новој ситуацији, дизајн влада.